Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.
Према подацима Министарства просвете, прошле године је више од десет одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало поправни испит. Од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред, што представља смањење у односу на претходне године, када се просек оних који су „пали на август“ кретао око 14 процената. Највећи број негативних оцена имају ђаци машинских, текстилних и пољопривредних школа, а међу понављачима је најмање матураната.
Слично је и на нивоу Србије. Десет одсто средњошколаца добија прилику да се два месеца по окончању школске године бори за прелазну оцену и упис у наредни разред. Највише понављача има међу ученицима првих разреда средњих школа.
Основне и средње школе по захтевима и тежини задатака које се стављају пред ученике су као небо и земља, сматра гимназијски професор Борислав Путник.
– Многи ђаци, када из осмог основне дођу у први средње, не могу да се снађу, суочавају се са додатним захтевима, озбиљнијим учењем, а када се томе додају ново окружење и професори, тада није чудно да деца од 15 година не издрже притисак и на крају школске године добију слабе оцене. Математика и физика јесу у врху предмета због којих се најчешће пада на поправни, а то је зато што ученици у највећем броју случајева нису довољно мотивисани за те предмете или што професори имају престроге критеријуме – сматра проф. Путник.
Наш саговорник је уверен да ће се број ученика који падају на поправне смањивати из године у годину.
– Некада су се професори међусобно хвалили ко је оборио више ученика на август, али у последње време незванична је препорука Министарства и просветних власти да се број ученика којима се у јуну закључује негативна оцена све више смањује. Свакако, то не значи да ће се ђаци пуштати да пролазе разред без учења, али се више неће дозвољавати појединим професорима да лествицу критеријума за двојку подижу превисоко – сматра Путник.
Клинички психолог Ана Зорнић мишљења је да су поправни испити додатно оптерећење за нејака плећа тинејџера.
– Никада ми нису били јасни професори који се труде да пронађу оно што ђак не зна и дају му слабу оцену, уместо да се потруде да из ученика извуку минимум знања, јер то је и њихов неуспех – сматра Зорнићева.
С. Миловановић
