Srbija mora da se odluči, ako hoće kvalitetno obrazovanje i nauku onda mora više da se ulaže, kaže u intervjuu za “Blic nedelje” Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

Opštine ne žele da smanje broj škola: Žarko Obradović

On ističe da se od ovog Ministarstva traži nemoguća misija, jer 95 odsto budžeta godinama unatrag odlazi na plate i doprinose prosvetnih radnika, a sa preostalih pet odsto mora da se pokrije celokupan pripremni predškolski program, osnovno, srednje, visoko obrazovanje, đački i studentski standard, stipendije, krediti, investicije i oprema.

– Nisam zadovoljan budžetom za obrazovanje. On je takav da 95 odsto ide na plate, a svega pet odsto za sve ostalo. U 2011. smo imali 116,2 milijarde za prosvetu i 11 milijardi za nauku, a u 2012. za prosvetu je izdvojeno 119,5, a za nauku 11,7 milijardi. Formalno budžet za nauku i prosvetu je povećan za 3,14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali to će biti dovoljno samo za ispunjavanje osnovnih funkcija koje ima Ministarstvo, i za praćenje kretanja plata u javnom sektoru onako kako je predviđeno za predstojeću godinu – ističe ministar.

Da li će zaposlenima u prosveti rasti plate u 2012?

– Plate će pratiti javnu politiku u 2012. Predstavnicima sindikata smo objasnili sve vezano za kretanje plata. Kada je reč o koeficijentima, postigli smo dogovor i predlog uredbe poslali Ministarstvu rada i socijalne politike i Ministarstvu finansija. Predlog je da se napravi gradacija u odnosu na školsku spremu, na posao koji se radi, ali i na način kako se radi, odnosno da oni koji ostvaruju rezultate budu prepoznati i nagrađeni

Nema razloga da prosvetari tuže škole

Prosvetari prete tužbama zbog jubilarnih nagrada. Šta ćete preduzeti?

– Nema razloga da prosvetari tuže škole. Lokalne samouprave imaju obavezu da isplate nagrade i one će to učiniti. Vlada je uradila sve da jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. budu isplaćene. Lokalne samouprave su na osnovu donetih zakona povećale svoje prihode i mogu te nagrade da isplate. Ukoliko postoje lokalne samouprave koje nisu povećale prihode trebalo bi da se obrate Ministarstvu finansija – kaže Obradović.

Hoće li biti smanjivan broj zaposlenih?

– Nije tačno, kao što se često navodi, da je u osnovnom i srednjem obrazovanju povećan broj zaposlenih. Dolazi do zabune jer jedan broj ljudi nema pun fond časova, pa se oni na terenu pojavljuju na nekoliko mesta. Povećao se broj zaposlenih u visokom obrazovanju, ali to je posledica procesa akreditacije. Postojala je i potreba za dodatnim kadrom na nekim fakultetima, kod nekih ta potreba i dalje postoji. Na primer, na Filološkom fakultetu u Beogradu ćemo povećati broj zaposlenih ukoliko želimo da sačuvamo katedre za kineski ili japanski jezik. Nesporno je da je u obrazovnom sistemu postoji određeni višak kadrova. Na Vladi sam već govorio da bi bilo dobro da se u 2012. povedu pregovori sa Svetskom bankom i obezbedi kredit koji bi bio namenjen samo za socijalno-ekonomski program rešavanja viška zaposlenih, koji se može pojaviti 2013-2014. kada pređemo na finansiranje po glavi učenika

 

Da li biti menjana mreža škola?

– Demografska situacija je takva da mreža škola ne prati kretanja stanovnika. Tendencija lokalnih samouprava je da se zadrži postojeće stanje, ali mora se ići na rešenja koja su opravdana. Svaka opština nastoji da dokaže razloge postojanja odeljenja van matične škole. Imamo više od 2.300 školskih objekata, a oko 1.300 škola. Postoji veliki broj odeljenja sa malim brojem đaka i ne može sve da bude racionalno. Nije cilj da ukidamo odeljenja zatvaranja radi, već samo u onim slučajevima gde ne postoje obrazovni i ekonomski razlozi za njihovo postojanje.

Hoćete li menjati upisne kvote za pojedine fakultete?

– Razmišlja se o tome. Od ljudi koji se bave pitanjem zdravstva čula se ideja da bi trebalo smanjiti broj budućih brucoša na Medicinskom fakultetu jer se na posao čeka i po nekoliko godina, i zato što se smatra da postoji velika produkcija u odnosu na naše potrebe.

Početkom drugog semestra razgovaraćemo sa upravama fakulteta. Bolje smanjiti kvote na nekim fakultetima koji imaju veliku produkciju, a povećati na master ili doktorskim studijama. Na taj način sredstva neće otići van visokog obrazovanja.

Šta je preostalo da se uradi do kraja mandata?

– Zakoni o srednjoj školi, o osnovnoj školi, o obrazovanju odraslih, izmene Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima su upućeni drugim ministarstvima na izjašnjavanje i očekujemo da će ih Vlada usvojiti posle praznika i da će po hitnoj proceduri biti upućeni u parlament. Ideja je da zakoni budu u Skupštini krajem januara, početkom februara. Takođe, Strategija obrazovanja je skoro gotova. Dogovor je da se 15. januara pojavi na sajtu ministarstva, da se nakon toga organizuje javna rasprava. Posao na njenoj izradi ide odlično i za vreme mandata ove Vlade će biti završena.

BLIC