Деца млађа од 10 година ће моћи да иду сама у школу или у парк, али су одрасли дужни да воде рачуна о њиховој безбедности, каже Тамара Лукшић-Орландић
Законом о правима детета није предвиђено да деца млађа од десет година буду у кућном притвору и да не смеју сама да излазе на улицу, иду у школу или одлазе у парк да се играју. Законодавац није имао идеју да родитеље принуди да дете држе за руку док не прослави десети рођендан – наравно да се неће казнити родитељ који је пустио дете да се игра у парку испред зграде и који га са балкона посматра или је послао дете у продавницу која се налази у улици. Не значи да ће се пред лицем правде наћи родитељи који нису сачекали дете после завршетка часова, али значи да су одрасли дужни да воде рачуна о безбедности – да га заштите од саобраћајних несрећа, злостављања и сексуалног насиља, каже Тамара Лукшић-Орландић, заменик заштитника грађана за права детета.
Иако Закон о правима детета уноси многе новине – између осталог и обавезно средњошколско образовање, забрану физичког кажњавања деце и забрану присуства деце млађе од 14 годинау свим мирним окупљањима грађана, јавност је најбурније реаговала на члан закона у коме се каже да су родитељи дужни да детету млађем од десет година обезбеде стални надзор, односно да детету млађем од 15 година обезбеде пунолетног пратиоца после 23 часа.
Стручњаци којима је у опису посла рад са децом тврде да је немогуће обезбедити стални надзор над дететом које похађа ниже разреде основне школе, јер у многим школама не постоји продужени боравак, па деца немају где да бораве након завршених часова. Ако се има на уму чињеница да све већи број деце одраста уз једног родитеља, законодавац пред њега поставља непремостив проблем.
Тамара Лукшић-Орландић категорично тврди да је једина идеја којом су се руководили писци овог закона – безбедност деце, а на коментар да у реалности често не постоје механизми да се деци обезбеди стални надзор, јер се време одласка и доласка из школе не поклапа са радним временом родитеља, наша саговорница каже да се морају створити услови да дете буде под надзором школе док се родитељи не врате с посла.
„А то значи да ће све основне школе бити у обавези да имају продужени боравак у коме ће деца бити док родитељ не дође по њих”, прецизна је наша саговорница.
Тамара Лукшић-Орландић истиче да је ово тек преднацрт закона који је подложан промени и истиче да је Закон о правима детета – кровни закон који не може да иде у ситнице. Питање надзора над децом регулисаће Породични закон и Закон о социјалној заштити који ближе дефинишу питања родитељске (не)одговорности. У Породичном закону већ стоји одредба да дете предшколског узраста не може да остаје само у стану без надзора родитеља – ако се има на уму да је улица за дете далеко опаснија од стана, због чега толику негативну реакцију јавности изазива идеја законодавца да дете треба да буде под надзором до своје десете године, пита се заменица заштитника грађана. Она такође додаје да ће законодавци избрисати овај члан ако научна и стручна јавност буде сматрала да је он – непотребан.
„Психолози сматрају да дете већ у другом разреду основне школе може самостално да иде у школу и ми не желимо да улазимо у конфликт са психолошко-педагошком струком. Али, заиста није свеједно да ли дете живи у непосредној близини школе или мора да прелази прометне саобраћајнице да би дошло до куће. Ако је једини контрааргумент да деца немају где да бораве након завршетка часова и да родитељи не могу да излазе са посла да би дете вратили кући, мораћемо да уведемо продужени боравке у свим школама. Сви су дужни да предузму мере заштите према деци и да се труде да дете не страда у саобраћају, не одлази у кладионицу након школе и не буде жртва физичког насиља”, каже наша саговорница.
Катарина Ђорђевић
