Правна питања и одговори

Од данас ће, одлуком Социјално-економског савета у Србији важити нова минимална цена рада од 115 динара по радном сату, што значи да ће убудуће запослени примати „минималац“ од 20.010 динара.

Минималну зараду у Србији утврдио је 12. марта Социјално-економски савет, а процењује се да ће повећање осетити најмање 142.000 радника који су до сада примали око 17.740 динара месечно.

Уговорена минимална цена важи за радна места у гранама у којима су потписани грански колективни уговори – пољопривреди, прехрамбеној индустрији, грађевинској индустрији, индустрији хемије и неметала и металској индустрији.

У Унији послодаваца Србије (УПС) тврде да ће повећање минималне цене рада условити нов талас отпуштања у привреди Србије која, по УПС, нема средства да исплаћује увећана примања запослених и због тога ту одлуку треба поново размотрити.

Према рачуници УПС, око 50.000 до 60.000 запослених, у предузећима која су прихватила грански колективни уговор, могло би да остане без радног места због овог повећања.

Са ставом УПС слаже се и економски аналитичар Мирослав Здравковић, који сматра да ће повећање „минималца“ оптеретити гране као што су грађевинарство, трговина и прерађивачка индустрија.

Здравковић је подсетио да је Србија завршила 2011. годину са просечном зарадом од 373 евра.

Синдикати у Србији који су првобитно предлагали 112 динара по радном сату, а немају ништа против што су добили више него што су тражили – 115 динара по радном сату.

РТВ

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.

Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.

„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.

Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.

„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.

Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.

„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.

Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.

Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.

„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.

Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .

„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.

Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Помоћник министра просвете и науке мр Зоран Костић одговара на примедбе бројних организација на Нацрт закона о образовању одраслих

Мр Зоран Костић Фото А. Васиљевић

– Примедба да су основне и средње школе привилеговане предлогом закона о образовању одраслих апсолутно не стоји, јер се предвиђа обавеза да сви јавно признати организатори активности образовања одраслих докажу да испуњавају врло прецизне услове. Школе се верификују према условима и процедури прописаној Законом о основама система образовања и васпитања и региструју према Закону о класификацији делатности. Остали који желе да стекну статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих пролазиће кроз поступак акредитације, сличан поступку прописаном за школе. Ако се од државе тражи да буде гарант квалитета појединих активности образовања одраслих, онда она мора имати право надзора, односно имати увид у то ко, шта, где и с чиме и с киме ради на пољу образовања одраслих – изјавио је за наш лист мр Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Мр Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, јавио се нашој редакцији поводом текста „Озбиљне примедбе на Нацрт закона о образовању одраслих” (Политика, 23. март), наводећи да креатори законског предлога ниједног тренутка нису избегавали да дају одговоре, већ су разлози били објективне природе – одсутност помоћника министра, у чијој је надлежности и образовање одраслих.

Како подсећа Костић, нацрт је био на јавној расправи од 21. априла до 10. маја 2011. године – стигле су бројне примедбе, већина је усвојена, а оне које нису, образложено је због чега то није урађено. Идеја је била да се подрже постојеће институције које је већ дефинисао закон, без стварања нових, имајући у виду трошкове које би закон изазвао. Тражена су мишљења министарстава, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, повереника, заштитника грађана…

– Приликом израде закона имала се у виду стратегија образовања која је на јавној расправи, али су препозната: секторска већа, формалнои неформално образовање, развој програма образовања на основу стандарда квалификација, систем акредитације неформалног учења, признавање претходног учења, флексибилна организација наставе, јединствени информациони систем и друго. Текст нацрта закона достављен је влади, она га је прихватила и сада се налази на сајту Народне скупштине – закони у процедури – објашњава Костић.

На наше питање како коментарише примедбе „да су трансакциони трошкови неподношљиви за све оне који желе да организују образовање одраслих”, а нарочити се полемише око обавезе запошљавања андрагога, психолога и библиотекара, помоћник министра одговара да није у потпуности јасно чиме су оптерећени организатори образовања одраслих.

– Ако се погледа глава предлога закона која се односи на изворе средстава за финансирање, нигде се организатор не препознаје као неко ко је извор средстава. Такође, процењено је да неће бити потребно ангажовање новозапослених радника. Уколико се утврди да ова процена није реална, биће ангажована средства за плате запослених у основном и средњем образовању, утврђена Законом о буџету, која ће бити ослобођена рационализацијом запослених у образовању.Нису потребна додатна средства за плате новозапослених – објашњава Костић и напомиње да се надокнаде за рад андрагошких асистената могу финансирати из средстава утврђених Законом о буџету РС за пројекат образовање одраслих.

Невладине организације су имале примедбе и на то што се о полазнику прикупљају подаци о социјалном и здравственом статусу (услови становања, породица, број чланова, образовни ниво, запослење, подаци о здравственом статусу), који „нису нужни за остваривање образовања одраслих”. Зоран Костић одговара да је овај део предлога закона урађен у сарадњи с повереником и да је испоштовано све оно што је повереник тражио.

С. Гуцијан