Vaspitanje dece: I dalje traju sporenja oko novog zakona o pravima deteta
Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, pored dobre namere da štiti dečje dostojanstvo, u javnosti izaziva brojne polemike, a pred zakonodavca postavlja nedoumice – počev od svrhe propisivanja zabrane do celishodnosti inkriminacije i sankcija za batinanje dece.
Ukoliko bi se baš svaki vaspitni udarac „po turu“ shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deci bi pretilo završavanje u tuđem domu ili domu za nezbrinutu decu, upozorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.
Izričita zabrana batinanja dece zasad je bez bilo kakvih propisanih sankcija predviđena Nacrtom zakona o pravima deteta, kao i prednacrtom Građanskog zakonika Srbije.
Nadležni organi za brigu o dečjim pravima navode da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja.
Škulić smatra da se nijedna odredba Konvencije o pravima deteta ne može tako široko tumačiti kao što je to učinio naš zakonodavac.
– Nije sporno da postoje različiti roditeljski „vaspitni stilovi“. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je „batina izašla iz raja“ i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici – naveo je on.
Tanjug
