ОНИ КОЈИ СЕ ЗАКЛИЊУ У ПОСВЕЋЕНОСТ ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ НЕ ДЕЛЕ НАШУ СУДБИНУ

Извор: Нови магазин

Епидемија не јењава, а просветне власти су ипак одлучиле да се друго полугодиште не одлаже.

Настава ће се, међутим, одвијати на неуобичајен начин: прва четири разреда ће у школе свакодневно, док ће ученици од петог до осмог разреда, као и средњошколци, радити у две групе комбиновано – једног дана онлајн, а другог у својим учионицама. Наша саговорница Весна Војводић Митровић, активисткиња Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност”, сматра да је одлука о модалитету рада школа у Србији на почетку другог полугодишта показала “да је једини континуитет у нашем образовању – континуитет креирања и неговања илузија да се просветним системом успешно управља у изазовним и кризним околностима, да је све под контролом, те да немамо о чему да бринемо. Што рече Илија Чворовић, ‘Има ко је плаћен и задужен за истину’.”

Овом одлуком Тим за школе игнорисао је нека озбиљна упозорења медицинара.

Невоља није једино у томе што је Тим за школе оваквом одлуком самовољно суспендовао властита правила – индикаторе и граничне вредности за процену ризика од преношења вируса у популацији – већ се игнорантски понео према препоруци Удружења педијатара, али и према председнику државе који ономад рече да власт нема право да уништи животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима.

Ако је 9. септембра ове школске године, на основу 5.800 заражених грађана, Тим одлучио да школе у 40 општина и градова у држави пређу у црвени – онлајн модел, колика је вероватноћа да сада, кад свакога дана имамо по три пута више заражених, нема потребе за онлајн наставом? Ову пропорцију решио би без напора и основац, али је очигледно министру и његовом тиму на уму била политичка математика. А то је већ изван здраворазумског делокруга… Зато нам сасвим неискрено и неубедљиво звучи министрова изјава из септембра, у којој себе именује првим чуваром образовног система, који никада неће да дозволи да деца буду угрожена, и зато и имамо све више школа које прелазе на онлајн.

Поверовати да је овога пута заиста донето најбоље решење и за ученике и за запослене – то захтева много дуже уши него што их имамо; ипак, знатно је већа опасност да ће прво министру порасти – нос.

С терена стижу информације да ће због оболелих наставника неке школе морати да редукују број часова.

И пре избијања пандемије српски образовни систем суочио се с проблемом недовољног броја учитеља, наставника математике, информатике, физике, енглеског језика, као и бројних ужестручних предмета у средњим стручним школама. Пандемија је знатно продубила проблем, те је квалитет образовања ученика додатно угрожен чињеницом да не само што оболеле учитеље и наставнике нема ко да замени већ је понекад немогуће остварити законом предвиђен број часова на годишњем нивоу из одређеног предмета. И досад се догађало да се у току наставног дана школи јави колега са информацијом да има симптоме заразе или да је добио позитиван налаз, те да неће долазити на наставу. Ученици који ће тог и наредних дана губити часове не смеју бити спојени са ученицима других одељења због поштовања противепидемијских мера, а замену пронаћи у тако кратком року најчешће је немогућа мисија.

Недавно сте изјавили да проценат заражених ученика не може да буде једини критеријум у одређивању метода наставе. Које још критеријуме сматрате важним?

Документ са прецизним параметрима, који су пресудни у доношењу одлука, осмислио је и током августа 2021. јавности обзнанио управо Тим за школе. Ту се као најзначајнији наводе следећи индикатори: број нових случајева на 100.000 у последњих 14 дана, проценат позитивних РТ-ПЦР или антигенских тестова током последњих 14 дана, проценат промене у броју регистрованих нових случајева на 100.000 становника током последњих седам дана у поређењу са претходних седам дана, проценат заузетих болничких постеља, проценат заузетих болничких постеља од пацијената оболелих од ковида-19. Аларм за црвену зону рада подешен је на 300 заражених грађана на 100.000 становника, односно када је проценат позитивних од броја тестираних већи од 15 одсто.

Од 10. јуна 2020. нема доступних података о епидемиолошкој ситуацији на дневном нивоу по општинама и градовима, а власт се и даље непрестано заклиње у дигитализацију. Где је запело? Шта је спорно у захтеву да сваки грађанин добије могућност увида у податке на сајту https://covid19.data.gov.rs/infected

Јесу ли школе добиле конкретна упутства како би се смањили здравствени ризици током наставе?

Стручна упутства којима се ближе уређују питања организације и спровођења образовно-васпитног рада у условима који захтевају примену низа превентивних и заштитних мера у борби против ковида-19 упућена су школама крајем августа, али је очигледно да никога у МПНТР не узнемирује чињеница што су неке важне одредбе неспроводиве у пракси. Како, рецимо, у околностима када часови трају по 45 минута, а пауза између смена пет или десет минута, ваљано дезинфиковати школски простор, све клупе, катедре, подове и кваке? За колику армију теткица ово не би био изазов? Једна од препорука гласи да треба избегавати већу “флуктуацију” ученика у ходницима и обезбедити прописану физичку дистанцу међу њима. Покушајте то да остварите на великом одмору у школи у градској средини!

Да ли је тачно да просветни радници никада нису успели да сазнају ко чини Тим за школе, који одлучује о функционисању наставе у ванредним околностима које намеће епидемија?

Тачно је, али је значајније питање зашто се од јавности прикрива та информација, као и од нас који све одлуке Тима треба да спроведемо у дело. Колико чланова овог тела уопште познаје рад у школама? Јасно је да им је наше искуство небитно, те наши дописи увек остају без одговора, али ниподаштавање и игнорисање стручног мишљења имунолога, вирусолога и педијатара показатељ је озбиљне етичке ерозије.

Како је могуће да и после две године епидемије постоје толико велике разлике у оценама и ставовима просветних власти и просветних радника, посебно њихових синдиката?

Канцеларијски “јунаци”, deus ex machina наших живота, приграбили су себи моћ да доносе одлуке које се на њих саме никада не односе. Живимо у симулакруму у којем се одговорност за погрешну процену пословично пориче, а они који се заклињу у посвећеност образовном систему никада не деле нашу судбину. Зато позивам министра с помоћницима, саветницима и обавезно члановима Тима за школе да већ од понедељка прошетају своје персоне по школама и доживе аутентично искуство учитеља у учионицама са 30 и више малишана, наставника практичне наставе у стручним школама који балансирају између прописаних мера и захтева наставе… Нека нам покажу како су из удобности својих кабинета фантазирали и замишљали образовно-васпитни процес; нека одрже бар једно предавање с поштовањем свих предвиђених противепидемијских мера. У међувремену, док се власт не спусти међу обичан пук, наш просветни систем пркосиће гравитацији, додуше под извесним углом, као славни торањ из Пизе…

С.Р.