Zadaci nisu bili teški, kažu srednjoškolci koji su rešavali iste testove kao i pola miliona njihovih vršnjaka širom planete
Beogradska Pravno-poslovna škola: Budući pravnici prvi u Srbiji rešavali PISA zadatke
PISA testiranje, najveća međunarodna provera postignuća učenika, počela je juče i u Srbiji. Prema planu, zadatke će u našoj zemlji raditi oko 5.500 učenika iz 160 škola, dok će u svetu biti testirano pola miliona njihovih vršnjaka iz više od 70 zemalja. Ove godine će dominirati zadaci iz matematike, a proverava se matematička, naučna i čitalačka pismenost.
„Led” su juče probili učenici beogradske Pravno-poslovne škole, njih 35, koje smo nešto posle devet časova zatekli u dvorištu škole u iščekivanju da budu pozvani u učionicu na testiranje. Ovu školu inače pohađa oko 1.500 đaka, a osnovana je daleke 1845. godine.
Zorica Grubić i Dejana Pandurov su drugarice iz odeljenja. Jednoj ide dobro geografija, drugoj matematika. Objašnjavaju nam da je kompjuter odredio učenike koji će učestvovati u testiranju, a onda je psiholog škole Tamara Stevanović konsultovala đake i njihove roditelje da li pristaju da učestvuju u ovoj proveri znanja.
Neko je pristao iz zabave, neko zato što će imati slobodan dan, a Dušan Dimitrijević zato što želi da proveri znanje iz osnovne škole. Dejana dodaje da je to dobro i za međunarodni ugled zemlje. Uglavnom se niko nije pripremao, jer kako kaže psiholog Tamara Stevanović, cilj i jeste da se proveri trenutno znanje učenika. Ovde su uglavnom odlični đaci.
Kako su nam rekli đaci, neki od njih su pretraživali internet, dok su drugi vežbali uz zadatke koji su bili objavljivani u „Politici” proteklih nekoliko meseci.
– Volim politiku, istoriju, društvene nauke i nadam se da ću upisati Fakultet političkih nauka, verovatno novinarstvo. Pristao sam da učestvujem u testiranju kako bih proverio koliko znam – objašnjava Nikola Milanković, kako kaže, odlikaš sa jedinicom iz matematike.
Psiholog škole objašnjava da su ovu školu uglavnom birala deca koja imaju problema sa matematikom, u ovim klupama sede budući pravnici i ekonomisti i dodaje, biće zanimljivo videti kako će uraditi matematičke zadatke.
Test je trajao dva časa. Đaci su bili raspoređeni u jednoj učionici, a pre početka, dežurni nastavnici su stavili sve mobilne telefone u jednu kesu. Ukoliko je neko završio testiranje pre vremena, morao je ipak da ostane u učionici.
– Imali smo 51 stranu i zadaci nisu bili teški, uradio sam sve osim jednog. Bio sam gotov nekih pola sata pre kraja i zadovoljan sam, a vidim da je slična situacija bila i kod ostalih – rekao je po završetku testiranja Nikola Milanković.
I Dejani Pandurov zadaci nisu bili teški, ali joj je nedostajalo još desetak minuta.
– Nije traženo neko određeno znanje, zadaci su osmišljeni tako da moraš da razmišljaš. Ja nisam uradila dva ili tri zadatka, bilo je mi je potrebno još malo vremena – kaže Dejana.
Iz svake škole, otprilike 14 učenika koji su radili test „papir – olovka”, radiće i elektronsko testiranje. Očekuje se da će oko 40 odsto đaka koji će raditi testove, proveravati svoje znanje i putem kompjutera.
– U testiranju učestvuju đaci koji su rođeni 1996. godine i sada se nalaze u prvom razredu srednje škole. Međutim, imamo jedan, manji broj petnaestogodišnjaka koji su krenuli ranije ili kasnije u školu, koji su ponavljali ili bili sprečeni zbog bolesti, tako da će u testiranju učestvovati i pojedini đaci sedmog i osmog razreda osnovne, kao i drugog razreda srednje škole – objašnjava dr Dragica Pavlović Babić, PISA koordinator za Srbiju.
Ona kaže da se škole nisu birale po osnovu uspeha, već su osnovni kriterijumi bili region i tip škole (gimnazije, umetničke, trogodišnje, ekonomske itd.).
Srbija učestvuje u PISA testiranju od 2003. godine, a prvo je organizovano 1997. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD-a, dok je u poslednjem učestvovalo pola miliona đaka iz 74 zemalja.
Znanje đaka se proverava svake tri godine. Na prethodnom testiranju Srbija je ostvarili do sada najbolje rezultate, iako su postignuća našeg prosečnog đaka i dalje ispod proseka. U odnosu na đaka iz zemalja OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), naš učenik zaostaje za više od jedne školske godine.
Na rezultate ćemo, nažalost, morati da čekamo do decembra 2013. godine, a nova rang-lista učeničkih postignuća po zemljama biće objavljena u Parizu. Tamara Stevanović kaže da je testiranje proteklo u najboljem redu, jedino su đaci bili malo razočarani kada su shvatili da će rezultate saznati tek kada budu bili treći razred.
Testiranje u svim školama mora biti završeno do 30. maja.
Sandra Gucijan
