->
Претражи сајт:
Актуелно
ПРАВИ УГАО, гости Весна Војводић Митровић и Звонимир Јовић
понедељак, 20 фебруар 2017 00:00

rtv

 
[N1] ВЛАСТ ПРОСВЕТАРЕ ВИДИ КАО ПУКИ БУЏЕТСКИ ТРОШАК
недеља, 19 фебруар 2017 00:00

n1vestОригинална вест на:  http://rs.n1info.com/a227699/Vesti/Vesti/Vesna-Vojvodic-za-N1.html

Весна Војводић из Синдиката просветних радника Независност потврдила је за Н1 да ће троје наставника, који штрајкују глађу испред зграде Владе Србије, у понедељак у 15 часова разговарати са представницима Министарства просвете.

Извор: Н1

"Тај састанак би требало да представља крајње разрешење и надамо се да ће то подразумевати и право и правду", рекла је она.

Подсетимо, Живадину Дисићу, једном од троје наставника који штрајкују глађу, је позлило и он је превезен у болницу.

Министарство просвете је саопштило да је, у складу са законским овлашћењима, спремно да помогне професорима који су остали без лиценци и да нема потребе за штрајковима и притисцима.

Војводић каже да "овакви узнемирујући догађаји постају парадигма вредносног система у нашем друштву".

"Само очајни људи су спремни на овакве мере, али је то очајање подстакнуто лошим решењима у Закону о основама система образовања и васпитања који препознаје одузимање лиценце као трајан чин, а с друге стране силне могућност несавесним директорима да се на разне начине ослободе оних чланова колектива који им не одговарају", објашњава она.

Весна Војводић додаје да тужна статистика штрајкова у просвети, која сеже готово 20 година уназад, није ништа друго него слика какву власт има у вези са запосленима у образовању.

"Ми смо перципирани као пуки буџетски корисници и буџетски трошак који је паразитни део система. Ми нисмо виђени као неко ко представља интелектуалну елиту која може да обезбеди друштво засновано на знању", сматра она.

Саговорница наглашава да су синдикати ресорном министру јасно дали до знања колико су незадовољни чињеницом што су били искључени из израде нацрта за читав сет закона.

 
РАД НА НАЦРТУ ЗАКОНА О ПРОСВЕТНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ
уторак, 14 фебруар 2017 14:14

IMG 20170214 103848

Представници репрезентативних синдиката запослених у образовним установама наставили су рад у Министарству просвете, науке и технолошког развоја на Предлогу Закона о просветној инспекцији. На основу досадашњег рада просветних инспектора, изнете су многе примедбе, а истичу се следеће:
- Неблаговремено и несавесно поступање инспектора
- Недостављање записника о извршеном просветном надзору подносиоцу представке
- Неодговарајуће поступање Републичког просветног инспектора
- Изостављање мера које су сразмерне утврђеним незаконитостима
- Ускраћивање права подносиоцу представке да достави примедбу на записник
Представнице ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ Јасминка Марић и Ружица Тодић Брдарић су изнеле предлоге, а што су и остали учесници у дискусији прихватили.
Ружица Тодић Брдарић
Јасминка Марић

 
УЧЕНИЧКИ И СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД
уторак, 14 фебруар 2017 14:08

На основу дописа ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ од 08.02.2017. године упућеног Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Министарству финансија, данас 14.02.2017. године одржан је састанак са помоћником министра просвете задуженог за ученички и студентски стандард Љубишом Антонијевићем са сарадницима и представника репрезентативних синдиката запослених у ученичком и студентском стандарду (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и СОС).
Расправљало се о:
1. Усклађивању цене рада за запослене у студентском стандарду са ценом рада за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
2. Допису директорима бр. 447/2016-05 од 26.12.2016. године.
3. Новогодишњој награди
Постигнута је сагласност о приступу реализацији прве и треће тачке, међутим око тачке 2., где су синдикати указали да примена поменутог дописа суспендује одредбе Закона о раду и посебних колективних уговора, није постигнута сагласност у приступу проналажења решења јер су обе стране остале при својим ставовима.
Договорено је да се преговори наставе са министром просвете, науке и технолошког развоја на већ договореном састанку 24.02.2017. године.

Срђан Словић

 
САСТАНАК СА МИНИСТРОМ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
петак, 10 фебруар 2017 13:38

Дана 10. фебруара одржан је састанак Министра просвете, накуке и технолошког развоја са представницима три репрезентативна синдиката запослених у образовању (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СОС, СРПС) у вези са платама запослених који раде на пословима на којима се захтева трећи и четврти степеном стручне спреме. Састанку су присуствовали и чланови синдиката који раде на пословима на којима се захтева трећи и четврти степен стручне спреме. Министар је препознао проблем, уважио мишљења и предлоге решења дугогодишњег проблема и ускоро ће изаћи са предлогом за решења које ће презентовати на седници Владе РС и састанку са ММФ-ом у оквиру комплетних реформи система образовања.
проф. др Томислав Живановић

 
ЗАХТЕВ ЗА ХИТАН САСТАНАК
четвртак, 09 фебруар 2017 09:48

Zahtev MPNTR i MF

Преузми

 
ОД СУМРАКА ДО СВИТАЊА... ИЛИ У ОБРНУТОМ СМЕРУ...
среда, 08 фебруар 2017 18:29

IMG 20170208 083310

Представници четири репрезентативна синдиката просвете данас су на састанку који је трајао пуних шест сати, пред представницима МПНТР аргументовано бранили своје примедбе и ставове у вези са Нацртом новог ЗОСОВ-а. У исцрпној и исцрпљујућој расправи највише пажње посвећено је члановима који регулишу заснивање радног односа, преузимање запослених, надлежност, права и обавезе органа управљања, директора установе, као и заштиту права и интереса запослених. Сукоб мишљења прерастао је у прави интелектуални рат када су се синдикалци обрушили на чланове Нацрта ЗОСОВ-а који предвиђају могућност повећања норме наставника и обавезу боравка у установи у трајању од најмање тридесет сати недељно. Многе примедбе представљале су усаглашен став сва четири синдиката, као што је, рецимо, брисање члана којим се омогућава оснивање Агенције за образовање, укидање неоправдано високих надокнада члановима два просветна савета, укидање могућности директору, који је у статусу функционера, да држи наставу...
Шта нам предстоји?
За петак је предвиђен последњи састанак представника репрезентативних синдиката и министра лично. Тада ће први човек српског школства показати колико има слуха и разумевања за корекције Нацрта ЗОСОВ-а које долазе од оних који су, како нам данас у петоминутном обраћању сам рече: носиоци реформи у образовању. Па... да се уздамо у ту реч.

IMG 20170208 094454

 
ЧЕМУ СЛУЖИ ОБРАЗОВАЊЕ?
понедељак, 06 фебруар 2017 09:51

studenti mmilenkovic 03

Фото : Милован Миленковић / Камерадес

МАШИНА, Марија Јаковљевић

Транзициони оптимизам према реформи образовања показао се нереалним. Упркос прогнозама либералних теоретичара и обећањима политичара, доступност образовања и шансе за запослење нису постале боље.
Да ли заиста образовне програме треба свести на учење писања пословних имејлова и развијање бизнис вештина? Чак и поред свих интернет извора и садржаја каријерног унапређења који се нуде у сфери неформалног образовања? Коме иде у корист одбацивање теоријског образовања које би требало да нам даје алате за критичко разумевање света око нас и сналажење у њему? Чему нам уопште служи образовање, посебно факултетско и шта хоћемо од њега? Да ли је немогуће помирити његову инструменталну функцију, као канала који нам омогућава прибављање друштвеног признања и одобрења да се бавимо одређеним послом, и са друге стране простора за учење, упознавање себе, саморазвој и откривање, дељење и стварање знања у области(ма) која нас интересује? Одговор на ово питање зависи од система економско-политичких односа који у знатној мери обликује образовно поље и каријерну путању.
У капитализму је превише оних који ће високо образовање бирати у складу са својим интересовањима, али завршити тако што ће радити неке послове невезане за њих, и то углавном испод својих квалификација, јер капитализму није потребно оно што њих интересује. Такође, превише је оних који ће образовање гледати искључиво као пут ка добро плаћеним пословима, где ће их такво образовање неретко оставити слепим за проблематичности друштва у коме живе, па и за проблематичност њихове сопствене позиције у друштвеној структури. Но можемо замислити и створити другачији политичко-економски оквир где је економија у служби задовољења друштва а не обрнуто, односно где није постављена тако да корист има мали слој повлашћених, друштво у коме је заиста важно да свако може да ради на својим интересовањима, где се може запослити тако да бавећи се оним што га занима доприноси заједници и где би био праведно плаћен за свој рад. Да бисмо дошли до тог друштва, морамо изменити темељне претпоставке постојећег система и отклонити све оне негативне последице садашњег реда ствари.

Романса либералних теоретичара и доносилаца одлука

Ширење неолибералне парадигме треба пратити кроз спрегу академских, политичких и економских елита. Импликације су свуда исте: редефинисање постојећих оквира, промена очекивања од институција и пребацивање одговорности за (не)успех у позиционирању на друштвеним лествицама на индивидуу. Конкретно на образовном плану, Болоњска реформа је логични наставак либерализације друштвеног система и стога поље високог образовања не може бити изузето из системског редефинисања друштва. Њу је пратила промена у приступачности различитих нивоа образовања услед његове комерцијализације, затим промена квалитета и донекле форме образовања те индивидуалистичке и тржишне вредности које се промовишу кроз курикулуме и методе рада.
„Хватање корака с развијеним светом", како се Болоња представља у Србији, није решило проблеме младих. Земља је деиндустријализована, приватни сектор не може да надомести губитак радних места из јавног сектора, где је „привремено" забрањено запошљавање услед његове наводне прегломазности, а цивилни сектор, ионако мали, сада има још мање могућности за стабилна запослења, с обзиром на то да се донаторски новац преусмерава на неразвијеније земље и регионе. Тако се, с једне стране, инсистира на повећавању резервоара високообразоване радне снаге, а са друге урушава домаћа привреда, па се поставља питање где ће се сви ти млади људи запослити и под којим условима.
Бум уписаних студената није пак значио и уклањање класних препрека у приступу високом образовању. Већа је шанса да ће студенти из радничке класе и мањинских група завршити на мање престижним факултетима, и да ће њихова искуства бити другачија од искуства њихових колега из више класе. Чињеница је да у капитализму неупоредиво више користи од високог образовања имају они који долазе из богатијих породица, што су показала упоредна истраживања која су пратила генерације студената седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века у западном свету, а чији закључци важе и данас.

Изневерена очекивања ‒ чија је одговорност?

Истраживање рађено 2009. године забележило је да се од факултета првенствено очекује стицање компетенција за запошљавање, смањење ризика од незапослености, стицање важних социјалних контаката и контаката за даљу каријеру и на крају добра основа за даље образовање. Ипак, диплома основних студија често се показује као недовољна за обављање многих послова, што значи додатне финансијске издатке за наредни ниво образовања. Након стицања звања и изласка на тржиште, многи студенти бивају разочарани. Више од трећине младих стручњака данас, због тешког проналажења посла, сматра да је требало да упишу други факултет (34%), или студијски програм (41%), забележило је истраживање из 2014. године у оквиру ЦОНГРАД ТЕМПУС пројекта.1
Истраживања су такође показала да млади који стекну високо образовање и изађу на тржиште у ситуацији лоше економије имају веће шансе да заврше на неодговарајућим пословима и да током целог живота буду лошије плаћени него што би се очекивало за њихов ниво квалификација. Пошто нема довољно адекватних послова за високообразоване, њиховим попуњавањем нижих позиција има двоструке импликације: док послодавац добија боље квалификовану радну снагу коју не мора да плаћа у складу с квалификацијама, са тих истих места истискују се они с нижим образовањем. Илустративно је да је у Северној Америци скоро половина запослених деведесетих година била подзапослена,2 што значи да су радили послове и били плаћени исподсвог знања и квалификација.
У једном ОЕЦД-овом извештају се наводи да су млади неретко сами одговорни за своју ситуацију (незапосленост, подзапосленост, рад на (лошим) пословима невезаним за струку) услед лошег избора образовања, који није у складу с потражњом на тржишту. Претпоставља се, дакле, да је могуће да појединац има поуздане информације о будућим потребама тржишта. С друге стране, и када бисмо начелно могли да претпоставимо која ће занимања бити тражена, то не значи да млади имају могућности да плате школарине и пратеће трошкове за те факултете, што нас враћа на проблематику класне репродукције. Чак и да успешно прођу кроз образовни процес и стекну диплому високо вреднованог факултета, остају проблеми великог броја свршених студената у већини области и негативних утицаја економије која стагнира или је у кризи.

Шансе за образовање и запослење

Почетак трансформације у Србији ка тзв. демократији, демонтирањем постојећих институција и система друштвене заштите и давањем апсолутног примата приватном власништву и тржишту као врховном регулатору, био је праћен нереалним оптимизмом да ће систем постати уређенији те да ћемо имати боље шансе за образовање и запослење. Иако и даље често мешамо узроке и последице када говоримо о томе зашто нам је лоше, за многе ствари је ипак постало јасно да су „празне приче". Стога не чуди пад генерацијског оптимизма у периоду између 2007. и 2011. године, детектован у социолошким истраживањима у којима су испитивани млади, њихове амбиције, перцепције и стратегије. У перцепцијама младих о факторима за напредовање у Србији квалитетно образовање је пало с првог места, на коме је било 2007. године, на четврто место 2011. године, иза познавања „правих људи", богатог порекла и политичке ангажованости, према проценама младих људи.
У условима општег урушавање економије, осиромашења и смањивања расположивих ресурса, није необично да се млади ослањају на породицу током школовања и тражења посла, а у мањој или већој мери и кад се запосле. Није то питање менталитета, како се често представља у јавности, већ рационална реакција на непостојање окружења подстицајног за образовање и рад.
Но породица није само подршка већ и „камен спотицања" у класно поларизирајућем друштву. Према подацима социолошких истраживања из 2012. године, чак 60,5% младих задржава исти ниво образовања као и родитељи. Дакле иако 40% младих из једне генерације уђе у високообразовни процес, највише шанси да га заврше имају они чији родитељи имају високо, а потом средње образовање. Разлог томе је читав сплет породичних ресурса који су класно условљени и за које се испоставља да омогућавају или онемогућавају достизање жељеног образовног нивоа.
Ипак, процес трансформације узроковао је и знатно осиромашење и довео у ризик средње слојеве, који су се репродуковали одржавањем друштвених веза. Социјални капитал који се преносио кроз генерације уписивањем истог факултета и одабиром породичног занимања сада је неретко урушен. Либерализација свих друштвених сфера и урушавање јавног сектора, у коме је раније било највише запослених, у знатној мери кидају везе међу старијом генерацијом квалификованог радништва и тиме смањују ресурсе за боље образовање и запослење младих из тих слојева. Тиме се и млади са социјалним капиталом (нпр. студенти медицине чији су родитељи лекари) такође налазе у ризику.
Евидентно је да студенти одређених области лакше долазе до (доброг) запослења. Но избор области студија не обликује само шансе да се добије посао, те да ли ће тај посао бити у струци, већ и какав тип уговора ће бити закључен с послодавцем. Са ступањем на снагу додатно либерализованог Закона о раду и са експанзијом аутсорсинга, реално је очекивати знатно повећање удела раније нестандардних радних аранжмана, односно све већу оријентацију запошљавања на одређено време.
Све ово пак много чешће доводи до даље фрагментације и интензивирања конкуренције међу младима, него што долази до удруживања у циљу побољшавања услова образовања и рада. Студентски покрет као да се на сваких пар година ресетује, што није необично када се има у виду проточност људи кроз образовни систем. Уколико новоформирани студентски покрети Новог Сада и Београда успоставе добру структуру и канале комуникације и повежу се с другим прогресивним покретима, има наде да се даља ерозија образовних и радних права може обуздати јаким притиском на доносиоце одлука.

1. Лажетић, П., Живадиновић, И. (ур.) 2014. Од студента до (не)запосленог стручњака ‒ Преглед резултата истраживања о дипломираним студентима у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори у оквиру ЦОНГРАД ТЕМПУС пројекта. Универзитет у Крагујевцу, ЦОНГРАД ТЕМПУС пројекат
2. Млади радници и радници имигранти предњаче у преквалификованости у односу на потребе позиција које заузимају. Они којима посебно мањкају корисни контакти у ситуацији без посла лако завршавају на улици и у потпуној беди.
3. ЦОНГРАД истраживање наводи да најчешће они који су студирали бионауке (71,6%), право (65,7%), личне услуге (65,2%), хуманистичке науке (60,5%), новинарство и информисање (56,9%), друштвене науке (56,1%), медицину (54,8%), физику и хемију (53,3%), образовање наставника и образовне науке (51,9%), производњу и прераду (51,6%) добијају уговоре на одређено време, а да они који су завршили студије из области информатике и рачунарства (62,5%), математике (54,0%), ветерине (54,1%), бизниса, менаџмента и администрације (51,5%), пољопривреде, шумарства и рибарства (48,2%), архитектуре и грађевине (47,7%), производње и прераде (46,5%) чешће добијају уговоре на неодређено.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 340

Одлуке комисије за тумачење ПКУ

Јединствена листа технолошких вишкова