Годишње се око 200 девојака и младића из домова отисне у самосталан живот. Држава обезбедила станове у 15 градова док се не снађу.Најмање 200 девојчица и дечака који одрастају у домовима за децу без родитељског старања сваке године напушта стару адресу уз нову неизвесност. Да би им макар мало олакшала пут у самосталност, држава је у 15 градова изградила станове и дала их на коришћење штићеницима све ”док се не осамостале”. Током прошле године ову услугу користило је више од 40 младих.
– Процењује се да из система социјалне заштите годишње изађе око 200 младића и девојака без адекватног родитељског старања – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту.
Према његовим речима, ова врста помоћи заживела је у 15 градова Србије – од Београда и Новог Сада, па до Врања и Књажевца. Ускоро се очекује усељење у станове и у Пироту, Вршцу и Краљеву. Новац потребан за опремање и адаптацију станова, џепарац станарима, храну и средства за хигијену обезбеђују углавном општине из сопствених буџета.
Станови морају да имају одређене стандарде да би били усељиви. Сваком младићу или девојци припада најмање 12 квадратних метара, па у зависности од величине стана зависи и број станара. У расположивим становима може да борави и више од 60 младих истовремено.
У Заводу објашњавају и да млади у овим становима бораве у просеку око годину, али да има изузетака јер никога не желе да избаце на улицу. У том периоду ови млади подстанари имају свог саветника за осамостављивање који им решава дневне недоумице – како набавити неки документ, како се пријавити на биро, скувати ручак… Најчешће су то стручњаци из Центара за социјални рад.
ОД ОПШТИНЕ ОКО 20.000 ДИНАРА
Највећи број станара нема никакав посао, и таквих је скоро две трећине. Близу 30 одсто њих понекад је ангажовано на повременим и привременим пословима, најчешће у летњој сезони. Ове бројке, међутим, нису изненађујуће, јер, како кажу у Заводу, пројекат ”Становање уз подршку” је и покренут да би се помогло младићима и девојкама у животу изван институције. У међувремену, локалне самоуправе покушавају да им обезбеде и џепарац, који зависи од богатства саме општине, а у просеку износи 20.000 динара месечно.
Б. СТЈЕЉА
