Актуелно

Православни верници 24. маја славе успомену на солунску браћу Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Литургију у Храму Светог Марка служио патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Литургију у Храму Светог Марка служио је патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

Ученици који ове јесени крену у Десету гимназију имаће могућност да наставу прате на два језика, српском и француском.Од нове школске године у овој гимназији почеће да ради прво двојезично одељење у коме ће се 30 одсто наставе из пет предмета одвијати на француском.Гимназију су јуче посетили председник општине Нови Београд Ненад Миленковић и представници француске амбасаде.

Будућим докторима наука, који од Министарства науке и просвете добијају стипендију, сав новац одлази на плаћање високих школарина, па им готово ништа не остаје за даље усавршавање.Жарко Обрадовић, министар просвете, обећао је стипендистима да ће његово министарство с деканима факултета покушати да реши тај проблем.

Od jeseni počinje projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“

U 40 osnovnih škola u Srbiji, koje realizuju projekat „Druga šansa“ počelo je evidentiranje odraslih stanovnika bez osnovne škole koji će od septembra moći da se vrate obrazovanju. Planirano je da u svakoj od ovih škola budu formirana tri odeljenja u koja će se upisati 75 polaznika, što znači da će naredne školske godine do 3.000 odraslih moći da pohađaju nastavu osnovnog obrazovanja. Iz Ministarstva prosvete i nauke poručuju zainteresovanim građanima da se prijave osnovnoj školi koja u njihovom mestu prebivališta realizuje ovaj projekat.

Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче...

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи... Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Реформа образовног система Србије и улагања у образовање већа од садашњих 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) неопходни су за јачање привреде.Помоћница министра за рад Радмила Букумирић-Катић каже да је проблем у структури улагања у образовање, јер "око 90 одсто новца одлази на зараде запослених у образовању, а мање у модернизацију образовања"."Око 20 одсто младих се запошљава у сивој економији", навела је Букумирић-Катић, додајући да је трећина младих између 17 и 24 године само са основном школом.

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета у Новом Саду

Професор Миленко Перовић с Филозофског факултета први је у историји Новосадског универзитета осуђен за мобинг и дискриминацију. По пресуди која је у четвртак донета у Основном суду, он ће морати да плати 470.000 динара Слободану Саџакову чији је научни рад опструисао током 2009. године, онемогућио му да напредује с позиције асистената и спречио га да брани докторску дисертацију.Саџаков је остао без посла, био је приморан да штрајкује глађу, а, како каже, свима који трпе мобинг ова пресуда враћа наду да правде, ипак, има.

Сузана Стојиљковић, магистар информатике, залива зелену салату

У размаку од свега пар метара нашли су се магистар информатике, технолошки инжењер, дипломирани економиста, неколико правника, па чак и доктор природних наука. Није реч о састанку стручњака који ће разматрати неко важно државно питање, није реч о стручном семинару, нити о скупу интелектуалне елите Србије. Они су факултетске дипломе давно „окачили о клин” и за своју егзистенцију зарађују продавајући воће, поврће, лековито биље и чајеве, козметику или јефтине фармерке на некој од београдских пијаца.