Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola u Srbiji o nasillju
Beograd – Fizičko i verbalno nasilje u osnovnim školama je smanjeno, ali je i dalje prisutno socijalno nasilje. Ovaj oblik nasilja, koji se manifestuje kao spletkarenje i socijalna isključenost (neću ti biti prijatelj, neću sa tobom da se družim), teško se prepoznaje i odrasli su prema njemu veoma tolerantni.
Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola, od kojih 50 učestvuje u Unicefovom programu „Škola bez nasilja“, pokazuju da su učinjeni pozitivni pomaci da se nasilje zaustavi, ocenjuje za Danas jedna od autorki ovog istraživanja Dijana Plut, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Osnovna svrha istraživanja koje je izvedeno u proleće ove godine je provera sistema indikatora za praćenje bezbednosti u školi. Istraživanje pokazuje da sistem indikatora razlikuje škole prema bezbednosti koju pružaju učenicima, što znači da bi takav sistem u budućnosti mogli koristiti za praćenje stanja u školama, pre svega za samovrednovanje škola. U odnosu na početno snimanje stanja, škole koje su dobile plaketu „Škola bez nasilja“ generalno su napredovale u odnosu na ostale škole iz istraživanja. Ipak, to što je neka škola dobila sertifikat ne znači da u njoj nasilja nema. Nijedna škola ovaj problem nije u potpunosti rešila – ukazuje Plut.
Prema odgovorima 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda, koji su popunjavali upitnik, u školama je za 21 odsto smanjeno verbalno nasilje. Fizičko nasilje između učenika je smanjeno skoro za trećinu, ali je, prema rečima Dijane Plut, i početni nivo ovog oblika nasilja bio manji.
– Odrasli najlakše primećuju fizičko nasilje i mogli bismo reći da su dobro reagovali i zaustavili tu vrstu nasilja. Istraživanje je, međutim, pokazalo da je u skoro svim školama povećan broj tuča među učenicima, najviše među đacima trećeg razreda. Socijalno nasilje nije smanjeno i tu generalno nema razlike između sertifikovanih škola i onih koje ne učestvuju u programu – kaže Plut.
Ona ističe da je u svim školama uočen nesumnjiv napredak kada je reč o fizičkom obezbeđenju školskih objekata, ali da su škole iz Unicefovog programa mnogo više uradile na prevenciji nasilja, nego škole koje nisu u tom programu.
– Škole se veoma razlikuju po stepenu bezbednosti. S jedne strane, sve su opterećene sličnim problemima, svuda su roditelji i nastavnici prezaposleni, a s druge strane imate škole sa veoma malo nasilja i škole u kojima je nasilja mnogo. Upravo tragamo za odgovorom šta je to u školi što generiše nasilno ponašanje ili ga pacifizuje. Raniji podaci pokazuju da je najlošija situacija u beogradskim školama – ističe Plut.
I ravnodušnost rađa nasilje
– Ravnodušnost odraslih prema nasilju, prema deci i svom poslu generiše nasilje, a posvećenost, jedan domaćinski odnos i dobra atmosfera u školi najkraće rečeno deluju preventivno. Nastavnici i direktor škole koji svojim ponašanjem modeliraju nenasilan odnos, radna atmosfera i dobri međuljudski odnosu u školi nesumnjivo utiču da se nasilje u obrazovnim ustanovama smanji – poručuje Dijana Plut.
Danas
