Извор: Данас

Председник Србије најавио да би запослени у образовању у мају могли добити солидарну помоћ од 10.000
динара или 100 евра.
Ако гласате за мене добићете сто евра тако просветни радници на друштевним мрежама коментаришу изјаву
председника Србије Александра Вучића да је предложио премијерки Ани Брнабић и министру финансија
Синиши Малом да нађу простор да се просветним радницима исплати једнократна новчана помоћ од 10.000
динара или 100 евра. Вучић је, гостујући у суботу на ТВ Пинк, рекао да ће се до 15. априла видети да ли ће
просветари моћи да очекују помоћ око 1. маја.
Не липши магарче до зелене траве. Нисмо ми тражили помоћ, већ да држава исплати своја дуговања према
просветним радницима на која су се обавезали 2015. године. Помоћ су давали здравству, војци, полицији па
су могли и нама, али су нас заборавили. Председник вероватно зна ко ће да победи на изборима и коме ће да
се обрати у априлу. Чињеница је да је власт у рукама једног човека. Ми се с тим апсолутно не слажемо, али
је то чињеница против које тренутно немамо лека коментарише за Данас Звонимир Јовић, потпредседник
Уније синдиката просветних радника Србије, Вучићеву изјаву.
Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, каже да су три репрезентативна синдиката
образовања која су у суботу протестовала, била у праву када су казала да је „председникова последња“.
Та помоћ не решава ништа од онога што смо тражили, али би ваљало да се просветни радници награде за
ове две године рада у пандемијским условима. Постоји сумња за нешто што председник обећава после избора,
али је важно да нас је неко ипак чуо каже за Данас Илић, уверена да су и скуп одржан у суботу и протест
који је за 26. март најавио Синдикат образовања Србије, уродили плодом.
С друге стране, Звонимир Јовић каже да у обећања ове власти не верује и да не би био први пут да слажу
запослене у образовању. Подсећа да је тадашња влада 2015. потписала споразум са синдикатима после
штрајка у коме се обавезала да ће запосленим у просвети исплатити новогодишњу награду, иако је знала да
је Законом о буџету та награда забрањена.
После тог штрајка смо добили једнократну помоћ од 7.000 динара и од тада па до сада смо имали повећање
плата као и сви остали у јавном сектору, иако је речено да ће просветним радницима те повишице бити највеће
и да ће бити на врху. Ми смо увек на дну и то показује однос државе према просветним радницима. Позваћемо
људе да масовно изађу на изборе и да гласају за кога хоће, јер се ми политиком не бавимо, али ћемо им указати
ко нас је, како и када третирао, да то имају у виду када буду бирали кога ће да заокруже на листићу поручује
Јовић.
Весна Војводић Митровић, из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, наводи да су
запослени у просвети „навикнути на најневероватнија и најбезочнија обећања“, али је ово „новина у
приступу“. Сада се, каже, дају постизборна обећања, за која је више него јасно да је то списак лепих жеља у
које нико не верује.
По ко зна који пут председник излази из својих надлежности. Да је држава уређена то би требало да буде
посао министра просвете и пре него што је ушао у тенхнички мандат, а ми смо имали његово апсолутно
игнорантско понашање. На Социјалноекономском савету је рекао да је та врста помоћи просветним
радницима утемљена у реалним потребама, а након низа дана у којима је било седница Владе не чусмо ни да
је тај наш захтев испоручио својим колегама у Влади, да бисмо видели каква је била њихова реакција. То
ћутање се упадљиво наставило и онда председник, који воли да буде ренесансни дух који покрива све области
наших живота, преузима на себе и ту врсту постизборних обећања, у која више нико не верује истиче
Војводић Митровић.

Власт жели човека масе
На питање да ли је то што запослени у просвети нису добили солидарну помоћ до сада порука да власт не
рачуна на гласове просветних радника на изборима, Весна Војводић Митровић одговара да је ово само један
у низу показатеља да власти није стало до образовања генерално.
Политика узурпира образовање што је видљиво на читавом низу случајева. Ако у предизборном споту СНС
имате младог човека који каже: „Не мораш пуно да се трудиш, посла има“, то је супротно свему чему ми
учимо наше ђаке деценијама, да је труд оно на чему се може заснивати успех и да је образовање пут до тога
да као појединац имате свест о свом идентитету, да имате киритичко мишљење. Власт жели човека масе који
је подложан свакој врсти полтронства и подаништва, који треба да верује обећањима и у ничим изазвану наду
да ће му бити боље у околностима у којима не мора да се труди, него ће му пасти с неба. Та врста хеликоптер
наде која није утемљена у реалности, то је нешто што је принципијелно супротстављено идеји образовања.
Уверење мојих колега и моје је да овој власти не треба критички запитан човек истиче Војводић Митровић.