Поштовани грађани Србије морали смо да вам се обратимо на овај начин, а све у циљу подстицања вашег размишљања о садашњости и будућности образовања у Србији, јер рана која се крије тешко и споро зацељује. Ако не мислите о будућности не можете је ни имати. Неопходно је за почетак да поставимо сами себи неколико питања: Да ли ће и нас оперисати странац? Да ли ћемо и ми моћи да се лечимо у иностранству? Да ли ћемо и ми нашу децу да школујемо и запошљавамо ван ове земље. Ако знамо одговор негативан на сва ова питања, поставља се додатно питање: шта нам је чинити?

Ако политичар крене да решава овај проблем будите убеђени да ће настати два нова проблема, јер је политика вештина којом се од богатих узима новац, а од сиромашних гласови под изговором да ће се штитити једни од других. Одговора има много, а само је један прави у српско образовање треба инвестирати јер је знање једини отров који у великим количинама лечи, а у малим убија. Квалитетно образовање једино спосoбно да нас извуче из економске кризе. Уколико човек своју моћ смести у главу, нико је одатле не може извући. Инвестиција у знање носи највећу добит. Квалитет се памти дуго пошто се цена заборави. Горчина због лошег квалитета образовања се осећа још дуго након што се задовољство због ниске цене заборавило. Образовање је друштвени процес… Образовање је развој … Образовање није припрема за живот, оно је живот сам. Ово сви политичари знају јер истина у политици мора чекати док некоме не постане потребна.

На политичкој сцени Србије доминира јевтин популизам који се темељи на трошењу новца пореских обвезника, новца ове државе, новца грађана Србије у циљу маркетинга своје странке и свог личног. Слично је и са образовањем у Србији, јер бесплатне уџбенике треба да имају само деца социјално угрожених, а не и богати слојеви друштва. Треба омогућити бесплатно школовање у високом образовању, под хитно увести обавезно средње образовање, инвестирати у савремена учила и посветити пажњу најбољима, јер су они покретачи и мотор развоја, економског напретка и просперитета друштва.

Поштовани Грађани Србије постоји уврежено мишљење у политичком миљеу Србије да је све скупо само је патња грађана јевтина, односно бесплатна за Владу Србије. Образовање Србије је у незавидном полижају, те чланови ГСПРС „Независност“ и просветни радници мисле пре него што постану просветни „јадници и бедници“ у правом смислу да је на делу освета лоших ђака који не читају књиге, јер не знају да постоји и већи грех од спаљивања књига, а то је њихово не читање. Вас, грађане Србије обмањују полуистинама, а најопасније је код полуистина је то што се готово увек верује погрешној половини. Образовање у Србији и запослени у просвети не желе да буду још један проблем у низу у друштву ми желимо да будемо део решења. Сигурно је једно да не можете да обавите данашњи посао јучерашњим методама, а да се ту затекнете и сутра.

Запослени у образовању могу најуспешније да одговоре свим захтевима и изазовима најсавременијих просветних-образовних процеса, али за то свој део одговорности мора да има и послодавац – држава.

Београд, 25. 01. 2011. ГСПРС «Независност»

Штрајкачки одбор ГСПРС «Независност» је на састанку одржаном 25.01.2011. године донео

ОДЛУКУ

Сви главни повереници имају обавезу да Штрајкачком одбору доставе имена директора установа који спроводе мере принуде ради спречавања и окончања штрајка чиме су прекршили Члан 15. Закона о штрајку и низ других конвенција МОР-а.

Против таквих ГСПРС «Независност» ће покренути све законом предвиђене мере.

ГСПРС «Независност»
Томислав Живановић, председник

Због најава да ће на скупу бити присутно више од 1200 учесника, а пријављено је 200 и због пријаве да ће се ићи тротоаром, што је немогуће уз обавезу да ћемо морати да омогућимо обезбеђивање скупа, окупљање које је најавио ГСПРС „Независност“ за среду, 26.01.2011. године, одлажемо до даљњег. Такође не желимо да вршимо додатни притисак на Владу у време преговора.

Проблеми везани за борбу за бољи живот и квалитетније образовање у лепшој Србији остају и даље актуелни.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

Штрајк скраћењем часова на 30 минута данас је почео у 232 школе у Србији, саопштио је председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“ Томислав Живановић.Он је додао да ће број школа у протесту наредних дана бити већи, иако су на терену, како је рекао, присутни притисци полиције и инспекције.

Захтеви просветара „тешки“ 26 милијарди, за договор недостаје 20 милијарди…

Преузмите оригинални документ у ПДФ формату.

И беше јутро…У јутарњем програму на ружичастој телевизији гост, г-дин Томислав Живановић, председник ГСПРС “Независност“ је овим цитатом „распалио“ по г-дину Зорану Костићу, иначе, помоћнику министра задуженог за инспекцијске послове школских управа у МПС.

Г-дин Живановић је као један од представника уједињених синдиката ( Синдиката радника у просвети Србије, Уније синдиката просветних радника Србије и ГСПРС „Независност“) , поред заједничких захтева који су уједно и платформа око које су се уједињени синдикати окупили, указао на право стање у образовању, како нас радника, тако и наших школа. Указао је и на пад процента Буџета из године у годину и све мањег одвајања и улагања у образовање. Г-ин Живановић је у свом излагању изнео и чињеницу да у просвету изгледа није популарно улагати, јер тамо нема „политичких поена“ ….

Уједињени синдикати ће сутра уредно доставити МПС и Влади предлог повећања Буџета, јер тобоже, МПС није јасно шта синдикати траже….

Да уједињени синдикати функционишу не само медијски синхронизовано већ и на терену како треба, доказ је максимална подршка коју једни другима дају како би званично и сутрашњи 24. јануар отпочео са законском обуставом рада коју је најавио ГСПРС „Независност“, а 28. Јануара уједињени синдикати кренули са тоталном обуставом рада. Оно што је интересантно и похвално на терену, а то је да су и представници оног четвртог-синдиката (Синдикат образовања Србије) дали подршку својим колегама члановима ГСПРС “Независност“ па и они у крећу у законски штрајк у појединим школама.

Драге колеге!

Не дозволимо да нас застрашивањем зауставе у брањењу свог достојанства и професије као што су то радили деведесетих година, без обзира што Министарство просвете и Министарство полиције воде исте оне снаге које су поражене 5.октобра …

САМО ОРГАНИЗОВАНИ МОЖЕМО ПОКАЗАТИ СВОЈУ СНАГУ И ОСТВАРИТИ СВОЈА ПРАВА!!!

ПРИДРУЖИ СЕ ….У томе је снага !… ( ГСПРС“Независност“)

СИНДИКАТ РАДНИКА У ПРОСВЕТИ СРБИЈЕ
УНИЈА СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ
ГРАНСКИ СИНДИКАТ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ „НЕЗАВИСНОСТ“

У П У Т С Т В О
за организовање и остваривања права на штрајк

Право запослених да организују штрајк утврђено је међународним правом и низом конвенција Међународне организације рада (МОР), између осталих и: Конвенцијом 84. О синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948, Конвенцијом 98. О правима радника на организовање и колективне преговоре 1949, Конвенцијом 131. О утврђивању минималних плата 1970, … Препоруком бр. 154. МОР-а, којом се дефинишу есенцијалне службе (службе од посебног јавног интереса), Уставом Републике Србије, Законом о штрајку и колективним уговорима према којима запослени имају право на штрајк „ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“.

Додуше, српска легислатива право на штрајк ограничава, што је у супротности са међународним конвенцијама које је ратификовала наша земља и које су изнад домаћег законодавства: „Не може се националним законодавством наносити повреда нити се исто законодавство може примењивати на начин на који би се могла нанети повреда правима гарантованим овом Конвенцијом“ (члан 8. Конвенције 87). И не само то, српско законодавство суспендује право на штрајк готово свим јавним делатностима, проглашавајући их, Законом о штрајку, есенцијалним, а што је у супротности са поменутом Препоруком 154. МОР-а, у којој МОР, као есенцијалне делатности препознаје само делове делатности: болница, електродистрибуције, водовода, ПТТ-а и контроле ваздухопловног саобраћаја. А да забуне не буде, МОР као примере неесенцијалних служби децидно наводи: радио-телевизију, делатности које се баве прерадом нафте, луке, банке, ИТ технологије, робне услуге, металску и рударску индустрију, сва превозна средства, сектор расхладних уређаја, хотелски сектор, поправку и одржавање авиона, све пољопривредне активности, ковнице новца, образовање… Другим речима, законодавац је у Србији широком листом есенцијалних служби, супротно одредбама МОР-а ограничио право радника да остварују универзална права, путем закључивања колективних уговора и сличних споразума, а посебно тиме што им је ограничио право на штрајк, као средство синдикалне борбе.

Стога су потпуно беспредметне све расправе о томе да ли запослени у образовању имају право на потпуну обуставу рада, што им се стално намеће кроз проблематична решења из Закона о штрајку и произвољна тумачења о минимуму процеса рада, односно штрајку са минимумом процеса рада, који је све само не штрајк, јер не постоји нити један аналитичар индустријских односа који рад са скраћеним радним временом подводи под појам штрајка и који једино што може бити јесте прекид рада у заштити професионалних и економских интереса запосленог из сфере радно-правне заштите.

Републички одбор Синдиката радника у просвети Србије је стога, у складу са поменутом легислативом и Статутом СрпС-а, на седници одржаној 14.01.2011. године, донео Одлуку о ступању у штрајк, а на основу раније донете Одлуке Председништва (од 03.12.2010.г.). Одлуке о ступању у штрајк донели су и: Главни одбор УСПРС је на седници од 11.01.2011.и Главни одбор ГСПРС „Независност“ 25.12.2010.г., с тим да је Главни одбор ГСПРС „Независност“ донео одлуку да до почетка штрајка са потпуном обуставом рада 28.01.2011. од 24.01.2011. до тог дана организује штрајк са скраћењем часова. Подсећамо да је и Републички одбор СОС на седници одржаној 28.12.2010.г. донео одлуку о ступању у штрајк 28.01.2011.г., са скраћеним часовима, односно са мимимумом процеса рада, и да је препоручио члановима овог Синдиката у школама где је тај синдикат мањински да се придруже обустави рада у организацији већинског синдиката.

Због чињенице да Влада Републике Србије и ресорни министри просвете и финансија, иако су били у законској обавези да од тренутка најаве штрајка покушају да споразумно реше настали спор и пронађу компромисно решење, нису по том питању учинили ништа, сем ако се под тим не подразумева понуда Министарства финансија да представници Синдиката потпишу Протокол о основици за обрачун и исплату зарада (цени рада) за 2011. годину у коме и нема ништа сем преписаних одредби из Закона о буџету Републике Србије за 2011. годину, које се као такве примењују на све запослене у јавним службама, синдикатима и није остало ништа него да наставе са припремама за штрајк у складу са одлукама које су раније доставили Министарству. У Протоколу понуђеном на потпис синдикатима је и даље на снази суспензија исплата јубиларних награда за 2009. и 2010. годину, а како је захтев свих синдиката био да се изврши исплата ових награда за све запослене који су то право стекли у претходне две године, јасно је зашто су два синдиката одбила и да разговарају о том документу, а сви синдикати одбили да га и потпишу.

У уторак, 18.01.2011. одржана је заједничка седница штрајкачких одбора СрпС, УСПРС и ГСПРС „Независност“ на којој су се представници ових синдиката договорили да:

1) захтевају од Владе Србије повећање буџета од 24,5% у односну на претходну буџетску годину, како би се тим средствима удовољило минималним захтевима сва три синдиката (да се запосленима на најједноставнијим пословима, кроз коефицијенте, односно цену рада исплати законом загарантована минимална зарада, а да свим осталим запосленима коефицијенти буду линеарно увећани, при чему однос између коефицијената мора бити исти као пре „замрзавања“ плата)

2) захтевају да Влада Србије пронађе начин да исплати јубиларне награде за претходне две године, као и да обезбеди средства и исплати отпремнине

3) захтевају да Влада Србије одмах приступи преговорима око утврђивања измене Уредбе о коефицијентима запослених у просвети у складу са раније достављеним одлукама и захтевима синдиката.

Ови захтеви су и услов да синдикати прохвате Протокол о основици за обрачун и исплату зарада (цене рада) запослених у образовању. Заједнички штрајкачки одбор се усагласио да остави два места у заједничком Штрајкачком одбору и Преговарачком тиму за представнике Синдиката образовања Србије.

У одлукама о ступању у штрајк, које су синдикати службено доставили Влади Републике Србије и министру просвете, наведени су захтеви, време, као и састави Штрајкачких одбора.

Нажалост, подсећамо да је Министарство просвете исходовало свега 5,3% средстава више у просветном буџету него у претходној години, што је апсолутно недовољно за било какво повећање, па чак и оно које је понуђено у ревидираном Протоколу, којим су предвиђене знатно скромније повишице (2 x 2% – у јануару и априлу и 2,75% у октобру) него што је то било у Закону о буџету за 2010. годину, који је предвиђао децембарску плату (исплаћује се у јануару) већу за око 6%, уместо које су запослени добити свега 2% већу, 2,75% у априлу и 2% у октобру.

У договору три синдиката и проценом ситуације, заједнички Штрајкачки одбор је за датум отпочињања штрајка предвидео 28. јануар, са почетком рада прве смене. Како се ради о штрајку у грани, односно у делатности и како су одлуке о штрајку донели Републички/Главни одбори, стога није потребно да одбори синдиката у школама/установама доносе посебне одлуке, већ да буду органи који ће ову одлуку на терену реализовати. Подсећамо и да одбори синдиката нису у обавези да утврђују никакав минимум процеса рада, већ само да воде рачуна да штрајкачи, односно запослени не уништавају имовину, не угрожавају безбедност лица и здравља људи и не спречавају послодавца да користи и располаже средствима којима обавља делатност, а од послова у школи да обављају ванредне испите и пријем родитеља. Све остало није обавеза штрајкача, нити запослених, па стога не треба ни да се посебно окупљају или да бораве у школи. Запослени долазе у школу и у њој се задржавају по договору, ради добијања информација о току преговора, испуњењу захтева и других информација од стране заједничког штрајкачког одбора. Запослени у дневнике уписују „часови нису одржани због штрајка“.

Због специфичности рада предшколских установа, студентских и ученичких домова, као и специјалних школа, потребно је одржати састанке синдикалних организација и донети појединачна упутства о облицима организације у тим установама.

Председници Синдиката у школама не дају никакве податке учесницима у штрајку управи школе и уколико се на њих врши било какав притисак, то прослеђују координационим одборима синдиката и Штрајкачком одбору.

Синдикалне организације у школама/установама не треба да формирају посебне штрајкачке одборе, као што не треба ни да подносе посебне захтеве. Међутим, неопходно је да Одбор синдиката у школи/установи о штрајкачким захтевима и свим околностима везаним уз штрајк, укључујући и одлуку Републичког/Главног одбора о штрајку обавести све чланове и запослене, те да одлуке и пропратне документе истакне на огласној табли Синдиката и школе и исте достави директору школе/установе.

На улазу у школе треба ставити јасно обавештење да је школа у штрајку од 28. јануара 2011. године.

Подсећамо да је законом утврђена обавеза учесника у спору да отпочну преговарање ради споразумног решавања спорних захтева од момента најаве штрајка и да се ова обавеза наставља и за време штрајка и траје све до његовог окончања. Стога су синдикати формирали преговарачко тело, односно заједнички Штрајкачки одбор са другим синдикатима који су такође најавили штрајк и ускладили захтеве који су од седнице заједничког Штрајкачког одбора заједнички. Нажалост, послодавац не поштује ову одредбу и у овом тренутку он је искључиви кривац за штрајк и евентуалне последице које могу из тога проистећи и уместо да се споразумно пронађе решење, Министарство просвете је све снаге бацило на притисак на начелнике школских управа и директоре школа да, у складу са Упутством бр. 611-00-00059/2011-01 од 19.01.2011., штрајк усмери ка штрајку са минимумом процеса рада, односно да га учине бесмисленим, при чему отворено прети организаторима и учесницима штрајка да „неће уважавати заштиту утврђену законом“.

Стога подсећамо да директори школа немају право да спречавају запослене да штрајкују, као ни што штрајкачи не смеју да спречавају запослене, који не учествују у штрајку, да раде. Уколико се ипак деси да дође до спречавања коришћења права на штрајк од стране директора, потребно је да, путем синдикалних активиста, или директно Штрајкачки одбор известите о тој чињеници, како би против истих могли покренути кривичне пријаве, судски спор или неки други механизам за заштиту права запосленог на штрајк.

Председници одбора у школи су дужни да на почетку сваког радног дана у седиште Регионалне канцеларије свог синдиката на нивоу школске управе или надлежног општинског органа доставе податке о току и обиму штрајка у школи/установи, а координациони одбори синдиката (регионални) неопходно је да свакодневно прикупљају податке о учесницима у штрајку и што пре достављају централном Штрајкачком одбору, као и да прослеђују сва саопштења члановима и одборима у школама, као и локалним медијима. Председници синдиката у школи свакодневно комуницирају са општинским, односно регионалним одбором и информишу их о евентуално насталим проблемима или позитивним исходима везаним за штрајк.

Регионални/општински координатори организују састанке општинских, односно регионалних одбора и по потреби присуствују седницама одбора у школама и информишу их о новонасталим чињеницама у преговорима и реализацији штрајка. Председници општинских регионалних одбора свих синдиката су у обавези да буду у штрајку, као и председници синдиката у школама, јер само тако њихова активност добија потврду, легитимитет и смисао. Без овог услова сва његова активност је цинична, лицемерна, бесмислена, па самим тим и узалудна, неуспешна. Уколико то не може или не жели, Штрајкачки одбор му предлаже да поднесе оставку и подсећа да синдикалне вође највише раде онда кад штрајкују и кад се штрајкује. О свему обавестити органе синдиката који ће по хитном поступку донети решење о овлашћењу за лица која ће убудуће да представљају и заступају синдикат. Штрајкачки одбор подсећа да председници синдиката у школама и овлашћени представници синдиката у вишим органима (укључујући и Штрајкачки одбор на свим нивоима) уживају статус заштићених радника.

Овим Упутством сугеришемо свим председницима синдикалних организација и одборима синдиката у школама/установама да редовно прате сајтове синдиката, као и да редовно контактирају са регионалним представницима синдиката и Штрајкачким одбором, да јавност и колеге информишу о захтевима и поступку колективног преговарања, да комуницирају са невладиним сектором и организацијама родитеља, како би појаснили разлоге штрајка и изнели аргументе за ставове синдиката и заједничког Штрајкачког одбора. Неопходно је и да облици организовања и деловања синдиката на терену одржавају редовне састанке и да повремено организују конференције за штампу.

Поштоване колеге, очекујемо да ћете правилно разумети разлоге због којих смо се одлучили на ове непопуларне потезе, али једноставно нисмо ни имали избора, јер смо због игнорисања наших захтева у дужем периоду, једноставно били натерани на овакав потез. Ако овим чињеницама додамо још неке од актуелних и нерешених проблема у делатности, попут питања неплаћања преконормног рада, неплаћања отпремнина при одласку у пензију, изостанка социјалног програма за запослене у просвети, проблема који су били евидентни и који трају када су у питању технолошки вишкови и листе (за преузимање) радника за чијим радом делимично или у целости престаје потреба, недовршене децентрализације управљања и финансирање школа, мреже школа, проблема везани за лиценцирање, све мањег процента издвајања БДП за просвету и других бројних проблема које нико не решава, јасно је да смо морали дићи свој глас у заштиту професије и сопственог радно-правног статуса.

Стога и очекујемо масовност и подршку, не само чланова синдиката, већ и других запослених и стога су ови синдикати „закопали ратне секире“ са другим синдикатима и покушали заједно да реше поменуте проблеме, јер очигледно другачије и не иде, и позвали и четврти синдикат да се придружи. Штрајк има право да прекине једино орган који га је и сазвао, стога је неопходно да дневно пратите сва саопштења и информације и да одлуке на терену доносите у складу са одлукама републичког/главног одбора, односно Штрајкачког одбора.

Стога од Вас очекујемо да и Ви, уколико у школама и установама имате други(е) синдикат(е), учините исто како би заједно дошли до циља. Ово није време за свађу, јер то противник онда успешно користи. И да поновимо ону, већ помало потрошену, крилатицу: „Заједно смо јачи!“ У сваком случају, ако сами нешто не учинимо, други то неће урадити за нас.

Желимо Вам успешан привремени повратак у школе и штрајк са ограниченим трајањем и позитивним исходом. Срдачан синдикални поздрав!

С поштовањем,

Београд, 21.01.2011.год. За СрпС:

Слободан Брајковић, председник

За УСПРС:

Леонардо Ердељи, председник

За ГСПРС „Независност“:

Томислав Живановић, председник

U svom dopisu direktorima i načelnicima, ministar prosvete Žarko Obradović je pokazao da je vreme ucena i pretnji obrazovanju, karakteristično za 90 te, ponovo na sceni. Pismo je pre svega namenjeno zastrašivanju zaposlenih i direktora. Podsećamo da je štrajk organizovan na granskom nivou, da su odluke o stupanju u štrajk i zahtevi dostavljeni na vreme od strane svih reprezentativnih sindikata Takođe su dostavljeni i sastavi štrajkačkih odbora a formiran je i zajednički odbor svih sindikata.To znači da ne postoji obaveza pregovaranja i donošenja odluka na nivou ustanove, a bezbednost imovine, ljudi i prava poslodavaca, svakako, će obezbediti odbori poverenika u saradnji sa direktorima.

Bez namere da polemišemo, sa Ministrom, podsećamo da je uz zajedničke zahteve sindikata, obrazloženo da je odluka o štrajku donešena u skladu sa Ustavom, Zakonom o štrajku, međunarodnim pravom, konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada, čiji smo kao država potpisnici pa ih, valjda, i poštujemo. Bilo bi intersantno videti odgovore na ovu temu u upitniku EU.

O ovom pismu svakako će biti obaveštena Internacionala obrazovanja i Međunarodna organizacija rada, čiji je Nezavisnost član. Ipak, mada se ne može reći da nismo iznenađeni, osećamo se pomalo razočarani ovim postupkom ministra. Prisećamo se štrajka pravosuđa i podrške ministake pravde (dobili povećanje od 30% i višemesečnu pomoć) naravno sa potpunom obustavom, podrške ministra policije protestima (predviđena značajna povećanja), a šta reći za ministra zdravlja koji je obezbedio značajno veće zarade od obrazovanja i još ljudima obezbeđuje dodatne poslove i dopunski rad. Da ministar gaji neke specifične odnose prema, zaposlenima u obrazovanju, vidi se u njegovoj nameri da primenom člana 35 Zakona uvede u sustem 1000 prinudnih školskih odbora i vršioca dužnosti direktora, ukoliko ne postupe po naređenju. Direktore podsećamo da su pre svega prosvetni radnici a i pouzdano znamo da nas većina podržava jer su svedoci svakodnevnog poniženja obrazovanja od prosvetnih vlasti, pre svega sa lokalnog nivoa. Direktore, kojima je moral i profesija iznad poltronstva i dodvoravanja, sindikat će zaštiti svojom brojnošću i masovnošću isto kao i svoje članove. One druge podsećamo da postoji zakon o zabrani zlostavljanja zaposlenih, a nakon štrajka biće objavljena Bela knjiga o ponašanju, nadamo se, malog broja direktora. Neka ostane zabeleženo.

Slavko Derenj

Ministar prosvete prof.dr Žarko Obradović uputio je dopis načelnicima školskih uprava i direktorima škola koji u celosti možete preuzeti u nastavku.

НАЧЕЛНИКУ ШКОЛСКЕ УПРАВЕ

ДИРЕКТОРУ OСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Министарству просвете обратили су се појединачно репрезентативни синдикати из области образовања: Синдикат образовања Србије, Унија синдиката просветних радника Србије, Грански синдикат просветних радника Србије «Независност» и Синдикат радника у просвети Србије, са обавештењима о одлукама о ступању у штрајк. С тим у вези указујем и подсећамо на следеће:

Као једно од Уставом Републике Србије прописаних људских права и слобода је и право на штрајк. У складу са чланом 61. Устава Републике Србије («Сл. гласник РС», бр. 98/06), запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Када је у питању делатност образовања и васпитања, питање штрајка уређено је законима у области образовања и васпитања, Законом о штрајку («Сл. лист СРЈ» бр. 29/96 и «Сл. гласник РС» бр. 101/05 – др. закон) и Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика («Сл. гласник РС», бр. 12/09, даље. Посебан колективни уговор).

Према члану 1. Закона о штрајку, штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада и запослени слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.

Сагласно одредбама чл. 9 и 10. Закона о штрајку, утврђено је да у делатностима од јавног интереса, а у коју спада и делатност у области просвете, запослени остварују право на штрајк, ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује сигурност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана или рада другог предузећа, односно правног или физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу.

Према томе, запослени у области образовања, дужни су да обезбеде минимум процеса рада, уколико остварују право на штрајк.

У складу са чланом 82. Закона о основној школи („Службени гласник РС“, број: 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 – одлука УСРС, 22/2002, 62/2003 – др.закон, 64/2003 – испр. др. закона, 101/2005 – др. закон, 72/09 – др.закон), наставници, стручни сарадници и васпитачи остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе. Минимум процеса рада за наставника је остваривање обавезне наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника и васпитача 20 часова рада недељно.

Чланом 84. Закона о средњој школи („Службени гласник РС“, број: 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 – испр., 62/2003 – др. закон, 64/2003 – испр. др. закона, 101/2005 – др. закон, 72/09-др.закон) прописано је да наставници, односно сарадници у школи остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, у остваривању права грађана од општег интереса у средњем образовању. Минимум процеса рада за наставника је извођење наставе у трајању од 30, односно 40 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника, односно васпитача 20 часова рада недељно.

Штрајк се најављује најдоцније десет дана пре почетка штрајка достављањем одлуке о ступању у штрајк и изјаве о начину обезбеђивања минимума процеса рада, у складу са законом, и то директору школе, оснивачу, Министарству просвете и надлежном органу локалне самоуправе.

У складу са чланом 44. Посебног колективног уговора, при организовању и спровођењу штрајка синдикат мора водити рачуна о остваривању Уставом загарантованих слобода и права других, што подразумева и остваривање права на образовање, као и да се штрајком не сме угрозити право на живот, здравље и личну сигурност.

Штрајкачки одбор, директори установа и представници Министарства просвете, односно органа локалне самоуправе, дужни су, од дана најаве штрајка и за време штрајка, покушају да споразумно реше настали спор, као и да у периоду од најаве штрајка до дана одређеног за почетак штрајка понуде предлог за решавање спора и да с тим предлогом упознају запослене који су најавили штрајк и јавност.

По питању најављеног штрајка, Министарство просвете је, у складу са законом утврђеном обавезом, понудило предлог за решавање спора, који је достављен представницима репрезентативних синдиката. У истом циљу, Министарство је представнике репрезентативних синдиката позвало на разговоре које ће се одржати наредних дана.

У складу са чланом 14. став 1. Закона о штрајку, организовање штрајка, односно учешће у штрајку под условима утврђеним законом не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа запосленог.

Запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања – у складу с прописима о социјалном осигурању.

Чланом 47. Посебног колективног уговора прописано је да због учествовања у штрајку, организованом у складу са законом и овим уговором, запослени не могу бити стављени у неповољан положај.

Међутим, организатори штрајка, односно учесници у штрајку који није организован у складу са законом неће уживати заштиту утврђену законом.

Одредбама члана 82. ст. 3. и 4. Закона о основној школи и члана 84. ст. 3. и 4. Закона о средњој школи прописано да директор школе покреће дисциплински поступак против наставника, стручног сарадника, сарадника и васпитача који учествује у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада, а за коју повреду се изриче мера престанка радног односа.

Директори школа дужни су да предузму све мере у складу са законом да не дође до обуставе рада или штрајка организованог противно закону, а у случају обуставе рада или противзаконитог штрајка, да предузму све мере за које су по закону овлашћени.

Када орган надлежан за обављање послова инспекцијског надзора утврди да у установи постоји обустава рада или штрајк организован супротно закону, Министарство поступа у складу са чланом 35. Закона о основама система образовања и васпитања («Сл. гласник РС», бр. 72/09).

С поштовањем,

МИНИСТАР

проф. др Жарко Обрадовић

OTVOREN JE KONKURS ZA NAJDUHOVITIJE OBRAĆANJE MINISTRU PROSVETE ŽARKU OBRADOVIĆ NA TEMU STANJA U PROSVETI I MERA KOJE MINISTAR PREDUZIMA KAKO BI SE ONO POBOLJŠALO??????!!!!!!!!!!!!

VAŠE RADOVE MOŽETE SLATI, U ŠTO KRAĆEM ROKU, NA E-MAIL ADRESU ugsprosv@eunet.rs