Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

BEOGRAD – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je da će u petak, 10. februara, biti doneta odluka da li će učenici od ponedeljka, 13. februara, krenuti na nastavu ili će im, zbog hladnog vremena, biti produžen raspust.

Obradović je novinarima rekao da će u petak biti održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj će biti prezentirani svi podaci o energetskom bilansu, kao i ostalim parametrima vezanim za nesmetan život u uslovima niskih temperatura i snega.

On je naveo da bi bilo logično da, ukoliko ostane vreme kao što je sada, bude doneta odluka da se nastava ne obavlja, istakavši da će odluka koja bude doneta u petak biti prevashodno u interesu dece.

Obradović je rekao i da je bezbednost dece prioritet i da je zbog toga doneo odluku da od 6 do 10. februara ne bude nastave.

Ministar prosvete je podsetio i da je prvi ukazivao na opasnost od pojave pada ledenica sa krovova, dodavši da će i taj segment biti uključen u odluku vezanu za nastavak nastave.

Prema njegovim rečima, dobro je što su sreda,15. februar, i četvrtak, 16. februar, neradni dani i da će i ta činjenica biti razmatrana prilikom donošenja odluke o nastavku nastave.

Ministar prosvete i nauke prethodno je prisustvovao dodeli diploma studentima Kriminalističko-policijske akademije.

Autor:

Agencija Tanjug

iz mog ugla – Prof. dr Mića Jovanović

Već nekoliko godina se, u akademskim krugovima, govori o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, ali se ništa ne dešava. Proces ide sporo, a odlučniju akciju u trianglu Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), opstruira KAPK, iz sada već svima jasnih razloga

Naime, jednog dana kada se ova strategija usvoji pomenuta komisija neće više moći da „žari i pali“ obrazovnim prostorom Srbije, ucenjujući već etablirane visokoškolske institucije, a „poklanjajući“ akreditacije pod veoma sumnjivim okolnostima „fakultetima“ i „visokim strukovnim školama“ koje od svih uslova koji se traže za legalnu akreditaciju u nekim slučajevima imaju samo – livadu!

O tome svedoče i (u jednom visokotiražnom dnevnom listu) nedavno objavljeni izveštaji recenzentskih komisija, koje su upravo zatekle takvu situaciju u Vojvodini, kada je trebalo da utvrde ispunjenost uslova za davanje akreditacije. Ocena, koja je prezentovana Komisiji za akreditaciju, bila je negativna, ali je ova „školica“ ipak dobila akreditaciju. Vera Vujčić, predsednica KAPK-a, lakonski je objasnila da „komisija ne mora da poštuje izveštaje recenzenata“. Pa, šta će vam onda recenzenti, gospođo Vujčić? Recenzenti provedu po dva-tri dana u institucijama koje traže akreditaciju, detaljno utvrđuju ispunjenost svih potrebnih uslova, da bi Komisija za akreditaciju, čiji se članovi ne pomeraju iz toplih fotelja u Palati Srbija, anulirala rad ovih ljudi i dodeljivala akreditacije po sopstvenom nahođenju.

Zato i nema transparentnosti u radu KAPK-a, zato čak i Nacionalni savet ne može da dođe do dokumenata koje Komisija krije „kao zmija noge“. Konačno je neko i reagovao. Ombudsman je jasno kritikovao rad ove komisije, tražeći javnost u radu.

Koje su dalekosežne posledice nedonošenja strategije visokog obrazovanja u Srbiji? Pre svega, nastavak odlaska mladih ljudi iz Srbije. „Pali iz Srbije“ biće, nažalost, i dalje moto mladih ljudi. A strategiju i u području obrazovanja i u području zapošljavanja nije tako teško doneti. Ove dve strategije su ključne za budućnost Srbije. Unija poslodavaca bi i u jednom i u drugom slučaju morala da bude jedan od ključnih faktora. Jer, ko će bolje znati realne potrebe za kadrovima od poslodavaca? Unija poslodavaca, kao zvanična organizacija, trebalo bi najaktivnije da učestvuje u kreiranju strategije visokog obrazovanja i strategije zadržavanja mladih u Srbiji. Megatrend univerzitet je jedina visokoškolska institucija koja sa Unijom ima aktivan ugovor o saradnji, što je već dalo dobre rezultate. Zahvaljujući ovoj saradnji veliki broj naših studenata je na praksi u inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Takođe, u saradnji sa Unijom poslodavaca, Megatrend univerzitet kreiraće svoju upisnu politiku za narednu akademsku godinu.

Autor je rektor Megatrend univerziteta, potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije i član Unije poslodavaca.

Prof. dr Mića Jovanović

Ове године биће уписано више студената него прошле. С друге стране, на тржишту рада све више незапослених стручњака.

Будући бруцоши већ сада, барем оквирно, знају колико места ће за њих бити на факултетима у Београду наредне академске године. Према плану, овог јуна моћи ће да се упише више студената него прошле године. Питање је да ли су предложене уписне квоте само преписане, или су оне у складу са потребама тржишта рада.

Великих изненађења у броју места у амфитеатрима неће бити. Тако ће, на пример, на Филозофском факултету, од укупно 710 примљених, на буџету бити 640 бруцоша.

На Економском факултету планиран је упис 1.350 студената, од којих ће 570 бити на буџету, а на Факултету организационих наука од планираних 670 места, на буџету ће бити њих 380.

Након студија, свакако, очекујемо посао. У процедури одобравања броја места на факултетима Национална служба за запошљавање (НСЗ) учествује искључиво достављањем информација.

„Нисам сигуран да се у довољној мери респектују чињенице са евиденције НСЗ, имајући у виду прошлогодишња искуства, када су уписне квоте практично преписане од преходног периода, а да нису довољно водили рачуна о томе каква је ситуација на тржишту рада“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.

„Факултети прате могућности и интересовања и потенцијалне могућности запошљавања, али ја бих рекла да и кандидати мало сагледавају то, па сад, кад је неко заинтересован за неке студије он ипак хоће нешто да студира, независно од могућности запошљавања, јер је то у оквиру његовог интересовања“, каже Неда Бокан, проректор Универзитета у Београду.

На ЕТФ-у, где се образују стручњаци најпримамљивији послодавцима, и ове године биће места за 560 бруцоша. Да би их било више није довољна само већа квота, већ и додатни простор, наставни кадар, а требало би радити и на популаризацији струке.

„Данас је у Београду, ја мислим, немогуће наћи квалитетног програмера. Већина њих се запосли већ при крају студија. Потреба постоји. Е сад, механичко повећање квота, кад би неко наредио да факултет прими уместо 560 – 700, мислим да не би решило проблем, јер треба те квоте попунити и треба остварити услове за те квоте“, каже Миодраг Поповић, декан ЕТФ-а.

Квота од 1.500 места на Правном факултету важи и ове године.

„Од њих 1.500 око 1.200 уписују другу годину. тако да су то деца која желе да студирају и то је реална бројка. Нема много правника на бироу. Има други проблем, проблем привреде, па је један број остао без посла и води се на евиденцији незапослених, али када је реч о младим генерацијама, мислим да ту нема проблема“, сматра Миљко Ваљаревић, секретар Правног факултета.

На тржишту рада тренутно је око 5.000 незапослених правника и 6.000 економиста.

РТС

U Srbiji je 2010. godine bilo oko 108.000 osnovaca manje nego 2002. godine, dok se broj nastavnika u istom periodu povećao za 16,36 odsto, rečeno je danas agenciji Beta u Republičkom zavodu za statistiku.“Broj učenika je smanjen u 2010. u odnosu na 2002. godinu za 15,55 odsto, sa 691.334 na 583.799″, rekla je rukovodilac statistike obrazovanja u Republičkom zavodu za statistiku Nadežda Bogdanović.

Prema njenim rečima, broj nastavnika u osnovnim školama se povećao za 16,36 odsto, pa ih je 2002. godine u Srbiji bilo 43.731, a 2010. godine 50.886.

Bogdanović je ukazala da ti statistički podaci pokazuju nelogičnosti, „jer se smanjuje broj učenika, a povećava broj nastavnika, kao i broj srednjih škola“.

Kako je navela, situacija u srednjim školama u Srbiji je nešto drugačija, ali se i tamo povećao broj nastavnika, a srednjoškolaca ima manje za oko osam odsto

„U srednjem obrazovanju je nešto drugačije situacija, broj škola se povećava i to uglavnom zahvaljujući otvaranju sve većeg broja privatnih srednjih škola, a broj učenika se smanjio sa 306.411, koliko ih je bilo u 2002. godini na 282.337 u 2010. godini, za skoro osam odsto“, ocenila je Bogdanović.

Bogdanović je kazala da se broj nastavnika u srednjim školama u Srbiji povećao za oko 19 odsto.

„Prema podacima iz 2002. godine bilo ih je 25.227, a u 2010. godini 30.067“, rekla je Bogdanović.

Prema njenim rečima, u Srbiji ima 825 škola, uglavnom izdvojenih odeljenja, koje imaju 10 i manje učenika, a takvih najviše ima na jugu Srbije – više od 780.

„Uglavnom je reč o školama koje se nalaze na seoskom području, gde ima malo stanovništva i malo dece, pa svi pohađaju zajedno nastavu od prvog do četvrtog razreda“, rekla je Bogdanović agenciji Beta.

RTV