ВИШЕ МЕСТА ЗА БРУЦОШЕ
Ове године биће уписано више студената него прошле. С друге стране, на тржишту рада све више незапослених стручњака.
Будући бруцоши већ сада, барем оквирно, знају колико места ће за њих бити на факултетима у Београду наредне академске године. Према плану, овог јуна моћи ће да се упише више студената него прошле године. Питање је да ли су предложене уписне квоте само преписане, или су оне у складу са потребама тржишта рада.
Великих изненађења у броју места у амфитеатрима неће бити. Тако ће, на пример, на Филозофском факултету, од укупно 710 примљених, на буџету бити 640 бруцоша.
На Економском факултету планиран је упис 1.350 студената, од којих ће 570 бити на буџету, а на Факултету организационих наука од планираних 670 места, на буџету ће бити њих 380.
Након студија, свакако, очекујемо посао. У процедури одобравања броја места на факултетима Национална служба за запошљавање (НСЗ) учествује искључиво достављањем информација.
„Нисам сигуран да се у довољној мери респектују чињенице са евиденције НСЗ, имајући у виду прошлогодишња искуства, када су уписне квоте практично преписане од преходног периода, а да нису довољно водили рачуна о томе каква је ситуација на тржишту рада“, каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.
„Факултети прате могућности и интересовања и потенцијалне могућности запошљавања, али ја бих рекла да и кандидати мало сагледавају то, па сад, кад је неко заинтересован за неке студије он ипак хоће нешто да студира, независно од могућности запошљавања, јер је то у оквиру његовог интересовања“, каже Неда Бокан, проректор Универзитета у Београду.
На ЕТФ-у, где се образују стручњаци најпримамљивији послодавцима, и ове године биће места за 560 бруцоша. Да би их било више није довољна само већа квота, већ и додатни простор, наставни кадар, а требало би радити и на популаризацији струке.
„Данас је у Београду, ја мислим, немогуће наћи квалитетног програмера. Већина њих се запосли већ при крају студија. Потреба постоји. Е сад, механичко повећање квота, кад би неко наредио да факултет прими уместо 560 – 700, мислим да не би решило проблем, јер треба те квоте попунити и треба остварити услове за те квоте“, каже Миодраг Поповић, декан ЕТФ-а.
Квота од 1.500 места на Правном факултету важи и ове године.
„Од њих 1.500 око 1.200 уписују другу годину. тако да су то деца која желе да студирају и то је реална бројка. Нема много правника на бироу. Има други проблем, проблем привреде, па је један број остао без посла и води се на евиденцији незапослених, али када је реч о младим генерацијама, мислим да ту нема проблема“, сматра Миљко Ваљаревић, секретар Правног факултета.
На тржишту рада тренутно је око 5.000 незапослених правника и 6.000 економиста.
РТС
ПОВЕЋАО СЕ БРОЈ НАСТАВНИКА, А ЂАКА СВЕ МАЊЕ
U Srbiji je 2010. godine bilo oko 108.000 osnovaca manje nego 2002. godine, dok se broj nastavnika u istom periodu povećao za 16,36 odsto, rečeno je danas agenciji Beta u Republičkom zavodu za statistiku.“Broj učenika je smanjen u 2010. u odnosu na 2002. godinu za 15,55 odsto, sa 691.334 na 583.799″, rekla je rukovodilac statistike obrazovanja u Republičkom zavodu za statistiku Nadežda Bogdanović.
Prema njenim rečima, broj nastavnika u osnovnim školama se povećao za 16,36 odsto, pa ih je 2002. godine u Srbiji bilo 43.731, a 2010. godine 50.886.
Bogdanović je ukazala da ti statistički podaci pokazuju nelogičnosti, „jer se smanjuje broj učenika, a povećava broj nastavnika, kao i broj srednjih škola“.
Kako je navela, situacija u srednjim školama u Srbiji je nešto drugačija, ali se i tamo povećao broj nastavnika, a srednjoškolaca ima manje za oko osam odsto
„U srednjem obrazovanju je nešto drugačije situacija, broj škola se povećava i to uglavnom zahvaljujući otvaranju sve većeg broja privatnih srednjih škola, a broj učenika se smanjio sa 306.411, koliko ih je bilo u 2002. godini na 282.337 u 2010. godini, za skoro osam odsto“, ocenila je Bogdanović.
Bogdanović je kazala da se broj nastavnika u srednjim školama u Srbiji povećao za oko 19 odsto.
„Prema podacima iz 2002. godine bilo ih je 25.227, a u 2010. godini 30.067“, rekla je Bogdanović.
Prema njenim rečima, u Srbiji ima 825 škola, uglavnom izdvojenih odeljenja, koje imaju 10 i manje učenika, a takvih najviše ima na jugu Srbije – više od 780.
„Uglavnom je reč o školama koje se nalaze na seoskom području, gde ima malo stanovništva i malo dece, pa svi pohađaju zajedno nastavu od prvog do četvrtog razreda“, rekla je Bogdanović agenciji Beta.
RTV
ПРЕДЛОГ ДА ШКОЛЕ И ДАЉЕ НЕ РАДЕ
Državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić najavio je danas da će to ministarstvo predložiti da škole produže odmor i spoje ga sa državnim praznikom Sretenjem, odnosno da ne rade i sledeće nedelje, što bi, kako je rekao, doprinelo uštedi električne energije u narednim hladnim danima.
„Predložićemo ministarstvu prosvete i vladi da donese takvu jednu meru“, rekao je Mrakić gostujući u jutarnjem programu RTS-a, navodeći da su merom Vlade Srbije da se ove nedelje ne ide u škole ostvarene značajne uštede.
Državni sekretar je rekao da će predložiti i da pojedine državne ustanove „pokušaju“ da ne rade sledeće sedmice i spoje radne dane sa praznikom, kako bi se ostvarile značajne uštede u tom periodu hladnoća.
Mrakić je rekao da se za vreme „gasne krize“ potrošnja kretala od 155 do 158 miliona kilovat časova a da je sada bila i viša od 160 miliona, što ukazuje da potrošnja svake godine izuzetno raste ističući da ove godine sa gasom nema nikakvog problema.
RTV
ЕЛЕКТРОНСКИ ДНЕВНИЦИ: СМС ЛОВИ КЕЦА
Oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik. Roditelji proveravaju i bežanje s čas
Elektronski dnevniк
MOGUĆNOST da putem interneta provere kakve ocene imaju njihova deca, da li beže sa časova ili prave probleme u školi ima tek oko petine roditelja u Srbiji. Procena je da oko 20 odsto osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik.
Projekat je počeo da se primenjuje pre sedam godina i zasada su najrevnosnije osnovne škole u Beogradu. A opet, od ukupno 165 beogradskih osmoletki, samo 33 imaju elektronsku evidenciju dostupnu roditeljima.
– Roditelji imaju šifre i uvek mogu da provere ocene, da li je dete bežalo sa časova i koliko izostanaka ima. Besplatno dobijaju i SMS obaveštenja – kaže, za ”Novosti”, Milja Krivokuća, psiholog OŠ ”Sveti Sava”.
OBAVEZA ZA SVE ELEKTRONSKI dnevnik do sada nije bio sistemski regulisan i uređen, tako da su ih škole pojedinačno uvodile u svoju organizaciju rada
– objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i nauke.
Među srednjim školama, mali je broj onih koje su se opredelile za uvođenje ove novotarije, koja košta oko 1.000 evra. Neki su odustali jer nije bilo interesovanja.
– Mnogi naši đaci su lošijeg materijalnog stanja, pa neki roditelji nemaju ni mobilne telefone, a kamoli kompjutere – objašnjava Dragan Pavlović, pomoćnik direktora Saobraćajno-tehničke škole ”Zmaj” u Zemunu.
Slična je situacija i u stručnim školama u celoj Srbiji. Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, od njih 330, na prste se mogu izbrojati škole koje imaju elektronske dnevnike.
Mnogi nemaju para, a i kada kupe softver, potrebni su vreme, novac i dobra volja da nastavnici nauče da koriste ove dnevnike.
Večernje novosti
РУСКИ УЧИ СВАКИ ДЕСЕТИ ОСНОВАЦ
Ruski jezik uči 63.000 đaka. Jezik Tolstoja i Puškina daleko iza engleskog, nemačkog, francuskog
NEKADA neprikosnoven u nastavnom programu, ruski jezik danas u Srbiji uči tek svaki deseti osnovac. Nastavu o jeziku Tolstoja i Puškina, koju pohađa 63.000 đaka, daleko su iza sebe ostavili ”moderniji” – engleski, nemački i francuski jezik.
Ovo je razlog za reakciju ambasadora Rusije Aleksandra Konuzina, koji je, primajući Orden svetog Save, javno izrazio zabrinutost ”zbog informacija o ukidanju časova ruskog jezika u školama”.
Ruski, koji je do osamdesetih godina suvereno vladao školskim klupama, već godinama je ”zakucan” na dno ”standardnih” stranih jezika koji se predaju u srpskim školama. Manje popularni od njega samo su španski, italijanski i grčki, koje ”nudi” svega nekoliko osnovnih škola. Govor ”sestre sa istoka”, međutim, i dalje je najpopularniji među osnovcima nekoliko gradova u Srbiji – Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, Požarevcu…
Oseku nastave ruskog jezika u Ministarstvu prosvete pravdaju slabim interesovanjem dece.
UČE PRIVATNO MEĐU Srbima ponovo se budi interesovanje za učenje ruskog, tvrde u privatnim školama. Oni objašnjavaju da se pre samo sedam-osam godina ovaj jezik smatrao gotovo egzotikom, dok se za njega danas interesuju sve generacije.
– Nije mali broj ni onih koji na pitanje zašto žele da nauče ruski odgovaraju jednostavno – engleski je potreba, ruski zadovoljstvo – kažu u školi ”Verba plus”.
Koji će jezik biti u ponudi neke škole, kako objašnjavaju u Ministartvu prosvete i nauke, zavisi od više faktora. Osim interesovanja đaka, važno je i da škola ima zaposlenog nastavnika koji može da predaje neki jezik. Nijedan profesor, tako, ne može da ostane bez posla, sem ukoliko za jezik koji predaje vlada slabo interesovanje među decom.
Filološka gimnazija u Beogradu svake godine upiše jedno ”rusko” odeljenje od 21 učenika. Manji deo svršenih osnovaca, međutim, opredeljuje se za učenje baš ovog jezika. Ostala mesta popunjavaju deca koja su ruski izabrali kao rezervnu varijantu ukoliko ne preskoče crtu za učenje popularnijih, engleskog ili francuskog.
– Primetno je da ovaj jezik uči mali broj dece u osnovnim školama – kaže direktor Filološke gimnazije Duško Babić. – Nezainteresovanost dece za ovaj jezik danas je nešto manja nego ranijih godina i smatram da će ovaj broj učenika opstati i ubuduće.
Babić napominje da je veoma loše što je srpska kulturna politika razvnodušna prema ruskoj kulturi i kaže da je učenje mladih generacija ruskog jezika potreba našeg društva.
Večernje novosti
