Правна питања и одговори

Više javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu protiv nastavnice u OŠ „Kralj Petar I“ Aleksandre M. (39) iz Niša zbog sumnje da je 27.oktobra 2011.godine u blizini ove niške škole u naselju Bubanj kupila paketić sa 0,15 grama heroina.

Njoj se stavlja na teret da je paketić sa heroinom kupila od Tamare N.(38) za 10 evra i 500 dinara, koja se istom optužnicom sumnjiči za posedovanje i stavljanje u promet droge. Kako saznajemo, optužnica je prosleđena Višem sudu u Nišu. Pomenuta nastavnica ne predaje đacima i još nalazi se na bolovanju, na koje je otišla neposredno nakon ovih događaja. U školi je, kako saznajemo, pokrenut protiv nje disciplinski postupak i doneto je rešenje o suspenziji, ali to rešenje praktično ne može da stupi na pravnu snagu jer se nastavnica neprekidno nalazi na bolovanju. Aleksandra je privedena usred nastave, nakon kupovine heroina u školskom dvorištu.

 

B. J.

 

 

USKORO NOVA STRATEGIJA OBRAZOVANJA

Bez izuzetka – Predviđeno je da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno makar do nivoa koji učeniku daje kvalifikaciju za određeno zanimanje. Jednoglasna podrška stručne javnosti

Srednja škola će uskoro biti obavezna, predviđa Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Ta strategija biće prvi put predstavljena danas u Centru „Sava“.

– Strategija predviđa da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno makar do onog nivoa koji učeniku daje profesionalnu kvalifikaciju koja mu omogućava zapošljavanje. Preporuka je da se razmotri kada bi to bilo moguće u Srbiji – potvrdio je za Press Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta i rukovodilac tima za pisanje strategije.

Šansa za bolji život

Naš sagovornik ističe da strategija predviđa da se do 2020. godine poveća broj visokoobrazovanih ljudi u zemlji i da se znatno podigne nivo obrazovanja na svim nivoima.

– Ideja je da do 2020. godine imamo između 35 i 40 odsto ljudi sa visokim obrazovanjem. Sada se taj broj kreće negde oko 20 odsto. Za razvoj Srbije neophodna je upravo takva obrazovna struktura. Predviđeno je da obrazovanje bude kvalitetnije, obuhvatnije i efikasnije na svim nivoima – navodi Ivić.

Stručna javnost u potpunosti podržava ideju da srednja škola postane obavezna za svu decu. Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže za naš list da je to praksa razvijenih zemalja i nešto čemu i Srbija treba da teži:

Šta predviđa strategija razvoja obrazovanja:

– obavezno srednje obrazovanje

– bolju usklađenost s potrebama privrede

– povećanje broja visokoobrazovanih na 40 odsto

– kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima

– jačanje gimnazija

– mehanizme koji stimulišu efikasno studiranje

– jačanje naučnoistraživačkog rada na fakultetima

– uvođenje mastera na strukovnim studijama

– nezavisna agencija bi akreditovala visokoškolske ustanove

– Prosvetni savet podržava ideju da obavezno školovanje bude prošireno na srednju školu. To će našoj deci doneti bolje obrazovanje i veću mogućnost da se zaposle. Pitanje je samo da li država ima finansijske mogućnosti da podrži tako nešto.

Milorad Antić, profesor i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, navodi da svaki mlad čovek mora da bude osposobljen za neki rad i da je utoliko predlog o obaveznom srednjoškolskom obrazovanju dobar.

– Bilo bi veoma dobro kada bi škole osposobljavale učenike za zanimanja koja će u budućnosti biti deficitarna, kao što su zavarivači, tesari, zidari, keramičari, vodoinstalateri… Mi još imamo veliki broj dece koja završe samo osnovnu školu. Oni nemaju nikakvo zanimanje, pa samim tim ni mnogo šansi za posao – ističe Antić.

Civilizacijski korak

Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, tvrdi da bez završene srednje škole niko više ne može da se uključi u svet obrazovanja.

– Civilizacijski je važno da se srednjoškolsko obrazovanje uvede kao obavezno – smatra Sokić.

On ne krije i da bi to moglo da donese niz problema u praksi, ali ističe da bi vremenom sve došlo na svoje mesto.

– Tu se neminovno otvara niz pitanja, poput onog da li bi to značilo da ni srednjoškolca koji pravi probleme ne možete izbaciti iz škole, ali vremenom bi se svi povinovali novim pravilima – i đaci i škola i roditelji – izričit je Sokić.

Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika, kaže za Press da je uvođenje obavezne srednje škole prirodan proces koji će Srbiju svrstati među zemlje koje imaju razvijen obrazovni sistem, poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke…

– Loš odnos prema školskim obavezama i veliki procenat đaka koji napuštaju školu proizlaze upravo iz toga što srednja škola kod nas nije obavezna – upozorava Jasmina Stanković.

 

Violeta Nedeljković , Beograd

 

ZLATIBOR – Još 15 dece osnovne škole “Nikola Tesla” iz Rakovice obolelo je od stomačnog virusa na rekreativnoj nastavi na Zlatiboru, rekla je direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice dr Biljana Mijović.

Reč je o deci koja su od subote smeštena u objektu “Dijamant”, gde se i početkom meseca desila ista epidemija, koja je, kako kaže Mijovićeva, uzrokovana virusima.

“Mi smo uradili 19 analiza hrane, vode i briseva zaposlenih u

odmaralištu „Dijamant“ i konstatovali da uzrok epidemije nisu bakterije,već virusna infekcija.

„O kom virusu je reč teško je reći, jer deca su samo povraćala i nisu imala dijareju, pa je bilo nemoguće uzorkovanje materijala za analizu”, kaže Mijovićeva.

Ona kaže da nema razloga za paniku jer su deca imala samo lake simptome, bez potrebe za bolničkim lečenjem i da su pod stalnim nadzorom pedijatra.

“Ovakve infekcije su učestale u toku zime jer vreme pogoduje širenju stomačnih virusa, koji su veoma otporni i posebno se brzo šire u kolektivu gde ima veći broj osoba”, kaže Mijovićeva.

Mijovićeva ističe da se ovakve epidemije dešavaju i u drugim odmaralištima u Srbiji, gde deca borave na rekreativnoj nastavi, samo što užički Zavod za javno zdravlje redovno prati situaciju na Zlatiboru i obaveštava javnost o tome.

Autor:

Agencija BETA

 

 

Студенти траже брже, суштинске реформе у систему високог образовања Србије, које ће бити одрживе у дужем временском периоду. Њихове захтеве подржао је и ректорски савет Конференције универзитета Србије.

На Економском факултету почело је потписивање петиције у оквиру студентске кампање „Десетка за Србију“ за реформу високошколског образовања.

Број освојених бодова потребних за упис наредне године, запошљавање наставника, финансирање и стратегија високог образовања, питања су која треба у најкраћем року решити како би образовни систем био што функционалнији, сматрају и студенти и професори, чланови Сената Београдског универзитета.

У овом тренутку критичан је упис. Студенти сада морају да знају како ће се уписивати на јесен. Ако остане одредба да треба да дају годину за годином, односно добију 60 бодова, то ће моћи да оствари само тридесет одсто буџетских академаца. Болоњску декларацију потписали смо пре осам година и требало је систем ускладити са европским.

Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, каже да живимо у прошлости, а покушавамо да се накалемимо на један нови потпуно различит систем.

„Криви су универзитети, факултети, крива је држава што није дала материјалну подршку за реформу. Криви су и студенти што се нису бунили одмах у старту него се њима чинило да то тако може – да учи месец дана пред испитни рок, пријави десет испита, положи три, па ћемо да идемо полако, мало растегнемо две три године дуже. То тако више не иде“, каже Ковачевић.

Усвајањем стратегије образовања доћи ће до измене и допуне закона. Реално их је очекивати на јесен, кажу професори. Стратегија образовања, сматра Слободан Јауковић, помоћник министра просвете, не може да буде инжењерски пројекат, већ треба да да одговор на питање како образовати младе људе и како управљати знањем.

РТС

Dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, danas je u Ženevi potpisalo novi protokol o Konvenciji o pravima dece koji daje mogućnost deci da se obrate Ujedinjenim nacijama u slučaju nekog sudskog spora u njihovoj zemlji.

Protokol je potpisan u okviru zasedanja Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, izjavila je neimenovana vladina organizacija, koja se zalaže za primenu tog protokola.

Ukupno 12 zemalja iz Evrope (Nemačka, Austrija, Belgija, Španija, Finska, Italija, Luksemburga, Crna Gora, Portugal, Srbija, Slovačka i Slovenija), pet iz Južne Amerike (Brazil, Čile, Kostarika, Peru i Urugvaj) i dve afričke (Mali i Marok), kao i Maldivi, potpisali su taj protokol.

Blic