Правна питања и одговори

KO TO KAŽE DA JE PROSVETARIMA LOŠE

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, na premijeri filma o Radivoju Koraću uslikana s tašnom „luj viton“ vrednom oko 165.000 dinara

BEOGRAD – Koja kriza?

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, ponosna je vlasnica torbe „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara!

Na premijeri filma „Žućko – priča o Radivoju Koraću“ u centru „Sava“ 16. februara, žena ovog viđenog potpredsednika SPS prošetala je pomenutu tašnu – simbol luksuza i prestiža. Bež tašna s prepoznatljivim logom, braon ručkama i postavljenim dnom u istoj boji deo je maštarija žena u Srbiji, ali popularna u svetu onih koji imaju višak novca.

Ovakav model tašne košta oko 2.000 dolara – oko 165.000 dinara, što znači da supruga ministra prosvete nosi tašnu u vrednosti više od četiri prosečne plate u Srbiji! Pozvali smo ministra da čujemo da li je to on častio ženu modnim detaljem od 2.000 dolara, ali je Obradović prvo zbunjeno rekao da ne zna koliko košta ta tašna, da bi kasnije neznatno promenio priču i poručio da je njegova rođena sestra, koja živi u Americi, poklonila torbu „luj viton“ njegovoj ženi.

Evo našeg dijaloga s ministrom.

Kurir: Ministre, na premijeri filma o Radivoju Koraću vaša žena nosi torbu „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara.

Obradović: Uh… Nisam znao. (Tišina) Ne znam za cenu…

Kurir: Da. Ta tašna košta oko 2.000 dolara. Ministre, odakle vam 2.000 dolara da date za torbu?

Obradović: Ja… imam sestru, Natašu, u Americi… koja joj je donela tu tašnu.

Kurir: Vaša rođena sestra joj je donela?

Obradović: Da, da. Sestra je sestra, a brat je brat.

Žene političara vole modu

Na dobre i kvalitetne tašne slabe su i supruge ostalih političara. Udovica ubijenog premijera Zorana Đinđića, Ružica, često nosi malu crnu „Šanelovu“ tašnu, koja je najpopularniji model ove kuće i košta od 2.000 do 2.500 evra, dok je supruga Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uslikana na jednom prijemu sa tašnom „guči“ čija je cena oko 750 evra. Ni u komšiluku Crnoj Gori nije ništa bolje. Paparaci su uslikali Lidiju Đukanović s tašnom „dolče i gabana“ od 1.900 evra.

KURIR

Za razliku od natpisa u široj upotrebi, u školama prevladalo ćirilično pismo. Pod uticajem kompjutera, đaci počeli da koriste štampane znakove

U školama prevladalo ćirilično pismo

ĐACI osnovnih i srednjih škola masovno ne umeju da pišu pravilno latinicom, jer ne znaju sva pisana slova. Za razliku od natpisa na prodavnicama, kafićima, apotekama i drugim objektima, odakle je ćirilica davno proterana, ona dominira u đačkim sveskama. Iz nastave je latinica gotovo izbačena!

Zato ne iznenađuje da postoje zadaci u zbirkama za malu maturu koja glase ”prepiši pravilno pisanim slovima latinice sledeće reči” ili obrnuto – iz latinice u ćirilicu. Iako deluju suviše lako, ova pitanja zadaju muke mnogim osmacima.

– Redovna je pojava da osmacima objašnjavam kako se piše latinicom pisano Đ, Dž, F ili neka druga slova. Verovatno pod uticajem kompjutera i engleske tastature mnogi pišu DJ, DZ i slične kombinacije, koje nisu deo srpske latinice – kaže za ”Novosti” Dragana Jevremović, nastavnica srpskog jezika. – U šestom razredu još i prihvataju da ispravke pismenih zadataka pišu latinicom, ali osmaci odbijaju da pišu latinicom, osim na časovima engleskog.

SAMO ĆIRILICA U UDžBENICIMA SVI udžbenici, propisuje zakon, moraju da budu odštampani ćirilicom. Izuzetak su knjige za učenje stranih jezika i udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Udžbenici za časove srpskog jezika i književnosti štampani su na dva pisma, da bi deca učila oba – objašnjava Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike. – Ako je još u upotrebi neki latinični udžbenik, reč je o starom izdanju koje se samo štampa u novim tiražima.

Njena koleginica Svetlana Lakićević iz OŠ ”Josif Pančić” kaže da se deca drže jednog pisma koje usvoje i da nikako neće ono drugo da koriste:

– Većina piše ćirilicom i dešava se da ne znaju sva slova drugog pisma. Za njih nisu laki zadaci u zbirci za završni ispit koji traže da nešto pravilno napišu.

Veliki deo krivice, prema mišljenju prof. dr Mihajla Šćepanovića, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, snose nastavnici, olako se odnoseći prema tome kako đaci pišu.

– Osnovna škola je zatajila, jer kada bi tu deca naučila lepo da pišu, to bi im ostalo za ceo život. Krivi su, naravno, i kompjuteri, jer i tu deca koriste štampana slova, pa ne vladaju dobro pisanim slovima – objašnjava prof. Šćepanović. – Nekada se u školi učio krasnopis, a danas đaci uopšte ne vole da pišu. Takvi prođu kroz celu školu i dođu da studiraju maternji jezik, a da ne koriste pisana slova.

Večerenje novosti

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio Saša Janković

BEOGRAD – Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje nedovoljno transparentno sprovode akreditaciju fakulteta i studijskih programa i u tom postupku ima propusta, očenio je Zaštitnik građana.

Komisija i savet ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio je Saša Janković i preporučio tim telima da unaprede postupak akreditacije za sve sadašnje i buduće podnosioce zahteva.

„Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje će napraviti analizu postupaka akreditacije u toku i utvrditi postupke akreditacije u kojima su prekoračeni zakonski i razumni rokovi“, preporuka je ombudsmana navedena u dopisu tim telima.

Takođe, Zaštitnik građana ocenio je i da pravni propisi koji regulišu postupak akreditacije, odnosno postupanje komisije i saveta nisu dovoljno jasni i detaljni, što, kako je naveo, ostavlja prostor za arbitrernost i pravnu nesigurnost pri odlučivanju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima podnosioca zahteva za akreditaciju.

Predsednica KAPK Vera Vujčić rekla je da su članovi komisije zatražili prijem kod ombudsmana.

„Želimo da damo sva dodatna objašnjenja i otvoreni smo za razgovor, da ukažemo na sve pojedinosti postupaka“, rekla je Vujčić, smatrajući da ombudsman ipak nije mogao da sagleda svu složenost toga posla.

Ona je navela da se u postupcima recenziranja često dešavaju otkazivanja recenzenata, pa, kako kaže, moraju da uslede nova imenovanja i taj postupak je teško vremenski oročiti.

Vujčićeva je podsetila da je do sada akreditovano više od 1.500 studijskih programa.

КURIR

Kako je direktor škole u Rogačici kod Bajine Bašte spasao kamiondžiju

Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Jezdić

Rizikujući sopstveni život, Rade Jezdić iz Užica, direktor seoske škole u Rogačici kod Bajine Bašte, spasao je Laza Sebastijanovića iz Nove Pazove, vozača kamiona koji je klizio niz liticu, u blizini Užica.

Kamion sa prikolicom sa oko 25 tona drvenog tereta, u subotu kasno noću, kretao se putem od Bajine Bašte do Užica. Međutim, vozač je, zbog leda i snega na kolovozu izgubio kontrolu nad kamionom koji se nakon proklizavanja našao na litici u mestu Volujac i niz nju počeo da klizi. Ipak, tragičan ishod te noći sprečio je Rade Jezdić svojim hrabrim gestom, iako su mnogi ljudi posmatrali jeziv prizor i zbog straha ništa nisu preduzimali.

– Prikolica kamiona pritiskala je kabinu. Uplašio sam se, jer je pretila opasnost da će se otkačiti i da će se prevrnuti na kabinu. Od snega nisam mogao da otvorim vrata na kabini, a druga su bila zaglavljena. Uplašio sam se… nisam znao šta da radim i pomislio sam da je sve gotovo, svedočio je Lazo Sebastijanović, koji je vozač skoro četrdeset godina. Odjednom se, kako kaže, pojavio čovek ispred kabine koji mu je vikao da otvori prozor, što je uz velike napore i uspeo. Bio je to Rade Jezdić, koji je uspeo da ga izvuče iz kabine.

Dan nakon spasavanja, pored kamiona, Rade i Lazo su se i zvanično upoznali i započeli prijateljstvo, a Lazo nije imao reči kojima bi iskazao zahvalnost svom hrabrom spasiocu

– Hvala Radu do neba, govorio je Lazo, kome je Rade ovih dana bio domaćin, dok policija nije obavila uviđaj.

Rade se tog dana, svojim „golfom“ vraćao u Užice iz škole u Rogačici. Jedan sat pre ponoći, kako kaže, na putu kod Volujca ugledao je kamion koji je sleteo s puta i zaustavio svoj automobil da pogleda šta se dogodilo.

– Mnogo ljudi bilo je na putu koji su gledali kamion, ali niko mu nije prilazio. Pitao sam ih šta se dogodilo i rekli su mi da je u kabini čovek i da se guši u dimu u kabini. Kroz sneg sam uspeo da priđem kabini i video – smrt. Vozač je bio u šoku, krvavog lica, polomljenih zuba, iscepane odeće… Rukom je odmahivao pokušavši da mi kaže da bežim, ali nisam mogao da ga ostavim u takvom stanju. Pokušao sam nogom da razbijem staklo na vratima, ali nisam uspeo, a onda je on nekako uspeo delimično da otvori prozor. Uhvatio sam ga za jednu, pa za drugu nogu i izvukao iz kabine, a samo par sekundi posle toga, kamion se još više nagnuo, ali uspeli smo, svedoči za Danas Rade, dodavši da su mu sveštenik Dragan iz Duba i još jedan mladić posle toga pomogli da vozača prenese do puta, a potom je pozvao policiju.

Danas

– Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Rade, koji je prilikom pokušaja da polomi staklo na kabini zadobio rasekotinu i lakšu povredu noge, ali, kako kaže, sada je dobro jer mu „diklofen“ pomaže.

– Ne smatram to nekim podvigom, ali svako od nas kada se nađe u takvoj ili sličnoj situaciji trebalo bi da reaguje. Valjda je to normalno. Naravno da sam bio svestan opasnosti, ali nisam mogao da čoveka ostavim u takvom stanju. Rekao sam mu ili ćemo obojica otići na onaj svet ili ćemo preživeti, ali bog nas je pogledao i vratio na ovaj svet i postali smo veliki prijatelji, svedoči Rade Jezdić.

Dobitnik Svetosavske nagrade

Pre tri godine Rade je proglašen za najboljeg učitelja u Srbiji, dok je radio u seoskoj školi u Alinom potoku, kod Čajetine, i tada mu je pripala Svetosavska nagrada. Svakodnevno je taj skromni i vredni čovek, uvek raspoložen i pun entuzijazma, putovao iz Užica do Alinog potoka, a onda je ostao bez posla, jer u tom selu nije bilo dovoljno đaka, pa je škola zatvorena. Devet meseci najbolji učitelj u Srbiji bio je bez posla, ali nije se predavao, već je svojoj porodici uspeo da obezbedi sve što je potrebno, radeći raznorazne pa i fizičke poslove. Ipak, država ga se setila i nakon toga je izabran za direktora seoske škole u Rogačici. Prošle godine, tokom letnjeg raspusta, Rade je svoj odmor iskoristio da sa školskim domarima obnovi krov školske zgrade, koji je godinama prokišnjavao, na čemu su mu meštani neizmerno zahvalni.

Beograd — Trećina učenika u Srbiji funkcionalno je nepismena, a oko 20 odsto njih ne završi ni osnovnu školu, kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta za B92.

On je u emisiji “Između dve vatre” istakao da je stanje u našem sistemu obrazovanja zabrinjavajuće.

Prema njegovim rečima, oko 20 odsto đaka u Srbiji ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. “To su ozbiljni razlozi koji nas navode na brigu o stanju u našem sistemu obrazovanja”, rekao je on.

Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, naglasila je da je Strategijom obrazovanja planirano da u Srbiji do 2020. godine bude 30 odsto visokoobrazovanih.

“Srbiji je potreban konherentan obrazovni okvir. Moramo da otvorimo prostor, koji je do sada bio dramatično zatvoren, i to putem razmene znanja, prakse… U tom kontekstu, to su dva oslonca koja mogu da nam pomognu. Treći oslonac je unapređenje nastavne prakse. Veliki broj nastavnika želi da unapredi svoja predavanja i kontakte sa učenicima”, kaže ona.

Kovač Cerović je navela i da u Srbiji postoji veoma dobre škole i nastavnici.

“Sada imamo 800 škola koji su u nekoj vrsti projekata. To je dobra baza da se sistem obrazovanja stavi u fokus”, ističe ona.

Strategija obrazovanja, u čijoj izradi je učestvovao i prof. Ivić, podrazumeva da će srednje obrazovanje biti obavezno za sve. To podrazumeva i promenu Ustava Srbije.

“Strategija je pokušaj da se na duži rok sagleda naš sistem obrazovanja. Stalno su do sada donošene neke mere, zakoni, pravilnici… ali bez ikakvog reda. Srednja škola je važna i svako treba da je završi. Predložili smo da i ona bude obavezna i da predstavlja kvalifikaciju za zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj”, objasnio je on.

Kada je reč o finansiranju obrazovanja u našoj zemlji, Kovač Cerović je rekla da je Strategijom predviđeno da se ubuduće izdavaja više od 4,5 odsto BDP-a.

“Obrazovanje je investicija za budućnost. Ta diskusija je dovoljno umrežena i tu nema dileme. Međutim, ima dileme kako doći do toga. Tu nije u pitanju samo iznos, već i uštede i efikasnost nastave, koja treba da bude bolje usmerena ka primeni stečenog znanja”, rekla je ona.

B-92