Izmenama zakona biće uvedena jedna smena u školama u kojima je to moguće. – Do Nove godine još tri prosvetna zakona
Mnogi osnovci više se neće po mraku vrćaati iz škole kući
Ministarstvo planira da Skupština Srbije u decembru razmatra tri obrazovna zakona – o osnovnoj školi, o srednjoj školi i o obrazovanju odraslih. Mi ćemo predložiti izmene, a šta će od toga biti usvojeno i da li će biti nekih amandmana, zavisiće od poslanika – rekao je za naš list mr Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Po njegovim rečima, nacrt zakona o osnovnoj školi bi trebalo da bude gotov do kraja meseca, a potom da krene javna rasprava. Cilj je da se poboljšaju uslovi rada učenika, nastavnika i škola, a u izradi novih zakonskih rešenja učestvuju i predstavnici sindikata, profesori, direktori…
– Moramo polako da pređemo na jednosmenski rad u školama. Moraćemo da se prestrukturiramo, da vidimo koliko nam je potrebno novih škola i da li sve mogu da rade u jednoj smeni, odnosno da se škola otvori u osam, a zatvori posle pet časova. To ne znači da će sve škole raditi u jednoj smeni, već one u kojima ima uslova za to – kaže pomoćnik ministra.
Inače u Srbiji se u 22 škole radi u tri smene, samo u Beogradu je više od 50 škola sa po 1.300 učenika, a prema podacima sindikata, rekorderi su pojedine škole u Novom Pazaru, Vinči, Ivanjici i Preševu sa do 2.500 đaka.
– Ima dosta stvari koje radimo kao projekte – inkluzija, DILS; Druga šansa, završni ispit… to je materija koja sad mora da uđe u zakon. Stvorićemo pretpostavke za bržu izmenu nastavnih programa, koji se od 2004. godine do sada nisu menjali. Osam godina je prošlo, a mi bismo morali da za svaku generaciju pripremimo po nešto novo. Dakle u pitanju će biti rokovi, a ne sami nastavni planovi i programi, njih usvaja Nacionalni prosvetni savet – objašnjava Popov.
Zakonom će se regulisati produženi celodnevni boravak, a roditelji i opština će se dogovoriti oko načina plaćanja jer ministarstvo verovatno neće imati para.
Radi se i na regulisanju prevoza učenika i to tako da najmlađi, oni od prvog do četvrtog razreda, budu potpuno zaštićeni jer, dodaje Popov, svaka škola mora da zna kako im dete dolazi na časove. Povratak đačkih kuhinja je planiran kako bi se, gde god to može, popravila ishrana dece koja se danas hrane uglavnom u pekarama, više će se obratiti pažnja i na dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti, a biće afirmisan i rad učeničkih zadruga.
– Srednje obrazovanje kasni malo, osnovno je gotovo, Unija sindikata prosvetnih radnika radi na tim izmenama. Obećana je stručna javna rasprava i to je nama jako važno jer se one obično završe tako što se negde u sali priča dva sata. Zato ćemo od Ministarstva tražiti da rasprava bude održana kako bi rekli šta tu ne valja – kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i koordinator Konferencije gimnazija Srbije.
Po mišljenju profesora, jednosmenski rad u srednjim školama bi bilo idealno rešenje, ali ono trenutno nije moguće.
Kada je reč o trećem zakonu – o obrazovanju odraslih, želja prosvetnih vlasti je da smanji stopu nepismenosti i omogući zvaničnu priznatost znanja stečenog u institucijama i organizacijama koje nude neformalno obrazovanje. To su veštine i znanja koja se stiču na otvorenim i radničkim univerzitetima, ili u nevladinim organizacijama.
U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rade je oko 800.000 nezaposlenih.
Blažo Perović, predsednik, i Pavle Budinčević, portparol Srpskog udruženja institucija za obrazovanje odraslih, kažu da su članovi ovog udruženja životno zainteresovani da se u ovu oblast uvede red i da se konačno legalizuje crno tržište usluga, ali da je ovakav nacrt – potpuno neprihvatljiv.
– Obrazovanje odraslih se svodi na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje, pa dobijamo zapravo zakon o obučavanju. Favorizuju se srednje škole, a čitava mreža institucija ostaje u pravnom vakuumu – kaže Perović.
Ivan Kovačević koji se ispred Unije poslodavaca bavi obrazovnim problemima ukazuje na to da u Srbiji ne postoji evidencija institucija koje se bave obrazovanjem odraslih i da samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje odraslih, da ne govorimo o onima koji rade na crno. On iznosi i podatak da je u poslednjoj deceniji samo 10 odsto odraslih prošlo kroz srednje stručne škole, a da su obrazovanje ostalih 90 odsto realizovale vannastavne institucije.
Sandra Gucijan
