БОРБА ЗА СВАКОГ ЂАКА ПРВАКА
Zbog lošeg demografskog stanja, ove godine će biti upisano manje đaka prvaka nego prošle godine, procenjuju nadležni. Posla za prosvetne radnike će biti manje, pa je većina škola već krenula u kampanju da privuče što više učenika.
Do kraja maja, traje upis đaka u prvi razred osnovne škole. Zbog loše demografske slike Srbije, nadležni procenjuju da će u septembru u školu poći 71 i po hiljada prvaka, odnosno oko hiljadu i po manje nego prošle godine. Samim tim, biće i manje posla za prosvetare, pa se škole takmiče kako da upišu što više prvaka.
Roditelji se najpre raspituju o kvalitetu nastave, stranim jezicima koji se uče, produženom boravku. Većina škola je, da bi privukla što više đaka, u kampanju krenula još u prvom polugodištu.
Direktor OŠ „Stari grad“ kaže da su radili „malo žešću propagandu“, pravili plakate, upoznali roditelje, slali im pozive. „imamo određene kontake i nadamo se da ćemo da upišemo dovoljan broj“, rekao je Vučinić.
Škola je dužna da upiše svako dete sa svog područja, ali na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole, dete može da pohađa i školu kojoj teritorijalno ne pripada. Procenjuje se da je takvih đaka oko trideset odsto.
Direktor OŠ „Vuk Karadžić“ Zlatko Grušanović kaže da je poslednjih godina škola „postala jedna vrsta preduzeća koja nekim svojim imidžom mora jednostavno da privuče učenike“, s obzirom da je prvaka sve manje“.
Broj prvaka neravnomeran je po opštinama i okruzima. U Beogradu će ih biti više nego lane dok će, procenjuje se, Pčinjski okrug ostati bez 25 odeljenja. Što znači, manje posla za učitelje i nastavnike.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović ističe loše demografsko stanje u Srbiji i dodaje da ministarstvo nastoji da za prosvetare koji nemaju pun fond časova nađe posao u školskoj upravi, opštini ili gradu.
Koliko će tačno prvaka biti, znaće se tek krajem septembra, jer će se do tada upisati i deca starija od sedam i po godina, koja zbog bolesti ili drugih razloga to ne učine tokom proleća.
(Izvor: RTS )
ВРАЊЕ: УЧЕНИЦА СЕДМОГ РАЗРЕДА ИСЕКЛА ПРОФЕСОРА ЗБОГ КЕЦА!
Učenica sedmog razreda S. M. (14) u četvrtak posle podne oštrim predmetom povredila je profesora istorije J. I. u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ zbog toga što joj je rekao da mora da nauči gradivo ako želi da izbegne slabu ocenu, prenosi Kurir!
– Tokom časa istorije profesor je upozorio S. M. da će joj ostati jedinica ako ne bude zagrejala stolicu. To je nju toliko iznerviralo da je uputila seriju uvreda i psovki na profesorov račun. Dalju svađu sprečilo je zvono za kraj časa. Nastavnik istorije je izašao iz učionice, a S. M. mu je prišla u hodniku i nekim oštrim predmetom isekla ga po grudima i stomaku! Neke učenice koje su bile u blizini počele su da vrište kad su videle krv na profesoru…
Pošto je u hodniku bila gužva, niko nije video čime je učenica napala profesora, ali se pretpostavlja da je reč ili o šestaru, ili o nekom džepnom nožiću! U svakom slučaju, J. I. je zadobio ozbiljne povrede, koje doduše nisu opasne po život, ali je prilično iskrvario – kazao je izvor Kurira.
Beba Kanački, portparolka bolnice u Vranju, rekla je da je ova zdravstvena ustanova u četvrtak posle podne dobila poziv iz škole „Jovan Jovanović Zmaj“.
Profesorka Gordana Ristić, razredni starešina S. M., odmah je posle događaja sazvala roditeljski sastanak. – Stručne službe izjasniće se o događaju, a ja ne želim da komentarišem šta smo pričali na roditeljskom – rekla je Gordana Ristić.
– Telefonom nam je javljeno da je jedan učenik zadobio posekotine, ali je posle minut javljeno da nema potrebe da dolazi lekarska ekipa pošto će povređeni privatnim kolima biti prevezen do lekara – rekla je Beba Kanački.
Dragan Stamenković, portparol vranjske policije, saopštio je da policiji ništa zvanično nije prijavljeno, dok je Tomislav Simonović, načelnik školske uprave Ministarstva prosvete, bio šokiran incidentom.
– Tražiću da se preispita taj slučaj – kazao je Simonović.
Izvor: Kurir
СРПСКИ МАТЕМАТИЧАРИ ПРВИ У ЕВРОПИ
На европској математичкој олимпијади за девојке одржаној у Луксембургу, Србија, екипно дели прво место са Белорусијом и Сједињеним Америчким Државама, чија екипа је била гостујућа.
У Националној екипи Србије су четири ученице и све четири су освојиле медаље.
Златну медаљу освојила је Анђела Шарковић, ученица гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, сребрне медаље освојиле су Маријана Вујадиновић и Тамара Шекуларац, ученица 2. и 4. разреда Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја.
Бронзану медаљу освојила је Јелена Тришовић, ученица 3. разреда Математичке гимназије, саопштила је та школа од посебног националног значаја.
На олимпијади су учествовали тимови из 22 земље. У пратњи ученика су били лидери репрезентације – Марија Јелић и Милош Стојаковић, наведено је у саопштењу.
Екипа Србије се враћа увече у Београд, наведено је у саопштењу.
РТВ
НАШИ ОСНОВЦИ НАЈМАЊЕ УЧЕ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК У ЕВРОПИ
Časovi maternjeg jezika u Srbiji traju nedeljno u proseku 145 minuta, a u zemljama OECD 217
Osnovci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi, a slična situacija je i sa nastavom matematike, objavila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije u svojoj najnovijoj knjizi „Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji”. Prema PISA informacijama, časovi maternjeg jezika u našoj zemlji traju nedeljno u proseku 145 minuta, a u zemljama OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) – 217. Takođe, prosečan nedeljni fond časova matematike iznosi 155 minuta u srpskim školama, a 214 u državama OECD-a.
Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Milica Pavlović” iz Čačka i predsednica podružnice Društva za srpski jezik i književnost za moravički okrug, kaže da u našim školama mlađi osnovci imaju po pet časova srpskog jezika nedeljno, a stariji četiri, dok đaci u Francuskoj imaju 12 časova, a u Nemačkoj, Japanu, Švedskoj po devet časova maternjeg jezika. U Ruskoj federaciji se kroz devet časova uči ruski jezik plus književnost, đaci u Sloveniji imaju šest časova u prvom, a sedam u drugom i trećem razredu.
– Zanimljivo je da je naš nastavni plan iz 1883. godine predviđao fond časova srpskog jezika primeren današnjim evropskim standardima: 10 u prvom razredu, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Nažalost, prilikom reformisanja nastavnih planova i programa, iz evropskih modela nije preuzeto ono što je važan preduslov kvalitetne nastave, nego su kopirani projekti i aktivnosti koji imaju smisla samo u okviru određenih socijalnih i obrazovnih sistema – ukazuje Olivera Krupež.
Kako pojašnjava, to znači da je prilikom kreiranja novih nastavnih planova i programa, umesto da se fond časova bazičnih predmeta prilagodi evropskim standardima, obim programa je znatno proširen u okviru iste norme časova.
Profesor dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Društva matematičara Srbije, kaže da osnovci trenutno slušaju četiri časa matematike nedeljno, dok je u srednjim školama situacija različita i zavisi od vrste škole i usmerenja.
– U dosta evropskih zemalja učenici imaju nedeljno četiri ili pet časova matematike, tako da smo mi tu negde, malo ispod proseka. Nekada smo imali pet časova, ali je fond smanjen zbog uvođenja novih predmeta – objašnjava dr Lipkovski.
Po njegovim i rečima profesora dr Branislava Popovića, Društvo matematičara Srbije bi se svakako zalagalo za vraćanje pet časova matematike u osnovnim školama, kada to ne bi značilo dodatno opterećenje ionako preopterećenih đaka.
– Sadašnji fond časova nije dovoljan, to se najbolje vidi po uspehu dece na maloj maturi. U srednjim školama se trudimo da se zadrže bar dva časa matematike nedeljno, iako je bilo inicijative da se to smanji u zdravstvenoj struci, ali taj predlog nije prošao na Nacionalnom prosvetnom savetu – objašnjava dr Lipkovski.
On kaže da se matematika u gimnazijama prirodnog usmerenja u proseku uči 4,5 časova nedeljno, a u društvenim 3,5. U srednjim stručnim školama je negde dva časa nedeljno dve godine, a negde tri časa sve četiri godine.
Komentarišući podatak da je prosečan nedeljni fond časova matematike u srpskim školama 155 minuta, a 214 u državama OECD-a, sagovornici kažu da je zapravo opterećenje naših učenika 180 minuta, ali da je ova računica izvedena ovako verovatno zato što naša školska godina traje nešto kraće.
Iako kada se uporedimo sa svetom, podaci pokazuju da naši đaci nemaju dovoljno časova iz bazičnih predmeta, veliki problem u našim školama jeste to što su učenici već preopterećeni, kako ističe i profesor Lipkovski.
U proteklom periodu, u Nacionalnom prosvetnom savetu, telu koje „aminuje” nastavne planove i programe, bilo je nekoliko inicijativa za smanjenjem broja časova pojedinih (ne bazičnih) predmeta, ali se svaka rasprava završavala tako što su predstavnici društava ostajali čvrsto ušančeni u stavu da je baš njihov predmet najvažniji.
Profesorka dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a, više puta je na sednicama isticala da je neophodno napraviti najracionalniji fond časova, bez obzira na to čija su radna mesta ugrožena, jer u ovom telu sva društva imaju svoje zastupnike osim dece.
– Umesto što svako gleda svoj predmet, treba da se gleda koliko su nam opterećeni đaci, a opterećeniji su nego studenti ili zaposleni sa punim radnim vremenom – stav je profesorke Radunović.
НИС НАГРАДИО НАЈБОЉЕ МАТЕМАТИЧАРЕ
Prvo mesto na matematičkoj olimpijadi, koju je, između ostalih, organizovala i Naftna industrija Srbije, pripalo Maksimu Stokiću, učeniku Matematičke gimnazije u Beogradu
Dodela nagrada u prostorijama NIS u Novom Sadu
BEOGRAD – Najbolji.
Maksim Stokić, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, osvojio je prvo mesto na Srpskoj matematičkoj olimpijadi.U konkurenciji 32 najbolje plasiranih učenika na republičkim takmičenjima drugi je bio Žarko Ranđelović iz niške gimnazije „Svetozar Marković“, a treći Ivan Damnjanović, učenik gimnazije „Bora Stanković“ iz Niša.
Nagrade su dodeljene u prostorijama Naftne industrije Srbije u Novom Sadu. Olimpijadu je u saradnji s Društvom matematičara Srbije i Akademijom umetnosti organizovao NIS kako bi doprineo razvoju prirodnih nauka.
Nagrade je uručio Dmitrij Fomenko, zamenik generalnog direktora NIS, koji je izjavio da je siguran da će, uz njihov podsticaj, mladi prepoznati potencijal obrazovanja u oblasti tehničkih nauka, koje su glavna pokretačka snaga svih privreda.
Početkom godine NIS je potpisao memorandum o saradnji s Društvom matematičara Srbije, koji podrazumeva organizaciju takmičenja iz matematike na svim nivoima i Olimpijade. NIS će u sklopu programa „Olimpijada znanja“ organizovati i takmičenja u oblasti fizike i ruskog jezika.
КУРИР
