У основно образовање уводи се процедура за жалбу већине родитеља ученика истог одељења на рад наставника
Не смирује се бура у просветној јавности због петог члана новог Правилника о оцењивању у основном образовању и васпитању, који уводи дискутабилну новину у просветну праксу. Она подразумева да осмолетке спроводе нову процедуру уколико родитељи више од половине ученика истог одељења сматрају да одређени наставник не реализује „наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање у складу са законом и овим правилником”. По тој процедури, родитељи уверени да одређени наставник не ради по прописима, своје замерке треба да наведу у допису који треба да буде службено заведен и посредством представника у савету родитеља предат одељењском старешини. Даље, одељењски старешина о томе обавештава наставника против кога је поднета жалба, стручно веће и директора школе.
Након увида у приговор стручно веће прибавља изјашњење наставника, испитује наводе из притужбе и доноси мишљење које доставља директору. Потом, директор школе заједно са стручним сарадником и секретаром разматра мишљење стручног већа и одлучује о прихватању или одбијању жалбе родитеља. „Уколико је примедба била основана, директор, стручни сарадник и секретар израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад наставника, тако што планирају посету и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада наставника имајући у виду најбољи интерес ученика”, налаже нови правилник. А ако родитељи нису задовољни одлуком директора, могу се обратити вишој инстанци, надлежној школској управи, и то у року од седам радних дана од добијања одлуке руководства школе.
Овај нови протокол покренуо је лавину негодовања дела просветног еснафа и поделило запослене у школама у супротстављене таборе неистомишљеника. Једни тумаче да су овакве измене алат за додатно деградирање угледа наставничке професије. Други заговарају тезу да ничег спорног нема у увођењу нове процедуре и очекују да ће она утицати на смањење броја анонимних и индивидуалних жалби.
Врло је тешко бранити текст прописа који изневерава тумачење да нам заправо доноси добро, истиче за „Политику” Весна Војводић Митровић из Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност”.
– Закон даје право родитељима, чак и не морају да се удружују, да приговоре на оцену и то било коју, а фамозни пети члан правилника о оцењивању омогућава да родитељи, сад удружено, могу да се буне због наставе, не само због оцене и онога што доводи до оцене него могу да се жале на сваки део наставног и образовно-васпитног процеса уопште. Овај члан, можда и покренут с добрим жељама, отворио је огроман простор могуће злоупотребе и то не може да буде добро. Неистина је да се тиме забрањују анонимне пријаве, оне и даље могу бити поднете, као и оне с потписом, именом и презименом, појединачно, групно, како ко жели. Шта је спорно да се провери квалитет, ево, мог рада на било чији приговор? Рад свих наставника треба да буде транспарентан, али неће ваљда да га процењују колеге из актива на нивоу школе. У мом случају то би значило да колегиница која предаје енглески процењује како ја предајем српски језик, што нема смисла – наглашава она.
Настава ће, по њеном мишљењу, од сада бити разлог да наставник стрепи да би могао бити на удару родитеља. А уверена је да се родитељи неће побунити на рад наставника који даје одличне оцене и када нису заслужене, него мислећи да су њихова деца изложена превеликим очекивањима наставника који не дели петице без покрића.
– То у пракси значи да се лако може створити додатни притисак наставнику да је непожељан, јер због својих критеријума није нарочито високо рангиран у систему новокомпонованих вредности. Мени ово изгледа као члан који ће бити одлични осветнички алат и то највише тамо где наставници свој посао раде како треба, огромна област могућег удруженог покушаја да се загорча живот онима који најодговорније раде, под изговором да је тако боље. Ми сада треба да подлегнемо амбијенту у коме све што радимо може бити предмет свеопште хајке на нивоу установе. То је неодрживо. Да ли је добро решење да наставници деле петице да не би били трн у оку, док квалитет образовања опада? Да ли ће млади у овој ситуацији похрлити на наставничке смерове? Шта је прече министарству и шта му је посао првог приоритета ако комуникација са школама и родитељима није? – пита наша саговорница и наглашава да су једино представници ГСПРС „Независност” били против увођења ове одредбе док је правилник био у изради.
Док се правилник кројио није било толике тензије која се подигла око петог члана тек након објављивања документа, увиђа Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије, који за наш лист каже да „нису презадовољни али ни незадовољни овим прописом”.
– Министарство просвете, затрпано анонимним пријавама, предложило је модалитет на коме смо заједно радили и дошли до решења да убудуће мора да се покрене више од половине одељења, кроз институцију савета родитеља, да се у писаној форми достави приговор, који касније разматрају колеге из стручних актива. А ако има основа, директор покреће поступак који више не подразумева драконске казне него педагошко-инструктивни рад, усавршавање на семинарима и додатне обуке за наставника. То значи да смо процедуре утемељили, а да је до сада радио ко је како хтео. Дешавало се да наставник бива суспендован док се не утврди веродостојност навода из пријаве и да људи прођу кроз агонију и кад нису ни за шта криви, а да им се на крају због тога нико и не извини. Убудуће, ако родитељи поднесу пријаву анонимно министарству или инспекцији, они неће реаговати док је жалба у домену правилника о оцењивању ако је систем нормалан, али ако су људи ненормални, онда то ниједним правилником не можемо да уредимо – појашњава Марјановић.
Он сматра да ће захваљујући новом правилнику бити мање анонимних и појединачних пријава. На нашу констатацију да за такав став нема утемељења у законима, као и да у постојећим просветним прописима нигде не пише да се неће покретати дисциплински поступак који значи суспензију на основу анонимне или индивидуалне жалбе родитеља на рад наставника, он прво каже да „овде није реч о оценама”. Правилник је о оцењивању. Било шта што су у наставном процесу ученици доживели као врсту дискриминације, насиља, кршења права, а то значи поступања супротно закону, могу да пријаве и ученици и родитељи, и анонимно и појединачно, и под пуним именом и презименом или групно.
– Зашто бих се као наставник бринуо да ли ће неко да ме пријави ако радим по закону? Свачији рад је подложан провери. Не могу да замислим ситуацију да ми се појави више од половине родитеља једног одељења да се жале организовано, а тек не могу да замислим да више од половине мојих колега каже да не радим како треба. А ако би се то десило, морао бих да се запитам да ли сам ја за овај посао и зашто га радим – указује Марјановић.
Такође, он наглашава да чак и да дође до злоупотребе права родитеља на удружену жалбу, наставник неће остати сам у борби, колеге ће, каже, стати у његову одбрану уколико је приговор родитеља неоснован, а ако је основан, тврди „неће бити класичног кажњавања, него ће се указати на пропусте у раду и ићи ће се на додатна усавршавања, и у том случају стварно не треба нико никога да брани, већ да се побољша рад”.
– Покушали смо да побољшамо просветну праксу. Наравно да универзални рецепт не постоји. Ово није правилник који не може да се промени, него тренутно решење и не видим разлог за оволику критику. Ово је покушај да се ситуација која је алармантна а тиче се огромног броја углавном анонимних пријава, превазиђе. Очекујем да у наредном периоду родитељи наставницима буду сарадници а не опоненти, али ако то пређе у другу крајност, сигурно ћемо реаговати – указује председник УСПРС-а.
У спорном члану пет, Весна Војводић Митровић, како каже, не види поверење да је наставник усмерен на добробит детета и да је образовно-васпитни процес у школи у најбољем интересу ученика, а дефинисана процедура је „понижавајућа”.
– Замислите стручно веће наставника математике где може бити један прави математичар, чији рад на основу притужбе родитеља процењују колеге које су у школи заправо нестручна замена за професоре математике јер ових наставника нема. Замислите да је жалба оправдана и да се не реагује док исти став не искаже већина родитеља, на шта то личи. Треба да се реагује на први помен и слутњу да неко не ради како треба, а не да се чека да се удружи пола родитеља одељења – негодује она.
Да ли је идеја да школа реагује на сваку појединачну примедбу и да проблем решава што пре или да чека да се удружи више од половине родитеља ђака једног одељења?
– Идеја је да се ставови родитеља усагласе, односно да се већина усагласи и да се омогући процедура и канал путем кога се приговори родитеља разматрају у оквиру самих установа образовања. Да се утиче на смањење појединачних, анонимних представки родитеља и смањи број представки које су неосноване и субјективне.
Одељењски старешина, по добијању дописа, обавештава наставника за ког постоји примедба, надлежно стручно веће и директора. Стручно веће даје мишљење које доставља директору. Значајно је да се и стручно веће укључи и да стручно мишљење. Правилник подстиче бољу комуникацију између ученика, родитеља и наставника о оценама и напретку ученика. Отворен дијалог може помоћи ученицима и родитељима да боље разумеју очекивања и да се активно укључе у подршку учењу своје деце. Прецизно утврђено поступање може помоћи у спречавању неспоразума и конфликата између родитеља и наставника у вези са оцењивањем. Јасна правила могу смањити могућност субјективности или непоштовања у процесу оцењивања, што може допринети бољем односу између свих учесника. Очекујемо да ће нови Правилник о оцењивању унапредити интеракцију између ученика, родитеља, наставника и школског особља, стварањем транспарентног, јасног и комуникативног окружења за све укључене стране – разјаснили су за „Политику” из Министарства просвете.
Весна Војводић Митровић пак уверава да би надлежни, „да су стварно хтели да спрече број приговора и анонимне примедбе, морали да промене закон”.
Циљ ових измена, по речима министарске просвете Славице Ђукић Дејановић, јесте да се врати међусобно поверење наставника и родитеља, а они који критикују правилник, како је оценила, нису добро разумели његов дух и тенденцију. Ресорна министарка је објаснила и да новим правилником није предвиђена никаква санкција за наставника, већ подршка, и да ће ресорно министарство и те како реаговати ако уочи да постоје индикације да неко намерно покушава да деградира наставника.
– Тих конструкција ко другачије каже клевеће и лаже смо се наслушали, мислим да је то само лоше одмерена фраза. Министарство просвете ту остаје чистих руку док се ми међусобно преиспитујемо, на основу оптужбе родитеља да не радимо по закону, која није мала. Дух је да се, како рече министарка, зближимо а да министарство остане по страни, изнад и изван тога. То је контрадикција –сматра Весна Војводић Митровић.
Због чега правила нису иста и у средњим школама
Ако је тенденција нових правила оцењивања заједништво наставника и родитеља, питање је зашто се члан пет о коме бруји просветна заједница није нашао у правилнику за средње школе него само за основне. Део просветне заједнице уверен је да је реч о „пробном балону”. Из Министарства просвете објашњавају да су „у виду имали узраст деце у основним и средњим школама и руководили се чињеницом да у средњим школама постоји директнији однос између наставника и ученика и да се примедбе решавају у непосредној комуникацији”. Истичу и да је Законом о основном образовању и васпитању, предвиђено да школа кроз Програм сарадње са породицом подстиче и негује партнерски однос са родитељима, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, а да је предложено решење један од начина и канала за сарадњу.
– Нови Правилник о оцењивању у основној школи може имати позитиван утицај на унапређење квалитета образовања јер ће промовисати приступ оцењивању који је усмерен на учење и развој ученика, уместо само на евалуацију резултата. Ово може подстаћи наставнике да користе различите методе и стратегије учења како би подржали развој ученичких вештина и способности. Укратко, верујемо да ће нови Правилник о оцењивању у основној школи допринети унапређењу квалитета образовања кроз наведене измене – став је Министарства просвете.
Проблем у настави (не)мери се бројем незадовољних родитеља
Да се правилник о оцењивању у основној школи стави ван снаге у делу који предвиђа да је за подношење пријаве против наставника потребна сагласност више од половине родитеља ученика једног одељења, захтевао је Независни синдикат просветних радника Србије. Његови чланови истичу да „такав правилник дестимулише родитеље да евентуалне проблеме решавају у комуникацији с наставницима и упућује их на прављење групе за притисак на наставно особље, што у пракси значи могућност организоване хајке на поједине наставнике, док ће индивидуални проблеми ученика остати нерешени”. Објективно постојање и величину проблема у наставном процесу, како напомињу, не одређује број незадовољних родитеља па то, закључују, не може бити критеријум за покретање поступка утврђивања евентуалне одговорности наставника.
Почиње примена новог протокола поступања школа у кризним ситуацијама
Поступање у кризним ситуацијама најзначајнија је новина у недавно објављеном, измењеном и допуњеном Правилнику о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, који данас ступа на снагу. Овај пропис коригован је у складу с изменама Закона о основама система образовања и васпитања ради унапређивања корака које школе предузимају у области превенције и заштите од насиља, којима се јача васпитна улога, али и дефинишу процедуре реаговања запослених у кризним ситуацијама.
Правилником је предвиђено да школе имају Тим за кризне догађаје, који је подтим, то јест део Тима за заштиту од насиља, као и програм поступања установе у кризним догађајима, који се израђује као обавезни и саставни део програма заштите од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Како су надлежни појаснили, дефинисане су кризне ситуације које на директан или индиректан начин могу погодити школску заједницу, кораци поступања у време и након кризног догађаја, улога чланова Тима за кризне ситуације, као и укључивање и сарадња са другим институцијама и установама из спољашње мреже заштите (полиција, хитна помоћ, ватрогасци, здравствени и социјални системи).
Политика, Миленија Симић Младеновић
