Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Универзитет у Београду има омбудсмана већ три године. На почетку помоћ су тражили професори, каже омбудсман Бранко Ракић. Студенти се Ракићу најчешће обраћају због проблема ниске пролазности на појединим испитима.

За три године рада омбудсмана Универзитета у Београду Бранка Ракића, најчешћи проблем професора био међусобни однос са колегама, а студената ниска пролазност на поједним предметима.

Старији студенти траже савет од омбудсмана за решење статусних и финансијских питања, у време када се уписују у наредну годину, док бруцоши и не знају да Универзитет у Београду има омбудсмана.

Студенти кажу да би се због неког проблема прво обратили студенту-продекану на свом факултету, а тек после би отишли код омбудмана.

Иако је требало да добије сараднике, професор Ракић тај посао и после три године ради уз помаћ волонтера.

„Оно што је мене изнедадило, у прво време су се јављали професори чији је најчешћи проблем био ‘подметање ноге’ приликом избора у звање“, каже професор Ракић.

У два случаја решен је проблем ниске пролазности на испитима. Ракић истиче да се најчешће ради о предметима где постоји по један професор, што је, како каже, такође нешто што не би требало да се дешава.

„Када после студент поднесе жалбу, што има право по закону, онда опет тај исти професор буде и у другом степену што је такође супротно правном начелу да се не може бити судија у сопственој ствари“, објашњава Ракић.

Према његовим речима, то је прилично проблематично, јер не мора ниска пролазност нужно да зависи до самог наставника, већ да је лоше постављен цео систем, да је укупно оптерећење студената превелико и да се то онда прелама на неком предмету.

Омбудсман Ракић поручује да ће истрајати у настојању да Универзитет добије и Повељу о правима студента, која чека на усвајање готово годину дана.

Сенат Универзитета је на две седнице расправљао о тексту и имао је много примедби. Студенти су је прихватили, јер без повеље не би могли да буду чланови европских студентских организација.

РТС

Настављен протест студената Фалкултета ликовних уметности. Управа факултета и Министарсво просвете пребацују надлежност једни на друге.

Студенти Факултета ликовних уметности у Београду већ трећи дан протестују, тражећи лакше услове уписа наредне године студија, док их управа факултета упућује на Министарсво просвете Србије.

Из Министарства, међутим, одговарају да су сва правила уписа јасно дефинисана законом, а све остало је аутономија факултета.

Министарство просвете подсећа да факултети имају право да на буџет упишу 20 одсто студената више него претходне године. Ако је више студената од предвиђеног броја освојило потребан број бодова, они се рангирају и не морају сви да буду финансирани средствима из буџета.

Сви студенти који имају између 48 и 60 бодова, остварили су право да им школарина буде плаћена из буџета, али то не значи да им је финансирање из буџета осигурано, речено је агенцији Бета у Министарству.

Студенти трећи дан настављају протест испред зграде факултета у Рајићевој улици. Блокирали су наставу и поручују да неће одустати од својих захтева.

„Нема никакавих новости, нити помака, настављамо протест“, рекао је агенцији Бета један од представника студената Угљеша Станимировић. Јучерашњи сусрет студената с деканом завршен је без договора.

Студенти бојкотују наставу због тога што, како тврде, постоји око 15 одсто њих који имају максималних 60 одсто бодова, а према садашњим условима, неће моћи да се школују о трошку државе.

Захтев студената је и да сви са освојених максималних 60 бодова добију статус буџетских студената, а да они са освојених 56 буду ослобођени плаћања школарине.

РТС

Sledeća školska godina krajnji je rok u kome moraju da diplomiraju hiljade ”starih” studenata, inače im studije propadaju. Samo u Beogradu više od deceniju studira oko 7.000 akademaca, dok su pre četiri

HILjADE onih koji su pregurali i tridesetu godinu života i odavno za sobom ostavili studentski život, i dalje su vlasnici indeksa. Samo na Univerzitetu u Beogradu ima gotovo 7.000 večitih studenata. Svi oni, ako ne misle da bace dosadašnji trud u vodu, moraju da diplomiraju naredne školske 2013/2014. godine.

Onima koji su se upisali pre ”bolonje” tada ističe rok da završe studije. Ako ne steknu diplomu, moći će, recimo, da se na istom univerzitetu upišu na neki fakultet koji nije srodan onom sa kog su se ispisali. Druga opcija je da se, recimo, sa pravnog u Beogradu upišu na pravni u Kragujevcu. Ali, nikada više ne mogu da se školuju o trošku države.

– Broj ovih studenata smanjuje se značajno iz godine u godinu, i to je u interesu i njih i fakulteta – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Većina su apsolventi, pa imaju i rokove svakog meseca. Trudimo se da im pomognemo, ali njihovo studiranje ide veoma teško.

ČAK 725 LETOS POBEGLO KOD PRIVATNIKA BROJ akademaca koji se školuju po starim programima smanjuje se najviše tako što se mnogi prebacuju i nastavljaju studije na privatnim fakultetima. Samo ovog leta na Megatrend se prebacilo 725 akademaca sa državnih studija. Drugi razlog je odustajanje od daljeg školovanja, a tek na trećem mestu je polaganje svih ispita i diplomiranje na matičnom fakultetu.

Baš zato što većina njih radi i što su izgubili ritam u učenju, lestvica im je već jednom bila spuštena kako bi što veći broj njih okončao studije. Prvobitni rok bio je prošla školska godina, ali su im kasnije do diplome ostavljene dodatne dve godine.

Kako se bliži kraj roka do koga moraju da diplomiraju, tako se i njihov broj smanjuje. Na početku školske 2008/2009. godine, na BU je bilo 39.746 akademaca koji su se još školovali po starim programima, od kojih 36.702 na osnovnim studijama. Među njima je 14.031 bio apsolvent. Tada je bilo 42.455 ”bolonjaca”.

Prema podacima Rektorata za prošlu godinu, njihov broj smanjio se na 18.000, pa su činili petinu svih studenata BU.

Na početku prošle godine bilo ih je tri puta manje – 6.814 ”starih” studenata, od kojih su 3.918 apsolventi. Ostalo ih je i 635 na starim magistarskim studijama.

Pre četiri godine stari studenti činili su gotovo polovinu svih akademaca, a sada ih je, bar na BU, oko osam odsto od ukupno 86.618 akademaca.

Večernje novosti

Студенти Факултета ликовних уметности окупили су се и јутрос испред факултета и катанцем закључали главни улаз у зграду, а протесте ће, како кажу, наставити до испуњења захтева.

Ово је други дан протеста студената Факултета ликовних уметности јер им, како кажу, ни 60 ЕСП бодова није гаранција да ће моћи да наставе студије као буџетски студенти.

„Тражимо да сви који имају 60 ЕСП бодова студије наставе као буџетски студенти, док они који имају 56 ЕСП бодова и пренели су два теоријска испита, буду ослобођени плаћања школарине која износи 150.000 динара. Такође, тражимо веће квоте за мастер студије“, рекао је Танјугу Марко Томановић, студент завршне године.

Он каже да је ноћас на факултету преспавало шест, седам студената, да је синоћ долазила полиција, али само у обилазак.

„Наставе ни данас неће бити, а неколико професора нам је обећало да ће нас подржати и да ће данас доћи да одрже јавно предавање“, рекао је Томановић.

РТВ