У организацији Завода за унапређивање образовања и васпитања и Привредне коморе Србије, одржана је 23.11.2017. године радионица у оквиру пројекта „Учење кроз рад у земљама Дунавског региона“.
Циљ радионице је представљање Закона о дуалном образовању (тим социјалних партнера) и наредни кораци за успостављање система.
Након што је Председник РС 10.11.2017. године донео Указ о проглашењу Закона о дуалном образовању, а који ће се примењивати од школске 2019/2020. године, у јавности су се чула различита и опречнна мишљења о позитивним ефектима и могућностима његове примене.
За Габријелу Грујић, помоћницу министра просвете, науке и технолошког развоја за стратешко партнерство Закон о дуалном образовању је прека потреба и „успешност нашег система који ће, између осталог, обезбедити проверу стечених компетенција ученика“.
Директор Хемијско-технолошке школе Суботица је похвалио доношење Закона и истакао да ће исти допринети атрактивности понуде образовних профила и обезбедити конкуренцију и опстанак школа.
Анализирајући постојећу ситуацију у средњем стручном образовању и узимајући у обзир чињеницу да се данас 1432 ученика (19 образовних профила) налази у дуалном систему и да још увек нису донета подзаконска акта која би омогућила примену Закона, потребно је донети Акциони план за успостављање дуалног система образовања. То подразумева доношење 4 правилника (Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Привредна комора Србије) у наредних 6 месеци.
Без обзира на тврдње Г. Грујић да смо „једина мислећа земља која се истакла у вештини примене знања у предузетништву“ представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ су указали и на следеће: „Иако се дуално образовање руководи најбољим интересима ученика“ принцип „проходности“ се само декларативно наводи.
Поред чињенице да обезбеђује „једнаке могућности за све“, то се, анализирајући уговоре у дуалном образовању, доводи у питање. Раскиди уговора од стране послодавца и од стране школе не обезбеђују праведну одговорност.
Посебно је осетљив и Угвор о учењу кроз рад који закључују послодавац и учениик, односно родитељ, у делу „када трајно изгуби здравствену способност за рад у занимању за које се школује“ а што се дешава у условима рада код послодавца.
Поставила сам и питање на који начин је замишљен План уписа у ученика у средње стручне школе по стандардном и дуалном систему образовања.
Истакнуто је да ће број образовнаих профила зависти од тржишта рада као и да нико не може условљавати и наметати школама образовне профиле по дуалном образовању.
У наредних 6 месеци се очекује израда правилника који ће омогућити послодавцима да се јасније одреде у намери да ученицима обезбеде учење кроз рад у својим компанијама.

За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Ружица Тодић Брдарић