БЕОГРАД – Они су талентовани за математику, имају 13 и 14 година и иду у седми и осми разред основне школе. Ипак, за осамдесетак дечака и девојчица из седмог и осмог А и Б одељења Математичке гимназије у Београду никако се не може рећи да су класични основци. Самом чињеницом да последња два разреда основне школе завршавају у Математичкој гимназији ови млади људи многе збуњују чињеницом да се истовремено може бити и основац и гимназијалац.
Већ осам година у, по до сада постигнутим резултатима, најбољој средњој школи у Србији, постоје одељења седмог и осмог разреда у које иду талентовани ученици за математику и природне науке.
– Услов за упис у ова одељења је полагање пријемног теста из математике. Осим у Београду, овакав модел школовања постоји и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу – каже директор Срђан Огњановић, који истиче да су седмаци и осмаци по понашању и учењу равноправни ђаци Математичке. Да би било омогућено да основци похађају гимназију, Скупштина Србије је пре неколико година усвојила закон по коме је то изводљиво и са правне тачке.
– Досадашња искуства са генерацијама седмака и осмака у нашој школи више су него позитивна, а задовољни су и њихови родитељи. Интересовање је велико, а постоји занимање и једног ученика српског порекла који живи у Сан Франциску да осми разред заврши код нас – каже Огњановић.
Уколико се неки основац баш и не снађе у новом окружењу и гимназијским водама, има могућност да се врати у школу из које је дошао, али директор наглашава да је то врло редак случај.
– У скоро сто одсто случајева ови ученици када заврше осми разред остају у нашој школи и настављају да похађају први разред гимназије. Полажу пријемни за средњу школу и ни по чему при упису нису привилеговани у односу на остале вршњаке који желе да упишу Математичку – каже директор Срђан Огњановић.
Да ови основци воле статус средњошколаца сведочи и разред „седмо А“ који је екипа „Правде“ посетила током часа српског језика и књижевности. Иако је било у пуном јеку закључивање оцена за крај првог полугодишта, са радошћу су пристали да поделе утиске о првим месецима проведеним у гимназији.
Катарина Петровић је шести разред завршила у Основној школи „Старина Новак“, а онда је пожелела да школовање настави међу највећим математичким талентима.
– Волим математику и одувек ми је добро ишла. Када сам саопштила другарима из дотадашњег разреда да сам уписала Математичку гимназију сви су ми честитали укључујући и разредну. Многи рођаци и пријатељи нису знали да сам уписала ову школу и када су ме питали како ми је у седмом разреду, тотално збуним свакога – кроз смех каже Катарина, која осим математике воли и књижевност, а у слободно време пише и песме.
– Волим да читам, а пишем и поезију и надам се да ћу једног дана објавити збирку – каже математичарка и песникиња Катарина.
Да уметност и математика могу и те како да иду заједно сведочи и Марко Дивјак, такође ученик седмог А разреда. Осим сјајних резултата које постиже из математике, свира и виолину као ученик Музичке школе „Мокрањац“.
– Шести разред сам завршио у Основној школи „Краљ Петар Први“ и математика ми је увек била један од омиљених предмета. Често сам и другарима у разреду помагао да савладају градиво. Када сам сазнао да седми разред могу да упишем у Математичкој гимназији одмах сам почео да се спремам за пријемни – прича Марко, који је наставио да похађа и музичку школу. Свира виолину, а осим математике и музике, активно се бави и спортом.
– Волим многе спортове. Фудбал и кошарка су само неки од њих. Није тачно да ученици Математичке гимназије само уче по цео дан и никуда не излазе или се не друже. Када се све организује нађе се времена и за учење, и за друге ствари – каже Марко.
Његова другарица Јелена Ракић чињеницу да седми разред похађа у Математичкој гимназији види као велики изазов и никада се више не би вратила у класичну основну школу.
– До пре неколико месеци ишла сам у Основну школу „Филип Вишњић“ и иако ми је тамо било лепо и волела сам другаре из разреда, ипак нисам могла да одолим изазову Математичке гимназије. Када сам положила пријемни није било срећније особе од мене. Старо друштво не могу да заборавим, али искрено не могу да замислим да се вратим у стару школу – у даху каже Јелена.
Да је у Математичкој боље него у основној школи мисли и Божидар Митровић, који је дошао из школе „Филип Филиповић“.
– Било ми је лепо у старој школи, ипак сам шест година провео тамо и стекао другаре. Али Математичка гимназија је нешто посебно. Планирам да после осмог разреда овде останем и надам се да ћу и ја донети неку медаљу са светских такмичења у наредним годинама и тако допринети сјајним резултатима школе – самоуверен је Божидар.
Да љубав према математици и решеност да се похађа једна од најбољих средњих школа у Србији могу да буду изузетно јаке, сведочи и пример Марка Шушњара, који свако јутро путује из Панчева.
– Није ми тешко јер Панчево и није тако далеко од Београда. Мој старији брат такође иде у Математичку гимназију и он је прави средњошколац, а трудићу се да кад завршим осми разред наставим овде школовање – каже Марко.
Срећко Миловановић
Антрфиле
Задовољство је с њима радити
Да су седмаци из Математичке гимназије ученици за пример потврђује и професорка српског језика Душица Антанацковић.
– Деца су сјајна, добро васпитана, одлични ђаци и задовољство је радити с њима. Веома су се лепо уклопили у нову средину, никаквих проблема нема, а приметила сам да када су радили писмени задатак, већина веома лепо пише и има и литерарни дар – хвали своје ученике професорка Антанацковић.
Дружили бисмо се још дуго са малим математичарима, али нас је школско звоно омело. За неке је то „Звонко спасић“, али не и за ученике седмог разреда у Математичкој гимназији, који воле да уче, али и да се друже као права мала породица. И не љуте се ако их некад назову и „штреберима“ јер су свесни да градиво ове школе изискује више времена проведеног над књигом него у „обичним“ основним школама. Ипак, за разлику од својих вршњака, они са поносом могу да кажу да су већ постали и гимназијалци и да осете како то гордо звучи.
