Sindikati u prosvetnim institucijama na teritoriji Beograda traže uvođenje takozvanog „dodatka na skupoću“, odnosno da njihove plate budu za 30 odsto veće od zarada kolega koji rade u školama u unutrašnjosti Srbije.
Ilustracija
Beograd je jedan od najskupljih gradova u regionu, pa je materijalni položaj zaposlenih u beogradskom obrazovanju mnogo nepovoljniji od položaja njihovih kolega u ostatku Srbije, saopštili su sindikati.
Novac bi, kako je navedeno, trebalo da obezbedi grad, a zaposleni u beogradskim školama traže od gradske vlasti i rešavanje problema naknada za prevoz, koji je nastao uvođenjem Bus-plus sistema.
Oko 20 odsto zaposlenih traži isplatu novca za prevoz, umesto Bus-plus karte, navodi se u saopštenju i podseća da Zakon o radu precizno reguliše pravo svakog zaposlenog na novčanu nadoknadu u visini cene karte u javnom prevozu, ukoliko tako želi.
Kada je reč o materijalnom položaju, sindikati navode da se u mnogim metropolama Evrope, u kojima su visoki troškovi života, primenjuje rešenje da zaposleni dobijaju i „dodatak na skupoću“.
Ove troškove po pravilu snose lokalne gradske vlasti, navodi se u saopštenju i podseća da je u Beogradu ovo rešenje primenjivano između dva svetska rata.
Inicijativu za uvođenje „dodatka na skupoću“ podržali su Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola Beograda, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Forum beogradskih osnovnih škola, Sindikat osnovnih škola Beograda i GSP „Nezavisnost“ – Beograd.
Sindikati će, kako je najavljeno, zatražiti prijem kod gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a 1. maja organizovaće protestni miting.
(Tanjug)