Међународни дан студената обележава се данас, а академци у Србији упозоравају да се због пребрзог уласка у реформу образовања суочавају са високим школаринама, неприлагођеним наставним програмима и неједнаким поступањем факултета у решавању њихових захтева.
Такође, приступ настави и наставни методи и даље нису модернизовани у довољној мери, па студенти нису у могућности да испуне своје обавезе, 60 бодова на крају школске године, рекла је Танјугу председница Савеза студената Београда (ССБ) Маја Радовановић.
Међутим, како је навела Радовановић, услови становања и исхране у студентским домовима и ресторанима су побољшани.
Студенти су дали високе оцене за безбедност у студентским домовима и за квалитет услова за учење, а највеће замерке односе се на немогућност обављања спортских активности у оквиру домова и хигијенске услове.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић је, поводом 17. новембра, Међународног дана студената, подсетио да смо део европског простора високог образовања и да се све оно што је део система високог образовања у Европи имплементира код нас.
„Има објективно одређених потешкоћа, јер сваки систем има своје специфичности, али се свака земља труди да направи што квалитетнији образовни систем“, рекао је Обрадовић и подсетио на основни принцип европског образовног простора – мобилност.
Проблема има, али исходе знања треба поштовати и код нас, рекао је Обрадовић и подсетио да је претходних месеци шест, седам група студената са наших факултета, показало способност и завидне резултате на неколико међународних такмичења.
Међународни дан студената у свету се обележава као симбол борбе за демократско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године када су нацисти погубили 20 чехословачких студената који су протестовали против окупације.
Више од 1.200 студената тада је одведено у концентрационе логоре, а домови и универзитет претворени у касарне.
Међународно веће студената касније је у Лондону прогласило 17. новембар за Међународни дан студената, а тачно педесет година касније, 1989. године, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела „плишана револуција“ којом је окончан комунистички режим.
РТВ
