РТС

Министар просвете Жарко Обрадовић, представници синдиката и стручњаци, оценили на трибини „Куда иде образовање у Србији“ да су неопходне системске промене. Штрајк просветара израстао у борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик, навео министар.

На трибини „Куда иде образовање у Србији“, уз присуство министра просвете Жарка Обрадовића, стручњака и представника синдиката оцењено је да иако помака у квалитету образовања има, читав школски систем у Србији чека велики посао.

Штрајк је, наравно, био незаобилазна тема. Министар просвете је упозорио да новца нема, а онима који штрајкују поручио да ће у складу са тим и плата бити мања.

„Чини ми се да је штрајк израстао у једну борбу за чланство унутар синдиката без жеље да се нађе заједнички језик и да штрајк стане“, истакао министар.

Према Обрадовићевим речима, изгледа да постоји страх појединаца од синдиката да ће уколико донесе једнострану одлуку бити оптужен од стране својих колега да је издао синдикалне циљеве.

Синдикалци, ипак, напомињу да мала плата не значи само лошије образовање него и васпитање деце.

„Ако не платите једну учитељицу, која школује 200-300 деце, добро за њен рад, платићете касније десет полицајаца због лошег образовања“, истакао је Томислав Живановић из синдиката „Независност“.

Није проблем у деци

По оцени стручњака стање школства је инертно и отпорно на промене. Добро је, тврде, што је као такво одолело последицама кризе и штрајкова.

Професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић из Национално-просветног савета оценио је да систем функционише на доста ниском нивоу, али стабилно.

„Моја прогноза, на основу свега што знам о образовању је да ће се, уколико не предузмемо врло систематске мере, такво стање наставити“, наводи Ивић.

Стручњаци су упозорили и на забрињавајућу тенденцију, да приватне часове математике, на пример, узима 70 одсто ученика.

Бивши министар просвете Гашо Кнежевић нагласио је да није проблем у деци, већ у математичарима који, или неће, или не знају да пренесу знање.

Трачак наде да ће се неке дилеме решити, ипак, улива нови састанак о колективном уговору, заказан за среду.

BLIC

– Bivši ministar prosvete Gašo Kneževih izjavio je danas da je obrazovanje visoki razvojni resurs društva, zbog čega sadašnje „tragično stanje“ mora rezultirati, ne samo zabrnutošću, već i akcijom.

Knežević je, na okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji agencije Tanjug, naveo da je uloga države u tome veoma važna i da bi ona trebala da nađe pravo mesto obrazovanju u celokupnom sistemu vrednosti.

„Pitanje položaja obrazovanja je strateško pitanje“, kazao je Knežević, upozorivši da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciju da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu pokazale da svega dve odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove matematike kako bi dopunili svoje znanje, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenesu znanje učenicima.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, zaključio je Knežević.

TANJUG

Obrazovni sistem Srbije je oblast u kojoj se tek očekuje veliki posao, kako bi škole postale ustanove u koje đaci rado idu, a sama delatnost, iz sadašnjeg stanja opterećenog problemima, postala visoki razvojni resurs društva, zaključeno je danas na Okruglom stolu „Kuda ide obrazovanje u Srbiji“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug.

Prema njegovim rečima, obrazovni sistem čeka veliki posao, ali su i načinjeni krupni koraci, za šta je dobar primer, kako je rekao, uspeh đaka iz matematike, informatike, astronomije, stranih jezika i drugih oblasti.

„Pokazatelj da je obrazovni sistem krenuo u pozitivnom smeru su i rezultati PISA testova, koji su pokazali da je u Srbiji čitalačka pismenost povećana za oko 40 poena, a naučna i matematička za sedam“, rekao je Obradović.

Na skupu je ukazano da je za unapređivanje položaja obrazovanja potreban čitav niz sistemskih dokumenata, poput strategije obrazovanja, nacionalnog okvira kvalifikacija, izmena Zakona o osnovma sistema obrazovanja i vaspitanja…

Profesor Ivan Ivić je, uz ocenu da je obrazovanje razvojni činilac društva, naveo podatke prema kojima 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, ali da na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu.

„Škola treba da bude mesto življenja, a ne samo mesto gde se održavaju predavanja“, rekao je Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta, navodeći da ucenici provedu osminu života u školi, čija vaspitna uloga mora biti ojačana.

On je mišljenja da se naš obrazovni sistem ipak nije upadljivo srozao, i pored kriznih godina, na šta ukazuju brojna međunarodna testiranja.

„Obrazovanje je viđeno kao razvojni činilac ukupnog razvoja Srbije“, kazao je Ivić, ističući da su smernice iz desetogodišnjeg razvojnog plana „Srbija 2020“ sadržane u dokumentu „Pravci razvoja i unapređivanje kvaliteta predšskolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja za periodu 2010.-2020 godine“, koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet.

On je rekao da su u njemu navedene mere koje, ako se primene, mogu dovesti do promene stanja u školama, veće efikasnosti, boljeg kvaliteta obrazovanja…

Ivić je rekao da se ne slaže sa procenom Svetske banke da u obrazovanje izdvajamo približno koliko i druge zemlje, smatrajući da je taj procenat manji, uz ocenu da se mora raditi na modernizaciji koncepcije obrazovanja, jer postoji praksa da se uči samo za ocenu.

Ocenivši da je obrazovanje visoki razvojni resurs svake države, bivši ministar prosvete Gašo Kneževih naveo je da sadašnje, kako je rekao, tragično stanje, mora rezultirati ne samo zabrinutošću, već i akcijom.

„Uloga države u tome je veoma važna“, rekao je profesor Knežević i upozorio da će se, ako se loša situacija u toj oblasti ne popravi, Srbija naći u situaciji da uskoro uvozi stranu radnu snagu.

Knežević je rekao i da su stranačke ankete, u kojima je ocenjivana uloga obrazovanja u izbornom ciklusu, pokazale da svega dva odsto ispitanika misli da dobro vođenje obrazovanja može da ima uticaj na položaj stranke na sledećim izborima.

On je rekao da je problem i to što sve veći broj učenika, odnosno oko 70 odsto njih, ide na privatne časove, što, prema njegovim rečima, ukazuje na to da nastavnik ili ne zna ili ne želi da prenese znanje učenicima i upozorio da svako ko ima mogućnost, opredeljuje se za školovanje u inostanstvu.

Knežević je lošim ocenio i to što se rekonstrukcijom vlade obrazovanje spaja sa resorom nauke, dodajući da je obrazovanje stvar za sebe i da ima za zadatak da formira mlade ličnosti i prenese im znanja.

„Zašto se nije fizička kultura spojila sa kulturom. Ja mislim da to ima više veze nego nauka sa prosvetom“, rekao je Knežević.

Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić istakao da je veliki procenat radne snage na tržištu nedovoljno kompetentan, zbog čega je potrebna saradnja univerziteta i privrede.

Među traženim zanimanjima u 2010. godini bili su inženjeri elektrotehnike, i to smer energetika, telekomunikacije i elektronika, potom diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, inženjeri poljoprivrede, i to smera za prehrambenu tehnologiju.

Deficitarna zanimanjima u protekloj godini bila su i ekonomisti sa smerom finansije, kao i profesori svih stranih jezika, što je trend poslednjih godina, rekao je Đukić.

On je ocenio da Srbiji nedostaje sistem prognoza kretanja na tržištu rada, a da je jedan od problema i to što postoje škole koje su „generatori nezaposlenosti“ i koje produjkuju profile za koje nema perspektive na tržištu rada.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ukazao da je preduslov dobrog i kvalitenog obrazovanja jaka i zdrava privreda i kao veliki problem označio to što se u obrazovanje ulaže mnogo manje nego u zemljama EU, i što 95 odsto budžeta namenjenog prosveti odlazi na plate.

„Srbija mora više da uradi i na privlačenju dijaspore, jer najobrazovaniji deo Srba živi izvan granica zemlje, a njihovo obrazovaje koštalo je 12,5 milijardi evra“, istakao je rektor Kovačević i naglasio da će kategorija uslovnog upisa trajati još dve godine, nakon čega se prelazi na sistem školovanja „godina za godinom“.

Б-92

Ni posle mesec dana neredovne nastave i približavanja maturskih ispita, ne nazire se kraj štrajka prosvetara.Profesorske plate, i pored najava, ostale su nepromenjene, ali već na sledećem obračunu država najavljuje da će svako biti plaćen po učinku.

„Ako je Vlada Republike Srbije počela štrajk, evo, ja objavljujem završetak štrajka“, šaljivo je izjavio Žarko Obradović, ministar prosvete, na jednoj od konferencija za novinare.

Ali pošto štrajk nije počela Vlada već sindikati, onda je odgovor nešto drugačiji.

„Prestaće kada organi budu doneli odluku da prestane ili se dogovorimo sa vladom“, kaže Tomislav Živanović iz sindikata „Nezavisnost“.

Platni listići koji su uručeni prosvetarima i dalje glase na punu platu, i pored najave da će svako biti nagrađen prema učinku. Smanjenja su najavljena za naredni obračunski period, a ministar prosvete kaže da nema dileme da li je premijer u pravu kada najavljuje plaćanje po učinku.

„Pobogu, pa šta ja mogu da kažem kao član vlade!? Premijer je u pravu. Sistem obračuna isplata radi ministarstvo finansija i svi će biti plaćeni onoliko koliko su radili“, kaže ministar.

„Najverovatnije o svemu će odlučivati sudovi u Srbiji, a onda i u Strazburu, ako ne budemo zadovoljni svim ovim što je ovde“, odgovara Živanović.

I dok se profesori spremaju za sud, za đake kao da niko i ne mari. Maturantima osnovnih i srednjih škola ostalo je oko dva meseca nastave i onda će morati na prijemne ispite kao da su sve vreme išli u školu. Na činjenicu da nisu svi u jednakom položaju jer su neki imali pun čas, neki skraćeni, a neki nisu ni imali nastavu, sindikati ne prihvataju odgovornost za nadoknadu izgubljenog gradiva.

„Ja ne mogu da kažem ništa određeno, ali ne smatram da je odgovornost zaposlenih u ovoj situaciji veća nego odgovornost poslodavca“, kaže Živanović.

Nekadašnji ministar prosvete, koji se i sam borio sa štrajkovima, kaže da će đaci, kao i uvek kad su štrajkovi, ostati bez znanja.

„Lično mislim da je nemoguće nadoknaditi. Sa druge strane, oni koji zahtevaju da se puna plata da za nezarađeno vreme me demantuju. Jer oni tvrde da svirao ne svirao – radio ti svira. Po meni bi bilo potpuno ispravno da kažu radio sam 30 minuta, dajte mi 66 posto plate“, kaže Gašo Knežević, nekadašnji ministar prosvete.

Sindikalci i ministar će se za istim stolom ponovo naći u sredu. Pregovaraće o kolektivnom ugovoru.

СТОП ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА!

На јучерашњој седници представника Синдиката Телекома „Србија“, Јединственог Синдиката Телекома Србија, Јединственог Синдиката Телус, Синдиката „Телеком Србија“ Независност и Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије формиран је заједнички штрајкачки одбор и утврђени су следећи захтеви:

1. Стоп продаји „Телеком Србија“ а.д.;

2. Подела бесплатних акција „Телеком Србија“ а.д. пре приватизације, а према члану 23. Закона о праву на бесплатне акције.

Одлучено је да се организује велики протесни скуп у Београду, дана 19.03.2011. године У МИНУТ ДО 12.

ЗАЈЕДНИЧКИ ШТРАЈКАЧКИ ОДБОР

VEČERNJE NOVOSTI

Razjedinjeni, ni kada zauzmu jedan front, sindikati u Srbiji ne uspevaju ove zime da dobiju bitke za radnička prava. Država ne ispunjava njihove zahteve, pa ni onaj osnovni – da se zaposleni u Srbiji, bar sa minimalnom cenom rada, mrdnu sa dna lestvice u regionu. Sa sadašnjih 95 dinara, sindikati traže povećanje osnovne cene rada za deset dinara po satu. Dogovor nije postignut na Socio-ekonomskom savetu, pa će Vlada da kaže poslednju reč. Ali, sa povećanjem, očigledno, niko ne žuri. Ni granskim sindikatima ne ide bolje – prosvetari, zdravstveni radnici i policija, bilo da su pretili štrajkom ili ga i realizovani, ostali su praznih ruku. Niko od njih nije dobio ono što je u startu tražio. Iako je država, pod nadzorom MMF-a, rekla da para za veće zarade nema, štrajk prosvetara i dalje traje, bez rešenja na vidiku.

RANKA SAVIĆ, ASNS: KRIVA DRŽAVA

KAKVA nam je država, takvi su i sindikati. Nisu ni demokratskiji, ni bolji od države, jer dele istu sudbinu. Naravno da je interes Vlade da ima razjedinjene i kompromitovane sindikate, jer se tako lakše manipuliše zaposlenima. Za to su delom krivi i takozvani „kućni“ sindikati, koji deluju samo na nivou firme i nisu priključeni nijednoj centrali. Oni se mogu potkupiti sitnim privilegijama i njima je lakše manipulisati.

BRANISLAV ČANAK, UGS „NEZAVISNOST“: BELI MEDVEDI

DUŽINA staža na čelu sindikata nema veze sa demokratijom. Moj kolega u Americi bio je predsednik 54 godine. Slabost sindikata nije u tome, već u organizovanju na nivou preduzeća. Predstavnici sindikata u firmama sami ne rešavaju gotovo ništa, a imaju čak i sekretarice. Zavisno od broja članova, firma im plaća i sate sindikalnog delovanja, zakonom su zaštićeni kao beli medvedi. Centrala sindikata je nešto sasvim drugo. Njen jedini posao je borba za prava radnika.

LJUBISAV ORBOVIĆ, SSS SRBIJE: ZAŠTITA VAŽNA

MENI je ovo prvi mandat i čim sam izabran promenili smo statut, tako da niko ne može da bude predsednik više od dva uzastopna mandata. Na nivou centrala i granskih sindikata ne postoje privilegije. Ne kažem da uopšte nema manipulacija i privilegija, ali reč je o malom broju ljudi koji su predstavnici sindikata u pojedinim firmama. I nisu sve privilegije bez razloga. Važno je da sindikalni lideri budu zaštićeni zakonom, jer su upravo oni prvi kojih poslodavac želi da se oslobodi.

ПОЛИТИКА

Форум београдских гимназија тврди да је одлука саопштена, у Министарству просвете без коментара

Реформа средњег стручног образовања померена за годину дана

Реформа гимназија, најављена за почетак школске 2011/12. године биће одложена, као и реформа средњег стручног образовања.

Ову информацију објавио је јуче Форум београдских гимназија, наводећи у саопштењу да је одлуку Министарства просвете да одложи почетак реформе на округлом столу у Привредној комори Србије присутнима јавно саопштио званичник Министарства просвете. „Разлози су многобројни, а доминирају следећи: противљење Националног просветног савета, Националног савета за средње стручно образовање и заједнице гимназија. Главна замерка је била да прво треба донети стратегију образовања и стандарде постигнућа, па тек затим кренути у реформу”, образлаже се у саопштењу Форума београдских гимназија. Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да је учеснике округлог стола посвећеног настави информатике у реформисаним гимназијама представник Министарства просвете обавестио да ће реформа гимназија и средњих стручних школа бити одложена за школску 2013/14. годину.

– Још се не зна како ће изгледати општа матура која ће бити улазница за факултет и која ће се знања ученика проверавати. Без тога, што је крајњи циљ гимназијског образовања, не можете да правите наставне планове и програме. Ситуација са средњим стручним школама је још компликованија, јер ђаци се школују за бројне образовне профиле, а имају и стручну матуру, што све треба да се стандардизује и добро осмисли – истиче Сокић.

У Министарству просвете, међутим, информација о томе да се реформа одлаже није се могла јуче проверити, будући да није било никога доступног за изјаве на ту тему. У Националном просветном савету, с друге стране, кажу да никакав званични документ о одлагању реформе до сада нису добили. Професор др Десанка Радуновић, председник Националног просветног савета, изјавила је да је ово тело упутило Министарству просвете захтев да реформа буде одложена, али да одговор нису добили.

– Могло се чути да ће се усвојити измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања којима би се одложила реформа гимназија, да се та могућност разматра, али званично немамо никакву потврду о томе – рекла је др Радуновић.

Национални просветни савет је, иначе, крајем 2010. године затражио од Министарства просвете да се реформа гимназија одложи за 2012. годину, истичући да нема довољно времена да се нови наставни планови донесу и усвоје на задовољавајући начин. Помоћник министра просвете, Богољуб Лазаревић, поводом тих захтева својевремено је указао на то да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да наставни планови и програми у области образовања треба да буду иновирани за школску 2011/12. годину, али у Националном просветном савету нису искључивали могућност да њихов захтев ипак буде усвојен. Да ли се то десило, јуче се није могло званично потврдити ни у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, јер ни њима није стигао никакав документ из Министарства просвете нити су званично обавештени да је донета одлука о одлагању реформе средњег образовања.

Ј. Чалија

PRESS

Balast… Na teret svih nas padaju ogromni gubici državnih firmi, subvencije koje im se isplaćuju iz budžeta, krađe na tenderima…Svaki stanovnik Srbije dotira rad javnih preduzeća sa 700 evra godišnje, pokazuje istraživanje Pressa u nastavku serijala o haosu u firmama pod državnom kapom, a ekonomski stručnjaci i privrednici jedino rešenje da se to promeni vide u smeni postojećih stranačkih direktora i postavljanju profesionalaca.

Računica je prosta: u Srbiji ima 590 javnih preduzeća, koja zajedno imaju gubitak veći od četiri milijarde evra i samo po tom osnovu svaki od oko 7,5 miliona stanovnika Srbije u minusu je oko 530 evra. Svi plaćamo i subvencije iz budžeta za te firme, što na godišnjem nivou odnese 250 miliona evra (još 35 evra po stanovniku). Takođe, prema podacima koje je svojevremeno izneo i Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, na javnim nabavkama godišnje „nestane“ milijarda evra, što je još 135 evra po stanovniku. Ukupno: 700 evra po glavi. A na sve to javna preduzeća su i najveći dužnici privredi, jer kasne sa isplatama od osam do 10 meseci. Pri tom, na plate više od 8.000 rukovodilaca u tim firmama godišnje ode 110 miliona evra.

Stručnjaci ocenjuju da je jedina solucija oslobađanje javnih preduzeća od stranačkih kadrova i ozbiljna kontrola njihovog poslovanja.

Direktorski bonusi

– Bolje je platiti dobrog menadžera nego imati dobro plaćene partijske poslušnike. Profesionalce bi mogli da motivišete i bonusima za dobro poslovanje, dok sadašnji direktori takođe uzimaju te bonuse, a opet nemaju rezultate – jasan je Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ekonomista Miroslav Zdravković siguran je da bi za 150.000 do 300.000 dinara, koliko zarađuju sadašnji direktori, neki profesionalac mnogo bolje rukovodio firmom.

– Mislim da je plata od 150.000 dinara više nego pristojna i samo je stvar toga da se radi na javan način i da postoji ozbiljan plan. Država bi trebalo da učini rad javnih preduzeća transparentnim u smislu njihovih bilansa. Na primer, na sajtu Ministarstva finansija Hrvatske možete da vidite kako posluju njihova javna preduzeća i to je javan podatak. Čak je i predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik rekao da se rukovođenje ovim firmama mora profesionalizovati i da one ne smeju da se gledaju kao partijski plen. Pa zar treba Lisovolik da nam priča o tome šta treba da radimo – sarkastičan je Zdravković.

U Uniji poslodavaca potvrđuju da su javna preduzeća najveći dužnici privredi.

– Imamo slučajeve da država optuži oštećena privatna preduzeća da ne uplaćuju PDV ili poreze i doprinose za radnike, a javna preduzeća za koja su mesecima radila duguju im novac. Na taj način država štiteći javna preduzeća godišnje upropasti na desetine malih i srednjih preduzeća i natera ih u bankrot ili privremenu obustavu rada – kaže Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Milionska dugovanja

On dodaje da je samo u novembru prošle godine ova organizacija primila 34 žalbe malih i srednjih preduzeća o milionskim iznosima koje im duguju javna preduzeća.

– Naše stručne službe su od njih dobile informacije da im JP na ime isporučene robe i obavljenih usluga duguju više od 4,7 milijardi dinara! Pre nekog vremena smo saznali i za jednu beogradsku kompaniju koja zapošljava oko sto ljudi, a javna preduzeća joj duguju 140 miliona dinara već deset meseci. Pri tom, Poreska uprava hoće da ih zatvori zato što nisu platili 26 miliona dinara avansnog PDV-a – i sam se čudi Rajić.

Posebna priča su tenderi. U Srbiji se godišnje sprovedu javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra, a četvrtina od toga „nestane“ u malverzacijama. Kako kažu u Uniji poslodavaca, na javna preduzeća otpada 32,4 odsto od ukupne vrednosti javnih nabavki.

Radovan Marković