Извор: Nezavisnost.org Foto: printscreen, Medija centar, N1

Вест о ставу Врховног касационог суда да “теткице” и друго помоћно особље у школама, који примају минималну зараду, немају право на додатне накнаде за тзв. топли оброк и регрес за годишњи одмор, изазвала је махом негативне реакције у јавности. Разумљиво јер је исти суд само пар година раније истоветним поводом тврдио управо супротно

Поменути став Врховног касационог суда (ВКС) произилази из недавно објављене пресуде по ревизији (пресуду је интергрално пренео и портал Nezavisnost.org https://nezavisnost.org/presuda-vrhovnog-kasacionog-suda/) а по којој радница А.А. запослена у основној школи у Инђији нема право на надокнаде за топли оброк и регрес зато што су оне садржане у коефицијенту за обрачун њене зараде. Која је, да ствар буде додатно проблематизована, заправо тзв. минималац који за јул месец износи непуне 34.000 динара. Та тужна и сурова чињеница за врховну судску инстанцу нема ама баш никаквог значаја: у пресуди се наводи да је “то што је тужиљи, у спорном периоду, исплаћивана минимална зарада без утицаја на одлучивање”. То би, ваљда, требало да значи да суд одлучује непристрано, “ни по бабу, ни по стричевима”. Требало, када се укрсте норме и стручна тумачења тих параграфа и образложења ове пресуде, не чини се тако, Напротив.

Врховни суд поништио двостепену пресуду у корист раднице

Поменутом пресудом ВКС, по захтеву за ревизију коју је тражила тужена школа, заправо је укинута и преиначена пресуда Апелационог суда у Новом Саду од 13. децембра прошле године, која је донесена у корист раднице А.А. Баш као и првостепена одлука Основног суда у Старој Пазови. Осим што је изгубила већ добијену битку на суду, како је вероватно мислила и она и стотине њених колегиница и колега широм Србије који су истим поводом потражили правду на суду, тужиља је вољом ВКС обавезана да туженој школи надокнади судске трошкове. За њу то сигурно представља ново мучење у оном новчаном састављању краја с крајем.

Овакав неочекивани епилог једног радног спора изазвао је протеклих дана лавину негативних коментара на друштвеним мрежама, али и озбиљне критике независних правних стручњака. Тим пре што је, како је пренела ТВ Н1, само две године раније исти суд, по истом основу, тврдио потпуно супротно – да у минималној заради никако не може да буде садржана било која друга накнада. Па ни топли оброк и регрес.

“Врховни суд, врхунска неправда”, оценио је правни експерт Марио Рељановић у ауторској колумни за портал Пешчаник. “Тако се укратко може сумирати нагла промена става у правосуђу када је реч о исплати регреса за годишњи одмор и накнаде за исхрану на раду запосленима у просвети који примају минималне зараде. За њу је одговоран Врховни касациони суд, тачније петочлано судско веће које је 6. априла 2022. године донело изузетно контроверзну пресуду којом се темељно поништава све оно што су нижестепени судови, па и сам ВКС, до сада пресуђивали у овој врсти спорова”, написао је Рељановић у тексту објављеном под насловом “Држава 1: Теткице 0”.

Рељановић, иначе научни сарадник Института за упоредно право, оценио је у изјави за Н1 да је ова „врло наивно урађена пресуда“, са очигледном намером да се пресуди супротно досадашњој пракси нижих судова. Казао је да претпоставља “да је овде реч о покушају да се смање трошкови државе, јер су они очигледно много нарасли пошто има пуно људи на минималцу који су тужили за неисплаћени топли оброк и регрес“.

Испоставило се да би, на жалост, “теткице”, домари и други запослени у школама на местима помоћног особља могли да са својим тужбама за накнаду топлог оброка и регреса прођу као дужници који су тужили банке, након што је највиши суд, опет тај ВКС, заузео супротан став од праксе нижих судова.

Овог пута, у поменутом спору раднице против школе, ВКС је пресудио да су нижестепени судови „погрешно применили материјално право“, односно да коефицијенти за обрачун плата запослених у јавним службама у себи садрже накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. ВКС је у образложењу поменуте пресуде навео да се на запослене у школама примењује Закон о платама у државним органима и јавним службама, којим је регулисано да коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану и регрес.

„То значи да тужиљи не припада право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора пошто су те накнаде садржане у коефицијенту њене плате, па је то што је тужиљи, у спорном периоду, исплаћивана минимална зарада без утицаја на одлучивање“, оценио је ВКС једну тужбу.

Рељановић: Врховни суд упоређује бабе и жабе

„Нико не може да има коефицијент за плату нижу од минималне зараде, јер је то незаконито. Ти људи не трпе материјалну штету јер им држава надомести разлику до минималне зараде, али је сам начин обрачуна незаконит“, изричит је Марио Рељановић.

„Оно што ВКС намерно не види, а не улазим у мотиве, то правило је у супротности са Законом о раду. Управо тиме су се руководили нижи судови, у минималну зараду никако не могу да уђу регрес и топли оброк. ВКС намерно упоређује бабе и жабе, упоређује правило да у коефицијент улази регрес и топли оброк и кажу да то правило дерогира цео Закон о раду. То није тачно“, рекао је Рељановић, указујући да то правило важи само када се исплаћује више од минималне зараде. Међутим, када се исплаћује минимална зарада онда се морају примењивати одредбе Закона о раду јер посебни закони не садрже одредбе о минималној заради. “Да у тим посебним законима стоји да се у коефицијенте урачунавају накнаде за топли оброк и регрес и у случајевима када се прима минималац, могли бисмо рећи да је дерогиран Закон о раду“, објаснио је Рељановић.

Овај правни експерт је подсетио да по Закону о раду минимална зарада представља минималну накнаду за рад и стандардни учинак за време проведено на раду. „Ту нема речи ни о чему другом. Чак се изричито Законом о раду каже да се све остало што чини увећану зараду додатно исплаћује, а наравно да регрес и топли оброк спадају у друга, остала примања“.

Дакле, радницима који примају минималац посебно припадају накнаде за топли оброк и регрес. Овде би требало да стоји оно “и тачка”. Али, не и по тумачењу врховне судске власти која свако мало изненади неким својим “читањем” норми. И то баш оних од којих зависе судске битке хиљада, па и десетина хиљада грађана.

Шабић: Непоуздан став Врховног суда

Адвокат Родољуб Шабић, некадашњи Повереник за приступ информацијама од јавног значаја, наводи процену да је актуелно око 5.000 тужби радника у јавним службама за обештећење по основу неисплаћених надокнада за исхрану и годишњи одмор.

Поводом спорне пресуде ВКС, Шабић у ауторском тексту за Пешчаник пише да “све грађане Србије ова одлука суочава са изузетно непријатном истином да живе у земљи у којој није нимало упутно поуздати се у став највишег суда. Јер пре једва пола године, на питање Коморе здравствених установа Србије, ВКС је одговорио изричито да ‘у случају када је запосленом исплаћивана минимална зарада, право на топли оброк и регрес које му припада по Закону о платама у државним органима и јавним службама није реализовано“.

Шабић, даље, указује да се наше правосуђе већ годинама бави питањем да ли топли оброк и регрес могу бити обухваћени минималном зарадом. И подсећа да је “још 2015. прву пресуду у корист радника донео Основни суд у Новом Саду. Ту пресуду је ВКС потврдио 2019. године, а уставну жалбу на такву одлуку Уставни суд Србије је одбацио. Сасвим логично, након недвосмислено израженог става ВКС-а значајно се повећао број тужби а судови су, разуме се, пресуђивали у корист радника”.

Међутим, сада је ВКС заузео потпуно супротан став. “Овим су потврђене од раније присутне сумње. Представници синдиката кажу да су школе које су губиле спорове против радника из Владе односно Министарства добијале инструкције да спор воде до краја, укључујући и ревизије ВКС-а. Такве инструкције имале су смисла само под условом да се знало да ће до промене става ВКС-а доћи”, наводи Родољуб Шабић, некадашњи Повереник за приступ информацијама од јавног значаја.

Словић: Пресуда је политичка одлука

Председник Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност” Срђан Словић, овим поводом каже да проблем са правима на надокнаде као што су топли оброк и регрес за годишњи одмор постоји одавно, јер та права нису правно конзистентно уређена.

„Став нашег синдиката је да те ствари морају да се реше системски а не да људе доводе у ситуације каква је ова. С једне стране су радници оштећени а с друге улазе у нови већи проблем јер им следују трошкови када изгубе спор на суду. На снази је Уредба о коефицијентима за обрачун плата у јавним службама из давне 2002. године којом је у коефицијенту интегрисан топли оброк и регрес, али се не зна колики је то део коефицијента“, објаснио је Словић за портал Nezavisnost.org.

Додатну забуну уноси чињеница да минимална зарада коју примају „теткице“ не садржи ове накнаде за топли оброк и регрес.

„То значи да правно то питање није довршено и зато људе доводи у озбиљне недоумице. Правници, адвокати па и судије сматрају да радницима са минималном зарадом припадају те накнаде, али када се дође до неког врха одлучи се да им то не припада. Сматрам да ова одлука није правна већ политичка. Нама су у Министарству просвете отворено говорили да то неће платити, што само потврђује да су донели политичку одлуку а онда тражили начин да се то на неки начин образложи“, наглашава Словић.

Он подсећа да је то проблем запослених у свим јавним службама – од просвете, преко здравства и социјалне заштите, до културе и спорта. С тим у вези, подсећа је Грански синдикат просветара „Независност“ раније више пута, како самостално тако и заједно са другим синдикатима указивао на неправду коју трпе радници у образовном систему и другим секторима који се финансирају из буџета.

Почетком фебруара ове године, грански синдикати запослених у јавним службама УГС “Независност” затражили су од Владе Србије “да закаже састанак са синдикатима на коме би се разматрала висина топлог оброка и регреса”. Синдикати су оценили да при томе треба разматрати однос минималне цене рада и висине топлог оброка и регреса. Подсетили су тада синдикати да су запослени у јавним службама оштећени још пре 20 година када им је право на исплату топлог оброка и регреса укинуто доношењем Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама којом је дефинисано да те накнаде чине саставни део коефицијента за обрачун плата. На тај начин, односно на штету радника у јавним службама, држава је према процени синдиката од 2002. године уштедела око 3,5 милијарди евра.

Два месеца раније, почетком децембра 2021. Грански синдикат просветних радника Србије “Независност” у допису Влади и Социјално-економском савету указао је да се због “неуређеног система плата и запослености у држави, годишње повећање плата у јавном сектору већ дужи низ година своди на ад хок одлуке Владе уместо на објективне економске параметре”. Зато је ГСПРС захтевао да се запосленима у образовном систему доатно повећају плате за 15%, исплату једнократне материјалне помоћи од 20.000 динара и да се већ од првог дана 2022. почне са исплатама топлог оброка и регреса свим запосленима у образовном систему.

Сличне захтеве синдикати просветних радника су упућивали Влади и раније – такође безуспешно.

„Покушали смо да проблем решимо новим Посебним колективним уговором али представници државе нису за то имали слуха. Нисмо штрајковали а одустали смо од притисака јер смо и ми схватили да тај проблем мора да се реши глобално за све јавне службе“, закључио је Словић.

Цитираћемо на крају поменуту Рељановићеву колумну: “Одавно је заборављена максима in dubio – pro laboris (у случају сумње, одлучивати у корист радника). Радничке муке не виде се добро из фотеља у Немањиној 9 (адреса Врховног касационог суда у Београду, прим С.Р.). А у тим фотељама данас очигледно седе људи којима је милија друга, напредна максима: in dubio – pro utilitate sua (у случају сумње, одлучивати у сопствену корист).”

Светозар Раковић