Млади у Србији имају све већи приступ психоактивним супстанцама, а истраживања су показала да је осам одсто шеснаестогодишњака у току живота пробало дрогу, упозорила је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.
Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић навела је да резултати истраживања показују да је осам одсто шеснаестогодишњака пробало дрогу у току живота.
На свачаном отварању твининг пројекта ЕУ „Имплементација националне стратегије за борбу против дрога“, министарка је нагласила да употреба психоактивних супстанци међу шеснаестогодишњацима ипак није у порасту и да је нижа у односу на просек у 30 европских земаља који износи 17 одсто.
„Најчешће коришћена дрога је марихуана и седам одсто ученика је бар једном пробало марихуану, док је седативе без препоруке лекара бар једном током живота користило 10 одсто девојака и пет одсто младића у старосној доби од 16 година“, навела је Салвица Ђукић Дејановић.
Министарка је објаснила да се дрога највише користи у животном добу од 25 до 34 године и истакла да је уложено доста напора на лечењу и ширењу мрежа метадонских центара.
По њеним речима, у лечење је укључен недовољан број интравенских корисника и на томе се мора радити у наредном периоду.
Државни секретар у МУП-у Владимир Божовић истакао је да је од свих дрога марихуана највише коришћена и да је у експанзији, као и да је 78 милиона Европљана од 15 до 64 године пробало марихуану.
Божовић је нагласио да се у Европи годишње заплени 700 тона конопље, као и да је у Србији од почетка године повећана заплена дроге свих врста у односу на исти период прошле године.
По његовим речима, у Србији постоји консензус око нулте толеранције према дрогама.
Говорећи о промету дроге кроз Србију, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михаиловић указала је да је Србија због свог геостратешког положаја одлична и за кријумчарење дроге.
Процењује се, како је навела, да у Србији има 170.000 ужиаваоца дроге, као и да се свега шест одсто њих лечи.
Шеф Делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер подсетио је да је Србија на рути трговине хероином из Авганистана и кокаином из Јужне Америке, који преко региона одлазе на тржишта западне Европе, као и да су последњих година у Србији почеле да се производе марихуана и синтетичке дроге.
Дежер је оценио да су, у напорима за сузбијање наркотика, од кључног значаја превенција, која подразумева и упозоравање младих на опасности и штетности дроге; јачање капацитета за борбу против дроге, полиције, правосуђа и других органа, као и регионална и међународна сарадња на том плану.
Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм изјавио је да је дрога једна од највећих претњи друштву и упозорио да овако сложена борба захтева одговрајућу стратегију, која обухвата све сегменте друштва.
Вилхелм је оценио да је Влада Србије свесна овог задатка и рекао да је уверен да ће започети твининг пројекат, преко којег чланице ЕУ помажу другим земљама преносећи им своја знања, искуства и информације, знатно допринети заштити здравља и друштва у Србији.
С његовом оценом сложили су се и Вероника Сењакова, представица амбасаде Чешке у Београду, као и Алберт Керн из немачког Министарства здравља и Јиндрих Воборил, координатор чешког Националног центра за борбу против дрога.