Od septembra u osnovnim i srednjim školama počeo da se upotrebljava novi pravopis srpskog jezika. „Ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek se piše velikim slovom.
Zapeta umesto zareza, „ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek velikim slovom, auto-put i druge složene reči sa crticom između, a devojačko i udato prezime kod žena bez crte – samo su neke od jezičkih novina koje će đaci morati da nauče ove školske godine. U učionice, ali ne i u udžbenike, ovog septembra ušla su nova pravila prema pravopisu „Matice srpske“, objavljenom prošle godine.
Primena novog pravopisa, međutim, bar prema iskustvu iz škola, više je teorijska nego praktična. U većinu škola novi pravopisi nisu stigli, mnogi nastavnici ni sami nisu dovoljno upućeni, pa tako đaci i dalje uče po starom. I tamo gde su na časove srpskog stigla nova pravila pisanja, reč je o ličnoj inicijativi nastavnika, ne i o pravilu koje bi svi trebalo da poštuju.
Iako su autori ovog izdanja „Matice srpske“ svojevremeno objasnili da je jednostavniji i dosledniji od ranijih pravopisa, đacima nije lako da zaborave pravila koja su u prethodnom razredu morali da poštuju i da pismene sastave u ovoj školskoj godini pišu drugačije.
Velika je borba nastavnika i učenika i da se savladaju jezička pravila koja su do sada važila, tako da će nova pravila samo uneti dodatnu zabunu, smatraju prosvetari.
Mada, iskustva iz pojedinih škola pokazuju i da se deca dobro snalaze u novim pravilima.
– Postepeno na časovima uvodimo nova pravila i učenici ih dobro prihvataju – kaže za „Novosti“ Nataša Radulović, nastavnik srpskog jezika u OŠ „Svetozar Marković“. – Neka pravila su uprošćena, pa im je sada lakše.
PITANJE LIČNE KULTURE – POŠTOVANJE pravopisa obavezno je jedino u školi, a posle toga je samo pitanje lične kulture. Ne postoji norma koja bi nas tome privolela – objašnjava Vlada Đukanović. – Možete da pišete i slavenosrpskim, ako mislite da će vas neko razumeti. U engleskom jeziku, recimo, ne postoji knjiga pravopisa, već svaki izdavač ima svoja pravila pisanja i mnoge reči mogu da se pročitaju sa crtom i bez crte, sastavljeno ili odvojeno, velikim ili malim slovom…
Ranije su, objašnjava naša sagovornica, imali dilemu kada se „ali“ nađe na početku rečenice, da li iza njega stoji zarez ili ne, a sada je izričito naglašeno da tu zarezu, odnosno zapeti mesta nema.
Iako i dalje postoji veliki broj dubleta, reči koje mogu „ovako i onako“ da se pišu, akademik Ivan Klajn naglašava da je njihov broj u novom pravopisu manji nego u ranijim izdanjima.
– Sada se „naizgled“, „zauzvrat“, „sraskida“ piše isključivo sastavljeno, dok je ranije moglo i odvojeno. Sveti Nikola i drugi nazivi sa sveti uvek imaju veliko S, bilo da je reč o svecu, prazniku ili crkvi, dok se ranije pravila razlika – objašnjava Klajn, koji je i recenzent novog pravopisa. – Za mini – u prvom izdanju davana je „prednost odvojenom pisanju u vezi s modom i odećom“ (mini suknja), dok je s crticom bilo mini-golf ili mini-serija, a sada je sve sa crticom.
Isto tako, objašnjava naš sagovornik, „auto“ u značenju „automobilski“ sada se uvek piše s crticom, dok je ranije bilo „prednost crtici“ u nekim slučajevima a „prednost odvojenom pisanju“ u drugim. Sada je samo crnpurast i samo modistkinja, dok je prvo izdanje dopuštalo i crmpurast odnosno modiskinja.
– Moramo biti svesni da se veći deo dvojstava ne može izbeći. Pravopisci su ranije malo previše sitničarili i gubili se u nijansama, ali ne bi valjalo da sad odu u suprotnu krajnost, pa da u svakom paru oblika jedan proglase za dozvoljen a drugi za pogrešan – procenjuje akademik Klajn. – Ima mnogo slučajeva gde se dva oblika javljaju u govoru i oba su prihvatljiva, pa to mora i u pisanju da se odrazi: uvo i uho, crpsti i crpiti, donedavno i donedavna, s nama i sa nama, jednom reči i jednom rečju…
MOŽE, A NE MORA – NEKI dubleti ostali su, nažalost, i u ovom izdanju pravopisa – kaže akademik Ivan Klajn. – Mislim da nema stvarnog razloga da se skraćenica za metar (m) piše i s tačkom i bez nje, da se uzvik ajao(j) piše i tako i s crticom, a-jao(j), da se pored mnenje dopušta i mnenje, da se sa crtom piše „hteo ne hteo“ a bez crte „radio ne radio“, da se za holandska imena nude dve mogućnosti transkripcije, jedna prema izgovoru, a druga prema pisanju. Za sledeće izdanje trebalo bi dobro razmisliti o takvim sitnicama i ujednačiti sve što se može.
Pogotovu su, kaže, neizbežni oni dubleti gde dva načina pisanja iskazuju dva različita značenja: palo mi je na pamet (na um), ali naučiti napamet (sve zapamtiti), Južna Koreja (država), ali južna Kina (deo države), plavozelen (nijansa) ali plavo-zelen (s plavim i zelenim prugama), šestogodišnji (od 6 godina) ali šeststogodišnji (od 600 godina).
Glavni problem i novog i prethodnih pravopisa je, prema rečima lingviste Vlade Đukanovića, to što nema na umu prosečnog „korisnika“ srpskog jezika, kome treba da bude jasan.
– Nije se stanje u pravopisu ništa pogoršalo u odnosu na lošu situaciju koju smo imali i ranije – tvrdi Đukanović. – Neke stvari obrađene su kontradiktorno. Nikako da bude prihvaćeno da pravopis treba da uspostavlja konvenciju i da tu nema mesta za zdrav razum i logiku. Pravopis se stalno usložnjava i kada pokušaju da ga poprave, dodatno ga pokvare.
Dešava se, dodaje Đukanović, da isti autor u različitim izdanjima daje kontradiktorna pravila. Ali, dodaje u šali, to ne bi trebalo mnogo da sekira javnost, jer mali broj prodatih „Pravopisa“ najbolje pokazuje koliko nam je stalo do pravila pisanja.
„Večernje novosti“
