Састанку су присуствовали:
Бранко Ружић,
министар државне управе и локалне самоуправе
Ивана Савићевић,
помоћник министра државне управе и локалне самоуправе
Ана Ланговић Милићевић,
државни секретар
МПНТР
Зоран Илић
Грански синдикат здравства и социјалне заштите
„Независност“
Томислав Живановић,
УГС Независност
Драган Милановић,
УГС Независност
Зоран Савић
Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије
Зоран Михајловић,
ССС
Ђурђица Јововић,
Синдикат запослених у научноистраживачкој делатности Србије
Драгана Ђорђевић,
Синдикат културе Србије
Љиљана Киковић,
Синдикат предшколског васпитања и образовања Србије
Дејан Мицковић,
Синдикат образовања Србије
др Предраг Благојевић,
Министарство културе и информисања
Наташа Гудовић,
МЗ
Слађана Ђукић,
МЗ
Милица Бонђић,
МЗ
Марина Хасановић,
МПНТР
Весна Врањковић,
МПНТР
Љиљана Ненадовић,
МПНТР
Младенка Милетић,
МИНРЗС
Оливера Ружић,
МФ
Душанка Демић,
МФ
Гордана Пођанин,
МДУЛС
Ивана Милинковић,
МДУЛС
Ивана Ерчевић
МДУЛС
Тема: Састанак министра државне управе и локалне самоуправе са представницима синдиката испред Социјално-економског савета и представника ресорних министарстава поводом разматрања и усаглашавања одреди радне верзије Нацрта закона о запосленима у јавним службама
Састанак је одржан поводом разматрања и усаглашавања радне верзије Нацрта закона о запосленима у јавним службама са представницима синдиката испред Социјално-економског савета.
Ток састанка:
Министар Бранко Ружић је поздравио све присутне и позвао представнике синдиката да изнесу своје дилеме и коментаре на текст Нацрта закона.
Представници синдиката су начелно сви имали примедбу да се овим законом дуплирају одредбе Закона о раду и изразили бојазан да се неће знати како ће се тумачити закони и који ће се закон примењивати.
Представник синдиката Независност је истакао да је у образложењу закона речено да ће се овим законом регулисати све специфичности јавних служби, али не и оне одредбе које су већ утврђене у Закону о раду. Истакао је да би требало јасно дефинисати појам „радно ангажованог“ као и да није потребно у овом закону имати одредбе у вези штрајка имајући у виду да већ постоји Закон о штрајку. Нагласио је да одредбу која се односи на отказ уговора о раду имамо и у Закону о раду. Према његовим речима потребно је брисати одредбе које се односе на премештај, а оставити само одредбе које се односе на преузимање. Уместо термина управљања учинком, потребно је увести термин вредновање рада запосленог и дефинисати детаљније шта све акт о вредновању рада запосленог треба да садржи. По питању одредаба које се односе на отпремнине, рекао је да то треба да буде регулисано посебним колективним уговором. Мишљења је да је потребно брисати све чланове који се односе на корупцију и сукоб интереса, јер су те одредбе већ регулисане другим законима. Такође се не слаже и што се овим законом изједначавају Правилник о раду и колективни уговор. Нагласио је да је потребно искључити могућност да један запослени обавља више послова, истакавши да то може да буде деградирајуће. Потребно је појаснити и када запосленом у члану 87. Нацрта закона престаје радно време. Питање одредаба које се односе на дежурство је потребно дефинисати другим, секторским законима, не треба га третирати у овом закону. Констатовао је да Закон о раду и Закон о јавним службама и овај Нацрт закона, третирају исту проблематику и мишљења је да овај Нацрт закон сигурно треба да има 30 чланова мање.
Представник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије je истакао да у члану 33. Нацрта закона потребно унети одредбу да када директор доноси правилник да послодавац има обавезу да има и прибављено мишљење синдиката. Указао је да је члан 89. став 6. овог закона у сукобу са одребама Закона о систему плата у јавном сектору. У члан 105. текста Нацрта закона потребно је и ставити и члан 2. Закона о систему плата. Нагласио је да по питању накнаде трошкове превоза потребно имати у виду и ситуацију где запослени мора принудно да промени место становања (нпр. насиље у породици) и да би у том случају послодавац требало да му плати накнаду трошкова превоза. У члану 131. Нацрта закона потребно је додати нови став, да се актом Владе не могу умањити права која су запослени имали пре доношења овог закона (нпр. дневнице за службено путовање, би се умањиле уколико се овај став не би увео). У члану 132. Нацрта закона је потребно да стоји да запослени остварује право на отпремнину у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате запосленог, односно три просечне зараде у Републици Србији, истакавши да се по колективном уговору већ исплаћују три плате тако да то неће захтевати додатна финансијска средства. По питању члана 145. Нацрта закона је рекао да нема ништа против вредновања резултата рада, али у здравству вредновање резултата рада зависи од броја пацијената и не треба лекар да буде крив зато што има мање пацијената. У члану 154. Нацрта закона је потребно дефинисати прецизније шта значи учестало кашњење запосленог, (да ли је то три или десет пута). Предложено је да се то питање уреди посебним колективним уговором. По питању члана 160. Нацрта закона имају примедбу на корективни коефицијент, јер се он примењује и на рад запослених чији рад не вреднујемо, зашто би неко ко је радио и више од норматива био кажњен.
Представник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ је рекао да је у члану 3. Нацрта закона потребно јасно прецизирати ко су лица која су радно ангажована, јер како је могуће да имају право на плату, али не и на годишњи одмор. Код члана 5. став 1. Нацрта закона је потребно да гласи: на права, обавезе и одговорности запослених која нису уређена овим законом, односно законом којим се уређује рад јавне службе, примењују се општи прописи о раду, колективни уговор односно правилник о раду. Члан 10. Нацрта Закона потребно је убацити и особе са инвалидитетом. У члану 25. Нацрта закона је потребно додати речи: „и сличне послове“. Члан 27. Нацрта закона брисати, или додати да особа има статус узбуњивача. У члану 34. став 4. Нацрта закона није јасно како се запосленом отказује уговор о раду ако се у року од једне године од заснивања радног односа утврди да је радни однос заснован супротно ставу 1. овог члана, ако је био запослен на неодређено време. Овај члан је потребно или брисати или додати уз сагласност оснивача. Код члана 41. Нацрта закона је потребно додати у складу са Законом о раду или општим актом. Мишљења је да је боље да се одредбе члана 45. Нацрта закона (преузимање без конкурса односно из исте јавне службе) дефинишу колективнм уговором. По питању члана 47. Нацрта закона сугерисао је да би било добро да се формулише одређени механизам заштите, нпр. уколико оба супружника који раде у једној установи у којој се спроводи рационализација и који су проглашени вишком, да макар један остане у радном односу.
Представница Синдиката предшколског васпитања и образовања Србије је истакла да ће све коментаре овог синдиката доставити писменим путем. Нагласила је да се одредбе Нацрта закона које се тичу премештаја не могу односити на предшколство, јер директор предшколске установе има право да премести запосленог у другу установу. Рекла је и да има бојазан у вези са утврђивањем основице за обрачун плата, истакавши да су предшколске установе индиректни буџетски корисници и да се у пракси дешава да локалне самоуправе не исплаћују плате запосленима због других трошкова локалних самоуправа. С тим у вези, замолилила је да се на ту тему одржи посебан састанак представника Министарства за рад, Министарства финансија, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Представник Синдиката образовања Србије је рекао да је неопходно постићи да основица за обрачун плата у систему јавних служби буде једнака. Када се основица помножи са најнижим коефицијентом, тај износ мора бити већи или једнак минималној цени рада. Очекује да ће се овим законом то и постићи. Нагласио је и да не разуме образложење Радне групе за израду текста Нацрта закона да се примедбе на одређене чланове Нацрта закона одбијају зато што су различити синдикати послали различите примедбе на исти члан. Представник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“је истакао да би било добро да представници свих синдиката имају заједнички састанак како би дали обједињене и усаглашене примедбе на текст Нацрта закона о запосленима у јавним службама.
Представница Синдиката запослених у научно-истраживачкој делатности је поставила питање да ли се овај закон односи и на запослене у научно-истраживачкој делатности имајући у виду да се у члану 1. појављују специфичности везане за високо образовање. Запослени у науци се, према њеним речима финансирају пројектно. Споменула је да је Каталог радних места усвојен, да се наука још увек не налази у њему, али да се налазе звања која имају запослени у науци, а која су сврстана у групу сарадника на факултетима.
Помоћница министра Ивана Савићевић је потврдила да се овај закон односи и на запослене у научно-истраживачкој делатности, нагласивши да су они препознати и у системском закону о платама, као и да ће када пређу са пројектног на буџетско финансирање морати да се препознају у Каталогу радних места. Нагласила је да је став 1. унет на захтев представника Радне групе декана и ректора и представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја за високо образовање али да може да се разговара како да се формулишу и специфичности за научно-истраживачку делатност. Нагласила је да питање звања у Каталогу треба решити на посебном састанку са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Представница Синдиката културе Србије је истакла да је тај синдикат изашао из преговора, јер је тако одлучило чланство. Нагласила је да нису све јавне службе обухваћене овим законом. Став тог синдиката је да је најбоље да се секторским законима (нпр. Законом о култури, законима у образовању и здравству) уреде специфичности. Нагласила је да ће се следеће године потписивати нови колективни уговори и да се боји да ће запослени остати ускраћени за одређена права. Нагласила је да ће до понедељка 31. јула 2017. године доставити писменим путем примедбе тог синдиката.
Представник УГС Независност је поновио да се овим законом дефинишу многе одредбе које су већ утврђене у Закону о раду. Нагласио је да је овај закон прилично неприменљив на запослене у култури. Поменуо је да се чланом 143. Нацрта закона уводе нови основи према којима запослени могу добити отказ. Не може запослени бити крив уколико нпр. нема ногу, а ради у библиотеци. Такође, у одредбама које се тичу преузимања потребно је имати у виду да не може запослени да задржи плату коју је имао у једној установи, ако прелази у установу која има мању плату. Нагласио је да се у члану 63. Нацрта закона два степена стручне спреме преформулишу на три степена стручне спреме за једно радно место.
Помоћника министра Ивана Савићевић је појаснила да није намера била да неко ко прелази из једне установе са већом платом у другу која има мању плату, задржи већу плату, него да уколико је из једне установе прешао у другу на пола месеца да то време које је радио у установи са већом платом добије и ту плату за коју је радио. Такође је појаснила контекст и заштитни карактер чл. 143. и 144. Нацрта закона. Истакла је да је представница правосуђа односно судија Врховног касационог суда члан Радне групе за израду Нацрта закона и да је њено учешће у раду Радне групе било веома значајно, конструктивно и да је са становишта свог вишедеценијског радног (судијског) искуства помогла да се направи и дефинише текст Нацрта закона, како у примени не би дошло до судских спорова. Поводом изнетих примедби представника синдиката испред Социјално-економског савета које су изнете како овом приликом, тако и на састанцима који су одржавни више пута са представницима синдиката јавних служби (на гранском нивоу) предложено је да се организује састанак како би се ускладиле одредбе и формирао коначан текст Нацрта закона. Већина примедабa представника синдиката се може прихватити, само се оставља питање начина рада.
На крају састанка министар Бранко Ружић се захвалио свим представницима синдиката на конструктивним предлозима и сугестијама и заказао следећи састанак за петак 4. августа 2017. године у 9:00 часова, на коме ће се разматрати текст Нацрта закона. Такође договорено је да се све примедбе и сугестије представника сидиката испред Социјално-економског савета на текст Нацрта закона о запосленима у јавним службама пошаљу до понедељка 31. јула 2017. године, Министарству државне управе и локалне самоуправе (ljudskiresursi@mduls.gov.rs), како би се исте размотриле и унеле у текст Нацрта закона а који би до четвртка 3. августа био прослеђен представницима синдиката СЕС-а, ради припреме за заказани састанак.
