ОЦЕНЕ ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ И РОДИТЕЉЕ

///ОЦЕНЕ ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ И РОДИТЕЉЕ

И током трајања наставе на даљину ученици ће добијати бројчане оцене, потврђено је Данасу у Министарству просвете, поводом недоумица шта подразумева формативно оцењивање, на које Министарство просвете упућује наставнике.

Многе школе обавестиле су ученике да ће током трајања ванредног стања оцењивање бити описно, што је у супротности са захтевом просветне власти, јер формативно оцењивање не значи да нема бројчаних оцена већ да се напредовање ученика континуирано прати и бележи.

„Постоји много форми и алата погодних за формативно процењивање рада ученика. То подразумева задатке као што су на пример, есеји, развој постера, коришћење електронске поште, виртуелни групни рад, Скајп или Вибер интервјуи, пауер поинт презентације, истраживачки задаци, играње улога у виртуелној учионици, ученички портфолио, сачињавање индивидуалних планова каријерног развоја и слично. Током учења на даљину наставници могу ученицима прослеђивати тестове и контролне преко друштвених мрежа, електронском поштом или путем платформе, а урађене радове ученици могу на исти начин враћати да их наставници прегледају и евентуално оцене“, наводи се у упутству Министарства, али се нигде не помиње како обезбедити да формативно оцењивање буде објективно.

– Ако је Министарство желело да се бележи све што ученици раде то има логике, али не видим разлог зашто би се у овој ситуацији тражили есеји, експерименти и пауер-поинт презентације. Најважније је да се одржи континуитет наставе да деца не схвате да је ово пауза до наредне школске године. Министарство треба да пусти наставнике да се навикну на ову ситуацију. Они најбоље знају како да оцењују, а свакодневним захтевима који стижу у школе се беспотребно диже тензија – каже за Данас Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника.

Да се препоручени начини оцењивања итекако разликује од праксе сведоче бројни позиви родитеља нашој редакцији, којима није јасно како ће се обезбедити контрола када се домаћи задаци, писмени и контролни увелико раде у заједничким вибер групама ђака.

– Чим је наставница математике „окачила“ задатке на сајту школе, у вибер групи моје ћерке прво питање је било да ли је то за оцену, а онда су деца почела да врше притисак на ђаке који имају петице да свима раде задатке. Поделили су се тако да неки пишу одговоре за српски, други да треба да раде математику, физику и хемију, а они који не желе оптужени су да нису солидарни – преноси нам искуство мајка ученице седмог разреда.

Пракса показује да су од увођења наставе на даљину на изради домаћих задатака упослене целе породице, приватне часове су заменили онлајн приватни наставници који решавају задатке уместо ђака, па се многи наставници на друштвеним мрежама питају да ли неко заиста мисли да је могуће објективно оцењивање док други констатују да ће оцењивати – родитеље. Има и оних који на време упозоравају да се после свега може десити да се родитељи жале на оцене ако оне не буду изведене на основу чврстих показатеља.

Весна Војводић Митровић, професорка српског језика и књижевности и чланица ГСПРС „Независност“, каже за Данас да наставници морају имати много већи број података од два, три домаћа задатка и једну, две презентације да би ученику дали реалну бројчану оцену.

Она каже да је током викенда добила гомилу урађених домаћих задатака, од којих је 80 одсто било идентично, од почетног слова до последње тачке, што јој је „апсолутна потврда да један домаћи задатак не може да буде основа за било какву врсту оцене“.

– Тражићу од својих ученика додатна појашњења, допуне, да их мотивишем да се бар мало активирају, да не буде све урађено копи-пејст методом. Питање оцењивања се не решава на дневном нивоу, то треба да буде скуп различитих активности које наставници морају да прате појединачно за сваког ученика, а за то је потребно време. Била би неправда да најбољи ђаци буду оштећени и да врло брзо изгубе мотивацију и схвате да је њихов труд бесмислен, ако оцењивање буде схваћено на баналан начин – каже Војводић Митровић.

На наш коментар да је огроман број наставника оцењивао ученике пред тромесечје и полугодиште усменим испитивањем или преко контролних и писмених задатака, наша саговорница каже да ће се сви који буду наставили да раде као да су у школским условима врло брзо суочити са немогућношћу објективног оцењивања јер ће добијати идентичне одговоре.

Поручује да просветна власт треба да смањи притисак на просветне раднике, да би они могли да покажу своју мотивисаност и креативност да осмисле различите начине праћења ученика како би на крају могла да се изведе оцена која ће у датим околностима бити најобјективнија.

Лист „Данас“, В. А.

2020-03-24T14:42:52+01:0024.03. 2020.|Актуелно, Новости|