Најављена реформа одложена због озбиљних пропуста у њеној припреми. – Гимназије раде по програму из 1991. године.Заједница гимназија је благовремено упозорила да се реформа не може спроводити у кратком року.Реформа гимназијског образовања касни, а у самом раду на реформи пропуштени су неки озбиљни кораци. Тако би се се укратко могла образложити одлука Националног просветног савета да предложи Министарству просвете да се почетак реформисаног гимназијског образовања одложи за годину, па уместо у септембру 2011. почне у јесен 2012. године.

Посебна комисија Завода за унапређивање васпитања и образовања ради на новим наставним плановима и програмима, али како истиче председница Националног просветног савета, проф. др Десанка Радуновић, недостају кључне ствари попут утврђивања циљева гимназијског образовања или компетенција које ђаци након завршене гимназије треба да стекну.

– Не може да се крене са израдом планова и програма зато што по новом Закону о основама система образовања и васпитања, оном који је усвојен прошле године, пише да се наставни план и програм доноси у складу са утврђеним принципима, циљевима и стандардима постигнућа. Ми немамо дефинисано ништа од тога, не зна се концепт шта се реформом жели постићи – истиче проф. др Радуновић.

Она наглашава да се, према њеним сазнањима, у гимназијама учи по наставним плановима и програмима из 1991. године, да је измене претрпела само настава информатике, дакле, да дуго ништа није рађено по питању осавремењивања наставе.

– Чланови Националног просветног савета желе на неки начин да ставе до знања да нећемо пристати да усвајамо било шта јер је почела школска година, а страхујемо да ћемо следеће године бити доведени у такву ситуацију. То желимо да предупредимо и не желимо да доносимо одлуке које су изнуђене зато што нешто мора да тече. Не можемо да станемо иза тога, а министар увек има ексклузивно право да донесе одређену одлуку да би систем функционисао – каже проф. др Радуновић.

Концепт реформисане гимназије, иначе, подразумева да је прва година за све ђаке иста, у другој би се благо усмеравали ка друштвеним или природним наукама, а највеће новине биле би „пакет изборних предмета“ за које се ученици опредељују од трећег разреда и општа, екстерна матура која би била „улазница“ за упис на факултет.

– Закон дефинише да ће општа матура, и стручна и уметничка бити уведене 2015. године. што значи да ученици који упишу гимназију 2011. године треба своје школовање да заврше том матуром. Условно речено одлагањем се крши закон, али се крши закон и ако се праве планови и програми без дефинисања кључних компетенција и стандарда – истиче проф. др Радуновић.

Природно-математички, друштвено-језички и општи смер гимназије требало би да се реформишу од септембра 2011. године без икаквих припрема и без икаквог додатног улагања, док су средње стручне школе осам година имале огледну наставу и велика улагања у опрему, семинаре за наставнике и огледне профиле, истиче проф. др Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија и члан Националног просветног савета.

– Иако модерна гимназијска настава подразумева индивидуализацију, у овоме на чему се сада ради све је стопостотно нормирано, нема елемената аутономије школе и наставника, а ђаци бирају пакете изборних предмета, а не предмете које желе да уче. С друге стране укида се општи смер који је био веома погодан у последњих 20 година за неразвијене општине, за малу популацију ђака која би долазила у гимназије јер није било расипања ученика – каже проф. др Стојковић.

Заједница гимназија је, иначе, пре готово пет година предала Министарству просвете документ о концепцији гимназијске реформе, у којем се упозорава да се она не треба спроводити у кратком року, да је неопходан оглед пре увођења новина, али како истиче проф. др Стојковић, Министарство никада није одговорило на тај документ нити га узело у разматрање. Наши саговорници се слажу и да је приликом реформе требало консултовати универзитете, будући да су гимназије припрема за факултет и наставак образовања, као и да је предвиђена матура коју и универзитет мора да призна.

– Реформа, благо речено, подсећа на позив на усмерено образовање. Жеља је била индивидуализација у гимназијском образовању, али пошто кажу да средстава нема за тако нешто, као нужно зло иду пакети изборних предмета. Не постоји ни простор за такву индивидуализовану наставу, значи нема елементарних услова да се уради оно што је тренутно најквалитетније у европској понуди организације гимназијског образовања и садржаја. Мислим да је ово корак уназад, повратак на нешто што смо већ имали. Примењују се старе методе за нешто ново без озбиљнијих припрема и анализа– каже проф. др Стојковић.

Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија сматра да оно о чему се највише говори у јавности, не представља праву реформу гимназија и да је једина промена екстерна матура чијим се полагањем омогућава директна проходност на факултете.

– Проблем је, међутим, што ми уопште не знамо како ће та матура изгледати, која ће се знања захтевати од ђака. Како онда да кренемо са реформом када не знамо која ће се знања на крају школовања тражити од ученика, када немамо утврђено шта је коначни циљ гимназијског образовања. Подржавамо став Националног просветног савета јер се иначе залажемо за то да промене које се тичу образовања не треба да се изводе брзо. С друге стране нама треба еволуција, а не реформа, дакле, стална промена – каже Сокић.

Јелена Чалија