Какво образовање заслужује Србија?
Поштовани Грађани Србије морали смо да вам се обратимо на овај начин, а све у циљу подстицања вашег размишљања о садашњости и будућности образовања у Србији, јер рана која се крије тешко и споро зацељује. Ако не мислите о будућности не можете је ни имати. Неопходно је за почетак да поставимо сами себи неколико питања: Да ли ће и нас оперисати странац? Да ли ћемо и ми моћи да се лечимо у иностранству? Да ли ћемо и ми нашу децу да школујемо и запошљавамо ван ове земље. Ако знамо одговор који је негативан на сва ова питања, поставља се додатно питање: шта нам је чинити?
Ако политичари крену да решавају овај проблем будите убеђени да ће настати два нова проблема, јер је политика вештина којом се од богатих узима новац, а од сиромашних гласови под изговором да ће се штитити једни од других. Одговора има много, а само је један прави, у српско образовање треба инвестирати јер је знање једини отров који у великим количинама лечи, а у малим убија. Квалитетно образовање је једино спосoбно да нас извуче из економске кризе. Уколико човек своју моћ смести у главу, нико је одатле не може извући. Инвестиција у знање носи највећу добит. Квалитет се памти дуго пошто се цена заборави. Горчина због лошег квалитета образовања ће се осећати још дуго након што се задовољство због ниске цене заборавило. Образовање је друштвени процес… Образовање је развој … Образовање није припрема за живот, оно је живот сам. Ово сви политичари знају јер истина у политици мора чекати док некоме не постане потребна.
На политичкој сцени Србије деценијама доминира јевтин популизам који се темељи на трошењу новца пореских обвезника, новца ове државе, новца грађана Србије у циљу маркетинга своје странке и свог личног. Слично је и са образовањем у Србији, јер бесплатне уџбенике у осиримашној држави треба да имају само деца социјално угрожених, а не и богати слојеви друштва. Треба омогућити бесплатно школовање у високом образовању, инвестирати у савремена учила и посебну пажњу посветити најбољима, јер су они покретачи и мотор развоја, економског напретка и просперитета друштва.
Имајући све ово у виду неопходно је предузети следеће:
1.Образовање са јасном стратегијом коју неће припремати вечити стратези и реформатори. Стратегија ће обухватити: значај, квалитет, сврху, циљеве, расположиви потенцијал, а треба да је пишу визионари практичари.
2.У српско образовање треба инвестирати. Поред инвестиција у објекте и учила пожељно је инвестирати и у запослене кроз јачање стручних компетенција и веће зараде, јер учионице и опрема не уче децу. То се може једино постићи већим издвајањем за образовање до нивоа земаља ЕУ и већим релативним учешћем буџета намењеног образовању у укупном буџету Републике Србије.
3.Квалитетно образовање једино је способно да нас извуче из економске кризе, јер инвестиција у знање носи највећу добит. Квалитст ће се вишеструко вратити друштву и привреди Србије.
4.Промена законске регулативе и потпуно усаглашавање са законским прописима ЕУ, кроз систем деполитизације образовног система.
5.Прилагодити мреже школа новонасталој ситуацији и потреби друштва и државе у целини.
6.Развити и усавршити адекватан систем финансирања како од стране Владе, тако и од стране локалне управе уз поштовање принсципа школа без политике.
7.Увести адекватну контролу пословања школа и установа од стране државних финансијских институција.
8.Усклађивање висине зараде у образовању Србије са образовном струтуром која је три пута више од просека у Србији, а просечна плата за 20% нижа.
9.Спровести преко потребну реформу инспекцијске и надзорничке службе, а све у циљу бољег квалитета, поштовања закона и повећаља процента стручне заступљености наставе.
10.Реформу образовног система прилагодити савременим трендовима и захтевима уз потпуно усаглашавање са ЕУ.
11.Бесплатно школовање на свим нивоима уз инвестирање у савремена учила.
12.Максимално уважавање става и мишљења наставника и њихових организација као социјалних партнера и носиоца делатности, како у реформисању система и побољшању квалитета, тако и у управљању школама и установама.
13.Потребна је политика образовања, а не политика у образовању.
Поштовани Грађани Србије постоји уврежено мишљење у политичком миљеу Србије да је све скупо само је патња грађана јевтина, односно бесплатна за власти у Србији. Образовање Србије је у незавидном полижају, те чланови ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и просветни радници мисле пре него што постану просветни „јадници и бедници“ у правом смислу тих речи да је на делу освета лоших ђака који не читају књиге, јер не знају да постоји и већи грех од спаљивања књига, а то је њихово не читање. Вас, Грађане Србије деценијама уназад обмањују полуистинама, а најопасније код полуистина је то што се готово увек верује погрешној половини. Образовање у Србији и запослени у просвети не желе да буду још један проблем у низу у друштву ми желимо да будемо део решења. Сигурно је једно да не можете да обавите данашњи посао јучерашњим методама, а да се ту затекнете и сутра. Надамо се да вас није потребно уверавати да запослени у образовању могу најуспешније да одговоре свим захтевима и изазовима најсавременијих просветних-образовних процеса, али за то свој део одговорности мора да има и држава, односно друштво у целини.
У Београду, 13.06.2016. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Проф. др Томислав Живановић, председник
