Правна питања и одговори

У основним школама у Србији ускоро почиње упис ђака у први разред, а уколико родитељи или старатељи малишана не испуне ту законску обавезу, могу бити кажњени новчано и до 25.000 динара.Ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године, упис почиње 2. априла и званично ће трајати до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоцник министра просвете Желимир Попов.

У школу крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Од документације потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предсколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Иначе, у Србији се рађа све мање деце, па ће и ове године у школским клупама бити мање првака.

Године 2002. уписано је више од 84.000 првака, а 2009. близу 72.000. Према речима министра просвете Жарка Обрадовића, од 2002. до 2010. уписано је 15,5 одсто мање основаца, 7,86 одсто средњошколаца, а имамо и девет одсто мање одељења.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

На састанку представника синдиката запослених у образовању са заменицом секретара Секретаријата за образовање Града Београда Драгицом Моро разматрани су проблеми у вези са остваривањем права на модалитет накнаде трошкова за превоз. Као представник ГСПРС «Независност» изнела сам следећи став:

«Свим запосленима са територије Београда (свих 17 општина) се мора признати право прописано чл. 118. Закона о раду и чл. 25. ПКУ. Будући да је Бус-плус као нова електронска карта повољна за већину запослених, њено коришћење није спорно већ је и препоручљиво. Међутим, запосленима који из сопствених разлога желе да им се у новцу исплати накнада трошкова за превоз у висини цене месечне превозне карте то право се мора признати.»

Како се средства за превоз обезбеђују у буџету јединице локалне самоуправе, овакав начин исплате не би допринео повећању предвиђених средстава, те не постоји разлог да се исплата у новцу оспори.

                                                                                           ГСПРС «Независност»

                                                                                                  ТО Београд

                                                                                            Ружица Тодић Брдарић

Prvi srpski prosvetitelj Sveti Sava izbačen je iz udžbenika u Crnoj Gori, čime je nastavljen trend „progona“ srpskih pisaca i mislilaca iz nastave, započet još 2004. godine.

Sveti Sava

Iz nastavnih programa izbacuju se znemeniti srpski pisci, a na njihovo mesto postavljaju se stvaraoci iz Dukljanske akademije i Matice crnogorske.

Profesor nikšićkog univerziteta Veselin Matović koji se sa sa još 26 kolega protivi „seči“ srpskih pisaca kaže da je sve urađeno temeljno i sistematski.

– Kriterijum nije bio kvalitet pisaca i književnih dela, već nacionalni – rekao je profesor Matović za list Politika.

PRESS

Ovo za Press tvrdi predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić,i kaže da zna za nekoliko veza između nastavnika fizičkog i učenica. Profesorka u Trgovačkoj školi u Beogradu Vesna Brajer zna za mnoge zabranjene veze i tvrdi da to direktori zataškavaju.

Čekam u subotu, u 22 sata, kod Konja. Moj tel. 063/8xxxxxx Nemojte da me razočarate jer ću biti jako tužna ako ne dođete. Vaša S.

Ovo je sadržaj poruke koju je profesor engleskog jezika u jednoj beogradskoj školi ugledao kada je otvorio vežbanku za pismene zadatke koju mu je predala učenica drugog razreda. Za ovaj slučaj saznali smo od Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, i sjajno se nadovezao na priču koja danima trese Prokuplje i celu Srbiju.

PRESS

Neki univerziteti upisuju studente bez srednje škole, jedan profesor na pet predmeta. Radi već dve godine, a u komisiji za akreditaciju nikad čuli za njega

ŠTA bi zvezde sa estrade trebalo da obuku, kako da se šminkaju i ponašaju u javnosti može da se uči i na „univerzitetu“. Tako u Beogradu, Novom Sadu, (uskoro i u Šapcu) radi Univerzitet prirodne medicine, gde se na jednom od smerova dobija zvanje „savetnik estradnih i javnih ličnosti“. Može tu za dve-tri godine da se izuči i za terapeuta za bolesti zavisnosti ili za psihoterapeuta i duhovnog savetnika. Vlasnik je Željko Stanojević, profesor hebrejskog!

Iako se ove studije reklamiraju da imaju akreditacije u Americi i Evropskoj uniji, u Srbiji nemaju baš nikakve dozvole za rad i nisu u zvaničnom obrazovnom sistemu.

– Do sada nismo dobili prijavu protiv ove obrazovne institucije, ali već u startu je sporno što koristi naziv “univerzitet”, jer to nije – objašnjava za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. – Problem je što, kada bismo dobili prijavu protiv njih, ne možemo da ih kontrolišemo, jer nisu u obrazovnom sistemu. Mi takve slučajeve prosleđujemo policiji, Tržišnoj i Inspekciji rada.

I u Komisiji za akreditaciju kažu da ova visoka škola nema akreditovan nijedan studijski program i da ne znaju ni da postoji.

TRI GODINE ZA DUHOVNOG SAVETNIKA Da biste bili savetnik za estradne i javne ličnosti, treba prvo da završite dve godine smera za estradnog stilistu, a onda je treća godina nadogradnja za savetnika, objašnjava Miloš Pavlović. Za dve godine može da se postane terapeut za bolesti zavisnosti, a za tri duhovni savetnik.

– Već imena tih programa su sporna i takvi sigurno ne bi bili akreditovani – naglašava prof. dr Endre Pap, zamenik predsednika Komisije za akreditaciju.

A na „Univerzitetu prirodne medicine“ trenutno se školuje sedamdesetak studenata samo u Beogradu. Odeljenje postoji i u Novom Sadu. Školarina je od 1.200 do 1.800 evra godišnje. U rasporedu stoji da, na primer, u jednom danu predmete dermatologija, hemija, upotreba droge i alkohola i neurologija – sve predaje jedan profesor!

Može da se studira i „onlajn“, čak i na smeru za kozmetičara, koji zahteva praksu. Može da se upiše i bez završene srednje škole.

PRIJEMNI REDA RADI

Postoji prijemni ispit, ali nije eliminacioni. Nije važan ni prosek iz srednje škole – rekao nam je Miloš Pavlović iz studentske službe.

Večernje novosti