DANAS

Da li su prosvetni radnici u Srbiji relativno dobro plaćeni u odnosu na kolege u regionu

Kovač: Po paritetu kupovne moći ne možemo biti mnogo nezadovoljni * Skrobonja: Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama pet do deset puta veće nego u Srbiji

Srbija mnogo ne zaostaje za okruženjem u zaradama po paritetu kupovne moći, objasnio je nedavno zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Prema toj računici, na koju su odmah negativno reagovali naročito zaposleni u javnom sektoru, posmatrano u odnosu na prosek 27 zemalja, članica EU, prosečna srpska plata iz decembra od 375 evra bila je „ekvivalentna“ kupovnoj moći od 1.014 evra. Ako bi se prihvatilo takvo poređenje, Slovenija, Mađarska i Hrvatska „beže“ Srbiji za samo oko 150 evra, dok su Bugarska i Rumunija u debelom zaostatku (602 i 699 evra).

Da li to znači da i srpski prosvetari, koji su prethodnih nedelja više štrajkovali, nego što su bili na nastavi, zapravo i ne žive mnogo gore od kolega u regionu? Sindikati prosvetnih radnika različito tumače ovu statistiku.

Prema podacima Miodraga Skrobonje iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, prosečna zarada u prosveti iznosi 36.500 dinara. Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije tvrdi da je prosečna plata od 38.000 do 40.000 dinara, i to je, kako kaže, „čista plata“ bez dodataka za minuli rad, odeljensko starešinstvo, rad u kombinovanim odeljenjima i drugo.

Skrobonja i Kovač se slažu da su zarade u prosveti niske, ali ne i oko toga da li srpski prosvetari zaostaju po paritetu kupovne moći u odnosu na kolege iz bivših jugoslovenskih republika.

Zdravko Kovač, međutim, upozorava da podatke o prosečnim platama treba uzeti s rezervom i da poređenje sa drugim zemljama nije jednostavno, jer nastavnici u osnovnim i srednjim školama nisu isto plaćeni u svim državama. Sem toga, ne postoji jedinstveno rešenje oko toga da li se novac za zarade izdvaja iz državnog budžeta ili u tome participiraju i lokalne samouprave. U nekim državama postoje razlike i među oblastima, kantonima ili županijama, ali i u platama početnika i nastavnika sa dužim radnim stažom.

– U najvećem broju zemalja u svetu plate prosvetnih radnika su ispod ili na nivou prosečnih plata u državi. Svuda se obrazovanje shvata kao potrošnja, a ne kao investicija. Retko gde su prosvetni radnici dobro plaćeni. Izuzetak su, recimo, Finska i Austrija. Međutim, kada se kao parametar uzme paritet kupovne moći, odnosno koliko roba i usluga može da se kupi za tu platu, onda mi i nismo toliko loši i ne možemo biti toliko nezadovoljni, kaže Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Miodrag Skrobonja, međutim, tvrdi da je to „naručena statistika” i da je situacija obrnuta, jer je u poslednje dve godine inflacija dostigla 18,3 odsto, došlo je do drastičnog pada kupovne moći i do pada kursa dinara.

– Hrana u Srbiji je najskuplja u Evropi. Ljudi ne ulaze u prodavnice, sve se svodi na puko preživljavanje, kaže Skrobonja.

On ističe da su, prema visini prosečne plate u obrazovanju, među zemljama u okruženju od nas gori samo Rumuni i Bugari. S druge strane, prosvetari u Sloveniji i Hrvatskoj stoje neuporedivo bolje.

– Oni su na vreme započeli reformu obrazovnog sistema i imaju bolje organizovan obrazovni sistem. Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama su od pet do deset puta veće nego kod nas. Prosvetni radnici u Evropi na godišnjem nivou zarade između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji od 4.000 do 5.000 evra, ukazuje Skrobonja.

Prestigli nas u BiH i Crnoj Gori

Prema podacima sindikata, jedino su prosvetni radnici iz Rumunije, Bugarske i Makedonije lošije plaćeni od srpskih prosvetara, dok svi ostali imaju veće plate. Tako prosečna plata u Sloveniji iznosi oko 1.200 evra, u Hrvatskoj 750 evra, U BiH oko 450 evra, a Crnoj Gori od 450 do 500 evra.

Dogovor prekida štrajk

Beograd – Reprezentativni sindikati prosvetara nastavljaju danas pregovore sa predstavnicima Vlade oko izmena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika. Ukoliko te izmene budu zadovoljile sindikate, štrajk u školama bi uskoro mogao da bude prekinut. Predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Tomislav Živanović kaže za Danas da bi „kvalitetan kolektivni ugovor mogao da bude osnov za prekid štrajka“, ali da će sindikati nastaviti borbu za rešavanje gorućih problema u obrazovanju. Iako tvrdi da ovakav stav „manje ili više dele svi sindikati“ koji već pet nedelja štrajkuju, Leonardo Erdelji, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je izmena kolektivnog ugovora „samo jedan od zahteva sindikata“. V. A.

PRESS

Krši zakon – Ministar obrazovanja Žarko Obradović preti bez pravnog utemeljenja

Smanjenje zarada prosvetarima zbog štrajka nije po zakonu

Pretnje ministra Žarka Obradovića da će prosvetnim radnicima koji štrajkuju umanjiti plate nisu utemeljene na zakonu, tvrde pravnici za Press.

Delim samo po učinku … Žarko Obradović

Te mere nemaju nikakvo pravno utemeljenje, pa će o sporu prosvetara i resornog ministarstva odlučivati sudovi.

Zaposlenima u prosveti nije umanjen prvi deo februarske plate, koji su primili juče, zbog čega sutra neće biti najavljene potpune obustave nastave. Ipak, to pitanje ostaje otvoreno do 20. marta, kada prosvetari dobijaju drugi deo zarada. Najave o umanjenim zaradama Vlada Srbije pravda Zakonom o štrajku.

– Kao predstavnik Vlade, tvrdim da jeste u skladu sa zakonom da se radniku koji nije ispunio svoje obaveze odbije od plate. Svako će dobiti koliko je zaradio, a mi možemo deliti samo koliko imamo – rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.

Međutim, Obradović nije želeo da na pitanje Pressa precizira na kojem se konkretno zakonu ili članu zakona temelje te mere.

S druge strane, predsednik granskog sindikata „Nezavisnost“ Tomislav Živanović navodi da u radnom pravu važe zakoni koji dugo nisu menjani, kao i da će u sporu između Vlade i sindikata odlučivati treća instanca.

– Pošto i oni i mi tvrdimo da ponašanje one druge strane nije po zakonu, na kraju će morati da presude sudovi u Srbiji, a ne libimo se ni da idemo do Strazbura, nema nam povratka. Jedino moguće rešenje trenutno vidim u donošenju posebnog kolektivnog ugovora o kome se u sredu nastavljaju pregovori – objasnio je juče Živanović.

Kako saznajemo, Vlada Srbije se poziva na član 14. Zakona o štrajku iz 1996. godine, ali pravnici smatraju da je prosveta posebna delatnost na koju se ne može primeniti ta odredba.

– Odredbama Zakona o štrajku uređuje se da zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu. Međutim, kako se radi o prosveti, koja predstavlja delatnost od javnog interesa, po ovom zakonu se mora obezbediti minimum procesa rada, što dalje znači, ukoliko se taj uslov ispuni, da radnici imaju pravo na zaradu. Ako nije obezbeđen ni minimum procesa rada, trebalo bi videti da li je poslodavac preduzeo sve mere po Zakonu o štrajku za obezbeđivanje minimuma procesa rada. Ukoliko nije, to se ne može zaposlenima pripisati u krivicu, a samim tim bi imali prava na zaradu i tokom štrajka – tumači advokat Gordana Božilović-Petrović.

U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da im Vlada nije smanjila plate zato što ne postoji način da se se to učini.

– Očigledno da ne postoji modus koji bi odredio koliko bi smanjenje iznosilo i na koji način bi se sprovelo, a i to moraju da učine direktori škola, a ne ministar – navodi Milorad Antić, potpredsednik USPRS.

A. VLAHOVIĆ

  Претње министра Жарка Обрадовића да ће просветним радницима који штрајкују умањити плате нису утемељене на закону. Те мере немају никакво правно утемељење, па ће о спору просветара и ресорног министарства одлучивати судови. Запосленима у просвети није умањен први део фебруарске плате, због чега неће бити најављене потпуне обуставе наставе. Ипак, то питање остаје отворено до 20. марта, када просветари добијају други део зарада. Најаве о умањеним зарадама Влада Србије правда Законом о штрајку

– Као представник Владе, тврдим да јесте у складу са законом да се раднику који није испунио своје обавезе одбије од плате. Свако ће добити колико је зарадио, а ми можемо делити само колико имамо рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.Међутим, Обрадовић није желео да на питање Pressa прецизира на којем се конкретно закону или члану закона темеље те мере. С друге стране, председник ГСПРС „Независност“ Томислав Живановић наводи да у радном праву важе закони који дуго нису мењани, као и да ће у спору између Владе и синдиката одлучивати трећа инстанца.

– Пошто и они и ми тврдимо да понашање оне друге стране није по закону, на крају ће морати да пресуде судови у Србији, а не либимо се ни да идемо до Стразбура, нема нам повратка. Једино могуће решење тренутно видим у доношењу посебног колективног уговора о коме се у среду настављају преговори – објаснио је јуче Живановић.Како сазнајемо, Влада Србије се позива на члан 14. Закона о штрајку из 1996. године, али правници сматрају да је просвета посебна делатност на коју се не може применити та одредба.

– Одредбама Закона о штрајку уређује се да запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, осим права на зараду. Међутим, како се ради о просвети, која представља делатност од јавног интереса, по овом закону се мора обезбедити минимум процеса рада, што даље значи, уколико се тај услов испуни, да радници имају право на зараду. Ако није обезбеђен ни минимум процеса рада, требало би видети да ли је послодавац предузео све мере по Закону о штрајку за обезбеђивање минимума процеса рада. Уколико није, то се не може запосленима приписати у кривицу, а самим тим би имали права на зараду и током штрајка – тумачи адвокат Гордана Божиловић-Петровић. 

Praznik žena koji je nekada masovno slavljen i kod nas, naročito među muškom populacijom i to po kafanama, danas će biti obeležen 100. put širom sveta. Statistika govori da su žene u Srbiji daleko od ravnopravnog položaja sa muškarcima.

Ko ovde kome kupuje cveće? (Beta)

Većina žena u Srbiji danas ne slavi 8. mart, mada ima i onih koje smatraju da trunka „ekstra pažnje“ nikad nije na odmet. Tako će danas poneka dama dobiti cveće ili neki ozbiljniji poklon, a mlađa deca će praviti čestitke i recitovati pesmice mami, baki, učiteljici…

Nekada se ovaj praznik slavio uz bukete karanfila i nezaobilazno slavljenje kolektiva po kafanama koje se završavalo terevenčenjem kolega. U Crnoj Gori izgleda i dalje vlada uverenje da bi žena na taj svoj dan trebalo da priredi ekstra gozbu, pa za 8. mart daju popust na prasiće. Ipak, ono što bi trebalo da bude suština, sada već stogodišnjeg obeležavanja ovog praznika, težnja za ravnopravnim položajem sa muškarcima, nije nikada u potpunosti dostignuta.

Tako statistika pokazuje da i u razvijenoj EU žene zarađuju 17,8 odsto manje po radnom satu od muškaraca što je kao da svake godine ne dobijaju novac za svoj rad do 5. marta, zbog čega je taj dan odabran za Evropski dan za jednake plate, a prvi put obeležen ove godine, preneo je portal EurAktiv Srbija.

Podaci o jazu između primanja u Srbiji i EU nisu uporedivi. Prema zvaničnim podacima Srbije u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, muškarci u Srbiji imaju u proseku 3,5 odsto višu platu nego žene.

Međutim, kada se uporede podaci o platama u zavisnosti od stručne spreme, razlike u primanjima muškaraca i žena su veće.

Bruto-plata visokoobrazovanih žena je u proseku 17 odsto niža od plate muškaraca.

Razlika je veća među najnižim platama – nekvalifikovanih radnika: prosečna plata žena je za 20 odsto niža od plate muškaraca.

Razlika u prosečnoj mesečnoj bruto-plati muškaraca i žena je sedam odsto – prema podacima iz septembra 2010. godine.

Razlika u prosečnim platama je ukupno manja nego gledano po obrazovnim kategorijama zaposelnih. To može biti posledica toga što je u kategorijama zaposlenih sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom malo više žena nego muškaraca, dok je muškaraca više u ostalim kategorijama.

Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, stopa zaposlenosti žena i muškaraca u Srbiji razlikuje se za oko 14 procentnih poena: među muškarcima je u aprilu 2010. iznosila 45,5 odsto, a među ženama 31,4 odsto.

Stopa nezaposlenosti žena u aprilu 2010. iznosila je 20,1 odsto, a muškaraca 18,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Preporuka Saveta Evrope je da zastupljenost žena u parlamentu bude najmanje 40 odsto. Srbija je sa oko 22 odsto ispod tog cilja, dok je prosek zemalja-članica Saveta Evrope 2008. godine bio 21,7 odsto.

U mnogim zemljama sveta Međunarodni dan žena obeležava se danas po 100. put. Ove godine moto je „Jednak pristup obrazovanju, obuci, nauci i tehnologiji – put ka doličnom radu za žene“.

Prema podacima Saveta Evrope, 8. mart je državni praznik u nekim zemljama-članicama te organizacije, među kojima su Rusija, Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan i Jermenija. U Srbiji se obeležava nizom akcija

Nevladina organizacije Žene u crnom u 12.00 na Trgu Republike organizuje performans i Ženski mirovni marš.

U isto vreme će u Skupštini grada biti otvorena humanitarna aukcija slika „Deset najslikarki Srbije našoj deci“. Prikupljena sredstva namenjena su za rekonstrukciju Dnevnog boravka za decu obolelu od autizma u Diljskoj ulici, u opštini Palilula

U 13.00 biće održana ulična akcija Uprave za rodnu ravnopravnost „Dame biraju“ u Knez Mihajlovoj ulici. Građani će na ceduljuma okačenim na traku sa natpisom „Imaš pravo – jednake mogućnosti za oba pola“ davati svoje mišljenje o rodnoj ravnopravnosti.

U 17.00 u Kulturnom centru Rex biće održan ženski filmski maraton povodom 8. marta.

(MONDO/agencije)

Izvor: Beta, Tanjug

Prosvetni radnici danas su primili prvi deo februarske plate koja im nije umanjena zbog štrajka, uprkos najavama ministra prosvete Žarka Obradovića.

Ministarstvo prosvete najavilo je ranije da će prosvetnim radnicima koji su štrajk nastavili posle 7. februara i potpisivanja protokola plate biti obračunate prema učinku.

Ministar prosvete Žarko Obradović, ipak, ponavlja, da će prosvetni radnici biti plaćeni prema onome koliko su radili.

„Ima ljudi koji uopšte nisu radili tokom štrajka, oni koji su časove držali 30 minuta i oni koji su normalno bili na nastavi i svi će biti plaćeni prema onome koliko su radili“, kazao je Obradović.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji tvrdi da za smanjenje plata nema zakonskog utemeljenja. „Pošto je takva odluka nezakonita, očekujem da Vlada donese uredbu kojom će nam umanjiti plate“, kazao je Erdelji.

Ministar je ocenio da se štrajk izrodio u borbu za članstvo unutar sindikata prosvete, bez želje da se nađe zajednički jezik i okonča protest. „Kada neko donese odluku da stupi u štrajk onda ne može prebacivati na ministarstvo ili vladu da su odgovorni za prestanak štrajka“, rekao je Obradović.

„Neko sada pokušava da progura tezu da ministar vodi rat sa sindikatima. Nema tu nikakvog rata, ovde je reč o poštovanju zakona i politici Vlade Srbije. Da li neko u Srbiji misli da oni koji nisu radili treba da dobiju novac za to?“, upitao je Obradović.

On je istakao da će pregovori o Posebnom kolektivnom ugovoru za osnovne i srednje škole i domove učenika biti nastavljeni u sredu, 9. marta, i ocenio da taj dokument može biti dobar način da se reše neki problemi u obrazovanju. Obradović je rekao da su pregovori o Posebnom kolektivnom ugovoru počeli prošle sedmice, kada je dogovoreno da sindikati dostave usaglašene predloge.

Obradović je istakao i da je ponuda koju je vlada dala prosvetarima fer i korektna, i dodao da je Ministarstvo prosvete od početka apelovalo da se ne prekida rad u školama kako bi se omogućilo pravo dece na obrazovanje, kao i da su usledila upozorenja na posledice obustave rada u školama.

Cvetković i Obradović prekršili sve zakone

„Kampanja premijera i ministra prosvete uperena protiv prosvetnih radnika kojima se preti ’primenom zakona’, kaznama i otpuštanjima štrajkača, skandalozna je i cinična“, navode u zajedničkom saopštenju sva tri prosvetna sindikata koja su u štrajku.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat radnika u prosveti i Sindikat Nezavisnoti saopštavaju da su upravo premijer i ministar prosvete prekršili sve zakone, pisane dogovore i datu reč, čime su izazvali revolt i štrajk prosvetnih radnika .

„To što su Obradovićeve kolege, ministri pravde i policije, nagradili svoje štrajkače bonusima od po 10.000 dinara mesečno, svaka čast, a nas će za isto delo kazniti, jer on može čak i da ruši ustavno pravo jednakosti građana pred zakonom“, navode sindikati.

Sindikati ističu da je uprkos svom zlu koje je naneo srpskoj prosveti i katastrofalnom stanje u kojem se nalazi obrazovni sistem Obradović nagrađen, jer mu je premijer u novoj Vladi dodelio i resor nauke, iako je zaslužio crveni karton.

Predsednik GSPRS Nezavisnost Tomislav Živanović je objasnio da se sindikat zalaže za ekonomske interese zaposlenih i bolje uslove rada, i naveo da će o tome da li je u prosveti dozvoljeno potpuno obustaviti rad najverovatnije odlučivati domaći pa i međunarodni sudovi.

On je istakao da većina škola najavljuje potpunu obustavu nastave ove sedmice, i dodao da interesi prosvetnih radnika nisu vezani samo za plate, već da žele i kvalitetniji nastavni proces.

„Kolege koje štajkuju s pravom to rade jer pokušavamo da ubedimo državu da se krene u ozbiljno uvođenje kvaliteta i standarda“, rekao je Živanović.

Skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuju tri prosvetna sindikata – Unija sindikata prosvetnih radnika Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Dogovor sa vladom jedino je prihvatio i štrajk obustavio Sindikat obrazovanaj Srbije.

VEČERNJE NOVOSTI

Prosvetari privremeno odustali od radikalizacije štrajka i skupa ispred Vlade. Smanjenje plata zaoštrava štrajk

ŠTRAJKAČI su, bar privremeno, odustali od praznih učionica. Ranije najavljena potpuna obustava nastave u sredu, 9. marta, odložena je. Nema ništa ni od protesta ispred Vlade Srbije 23. marta, kažu sindikalci, jer tog dana u Beograd dolazi premijer Rusije Vladimir Putin.

Radikalniji štrajk su najavili ukoliko Ministarstvo prosvete ostvari upozorenja i umanji im zarade za dane kada su učionice bile prazne ili časovi skraćeni na pola sata. U ponedeljak je prosveta primila prvi deo februarske plate, kada je štrajk i otpočeo, i to uobičajene akontacije. Konačan obračun i drugi, umanjeni deo plate, očekuju ih tek za dve nedelje, kada će znati da li ulaze u novi sukob sa državom.

– Čekaćemo taj drugi deo plate, a onda ćemo odlučiti o daljim koracima. Pretnja o umanjenju je bez osnova. Ako bude ostvarena, pravdu ćemo tražiti na sudu, ako treba i u Strazburu – kaže za ”Novosti” Tomislav Živanović, predsednik GSPR ”Nezavisnost”.

Živanović kaže da će sva tri sindikata koja su u štrajku još jednom razmatrati ponovni generalni štrajk i ako se slože, učionice bi opet mogle da budu prazne.

Ministar prosvete Žarko Obradović još jednom je u ponedeljak ponovio da je država ozbiljna u nameri da štrajkačima plati po učinku, a ne pune plate.

– Ima ljudi koji uopšte nisu radili tokom štrajka, onih koji su časove držali 30 minuta i onih koji su normalno bili na nastavi i svi će biti plaćeni prema onome koliko su radili – ponovio je Obradović.

U štrajku prosvetara Obradović vidi borbu za novo članstvo, bez želje da se nađe zajednički jezik i okonča protest.

KOLEKTIVNI UGOVOR KAO U POLICIJI

MINISTARSTVO prosvete i sindikati nastavljaju u sredu pregovore oko novog kolektivnog ugovora. Živanović iz ”Nezavisnosti” kaže da su zahtevi koje su poslali Ministarstvu najbliži onome što su novim kolektivnim ugovorom dobili policajci – definisanje najnižih zarada, isplate jubilarnih nagrada, visine koeficijenata…

DANAS

– Ministar prosvete Žarko Obradović je na tribini „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“, u organizaciji agencije Tanjug juče istakao da obrazovanje u Srbiji „nezaustavljivo ide napred, uz sve probleme“. On je naveo da su napravljeni krupni koraci, ilustrujući to podacima sa poslednjeg PISA testiranja, po kome je broj funkcionalno nepismenih smanjen sa 52 na 33 odsto

Međutim, Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u penziji, ukazao je da se ništa značajno nije promenilo, jer bi u suprotnom i bolji učenici ostvarili napredak na PISA testiranju. Ovako, je kako kaže, samo podignut donji prag. Ivić je rekao da 80 odsto đaka u prvom razredu voli školu, ali da je na kraju osmog razreda isto toliko učenika mrzi. Nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević ocenio je stanje u obrazovanju kao „tragično“. On je istakao da su ankete o ulozi obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje ovog sektora može da ima uticaj na položaj određene stranke na sledećim izborima, pa zbog toga stranke i „beže“ od ovog resora.

РТС

Министар просвете Жарко Обрадовић, представници синдиката и стручњаци, оценили на трибини „Куда иде образовање у Србији“ да су неопходне системске промене. Штрајк просветара израстао у борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик, навео министар.

На трибини „Куда иде образовање у Србији“, уз присуство министра просвете Жарка Обрадовића, стручњака и представника синдиката оцењено је да иако помака у квалитету образовања има, читав школски систем у Србији чека велики посао.

Штрајк је, наравно, био незаобилазна тема. Министар просвете је упозорио да новца нема, а онима који штрајкују поручио да ће у складу са тим и плата бити мања.

„Чини ми се да је штрајк израстао у једну борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик и да штрајк стане“, истакао министар.

Према Обрадовићевим речима, изгледа да постоји страх појединаца од синдиката да ће уколико донесе једнострану одлуку бити оптужен од стране својих колега да је издао синдикалне циљеве.

Синдикалци, ипак, напомињу да мала плата не значи само лошије образовање него и васпитање деце.

„Ако не платите једну учитељицу, која школује 200-300 деце, добро за њен рад, платићете касније десет полицајаца због лошег образовања“, истакао је Томислав Живановић из синдиката „Независност“.

Није проблем у деци

По оцени стручњака стање школства је инертно и отпорно на промене. Добро је, тврде, што је као такво одолело последицама кризе и штрајкова.

Професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић из Национално-просветног савета оценио је да систем функционише на доста ниском нивоу, али стабилно.

„Моја прогноза, на основу свега што знам о образовању је да ће се, уколико не предузмемо врло систематске мере, такво стање наставити“, наводи Ивић.

Стручњаци су упозорили и на забрињавајућу тенденцију, да приватне часове математике, на пример, узима 70 одсто ученика.

Бивши министар просвете Гашо Кнежевић нагласио је да није проблем у деци, већ у математичарима који, или неће, или не знају да пренесу знање.

Трачак наде да ће се неке дилеме решити, ипак, улива нови састанак о колективном уговору, заказан за среду.

BLIC

– Bivši ministar prosvete Gašo Kneževih izjavio je danas da je obrazovanje visoki razvojni resurs društva, zbog čega sadašnje „tragično stanje“ mora rezultirati, ne samo zabrnutošću, već i akcijom.

Knežević je, na okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji agencije Tanjug, naveo da je uloga države u tome veoma važna i da bi ona trebala da nađe pravo mesto obrazovanju u celokupnom sistemu vrednosti.

„Pitanje položaja obrazovanja je strateško pitanje“, kazao je Knežević, upozorivši da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciju da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove matematike kako bi dopunili svoje znanje, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenesu znanje učenicima.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, zaključio je Knežević.

TANJUG

Obrazovni sistem Srbije je oblast u kojoj se tek očekuje veliki posao, kako bi škole postale ustanove u koje đaci rado idu, a sama delatnost, iz sadašnjeg stanja opterećenog problemima, postala visoki razvojni resurs društva, zaključeno je danas na Okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug.

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem čeka veliki posao, ali su i načinjeni krupni koraci, za šta je dobar primer, kako je rekao, uspeh đaka iz matematike, informatike, astronomije, stranih jezika i drugih oblasti.

„Pokazatelj da je obrazovni sistem krenuo u pozitivnom smeru su i rezultati PISA testova, koji su pokazali da je u Srbiji čitalačka pismenost povećana za oko 40 poena, a naučna i matematička za sedam“, rekao je Obradović.

Na skupu je ukazano da je za unapređivanje položaja obrazovanja potreban čitav niz sistemskih dokumenata, poput strategije obrazovanja, nacionalnog okvira kvalifikacija, izmena Zakona o osnovma sistema obrazovanja i vaspitanja…

Profesor Ivan Ivić je, uz ocenu da je obrazovanje razvojni činilac društva, naveo podatke prema kojima 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, ali da na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu.

„Škola treba da bude mesto življenja, a ne samo mesto gde se održavaju predavanja“, rekao je Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta, navodeći da ucenici provedu osminu života u školi, čija vaspitna uloga mora biti ojačana.

On je mišljenja da se naš obrazovni sistem ipak nije upadljivo srozao, i pored kriznih godina, na šta ukazuju brojna međunarodna testiranja.

„Obrazovanje je viđeno kao razvojni činilac ukupnog razvoja Srbije“, kazao je Ivić, ističući da su smernice iz desetogodišnjeg razvojnog plana „Srbija 2020“ sadržane u dokumentu „Pravci razvoja i unapređivanje kvaliteta predšskolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja za periodu 2010.-2020 godine“, koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet.

On je rekao da su u njemu navedene mere koje, ako se primene, mogu dovesti do promene stanja u školama, veće efikasnosti, boljeg kvaliteta obrazovanja…

Ivić je rekao da se ne slaže sa procenom Svetske banke da u obrazovanje izdvajamo približno koliko i druge zemlje, smatrajući da je taj procenat manji, uz ocenu da se mora raditi na modernizaciji koncepcije obrazovanja, jer postoji praksa da se uči samo za ocenu.

Ocenivši da je obrazovanje visoki razvojni resurs svake države, bivši ministar prosvete Gašo Kneževih naveo je da sadašnje, kako je rekao, tragično stanje, mora rezultirati ne samo zabrinutošću, već i akcijom.

„Uloga države u tome je veoma važna“, rekao je profesor Knežević i upozorio da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciji da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete, u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu, pokazale da svega dva odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenese znanje učenicima i upozorio da svako ko ima mogućnost, opredeljuje se za školovanje u inostanstvu.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, rekao je Knežević.

Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić istakao da je veliki procenat radne snage na tržištu nedovoljno kompetentan, zbog čega je potrebna saradnja univerziteta i privrede.

Među traženim zanimanjima u 2010. godini bili su inženjeri elektrotehnike, i to smer energetika, telekomunikacije i elektronika, potom diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, inženjeri poljoprivrede, i to smera za prehrambenu tehnologiju.

Deficitarna zanimanjima u protekloj godini bila su i ekonomisti sa smerom finansije, kao i profesori svih stranih jezika, što je trend poslednjih godina, rekao je Đukić.

On je ocenio da Srbiji nedostaje sistem prognoza kretanja na tržištu rada, a da je jedan od problema i to što postoje škole koje su „generatori nezaposlenosti“ i koje produjkuju profile za koje nema perspektive na tržištu rada.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ukazao da je preduslov dobrog i kvalitenog obrazovanja jaka i zdrava privreda i kao veliki problem označio to što se u obrazovanje ulaže mnogo manje nego u zemljama EU, i što 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate.

„Srbija mora više da uradi i na privlačenju dijaspore, jer najobrazovaniji deo Srba živi izvan granica zemlje, a njihovo obrazovaje koštalo je 12,5 milijardi evra“, istakao je rektor Kovačević i naglasio da će kategorija uslovnog upisa trajati još dve godine, nakon čega se prelazi na sistem školovanja „godina za godinom“.