Правна питања и одговори

Због захтева за упис већег броја студената у наредну академску годину, наредних дана квоте ће бити ревидиране и упућене Министарству просвете и науке.

Сенат Универзитета у Београду усвојио је прелиминарне квоте за упис студената у наредну академску годину. Због захтева за доакредитацију, односно захтева за упис већег броја бруцоша, наредних дана квоте ће бити ревидиране и упућене Министарству просвете и науке.

Неки студијски програми су у поступку акредитације. Због законске одредбе да наставу могу да држе само они који су завршили мастер студије, доакредитацију тражи и Учитељски факултет.

„Ми смо сада у поступку доакредтовања мастер студија да бисмо уписивали мастер у истом обиму као и прву годину студија. Тренутно смо добили за 50 одсто мање, али надамо се да ћемо успети да доакредитујемо студије“, каже Александар Јовановић, декан Учитељског факултета у Београду.

Предложено је да се на основне студије упише 13.211, на мастер 6.985 студената и 1.454 докторанда. На Универзитету напомињу да би процес доакредитације требало да буде бржи.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да је процедура често доста спора.

„На пример, Стоматолошки факултет чека на неку одлуку годину дана. Онда се деси да неки факултети, пошто су кренули у акредитацију, упишу иако немају формалну дозволу, а неки чекају, па не упишу. И то је оно што нам чини проблем“, каже Ковачевић.

И професори и студенти упозоравају да треба решити и питање слабе пролазности на испитима на појединим факултетима, попут Географије. Зато су студенти дали конкретне предлоге, а проректорка Неда Бокан и ректор Ковачевић кажу да ће се, такође, укључити у решавање проблема.

РТС

Две хиљаде наставника и учитеља који су завршили основне студије по болоњском систему не могу да се запосле у школама, јер немају мастер студије. Професори Учитељског и Филолошког факултета предлажу да се професуром баве и они са основним студијама.

Наставници који су завршили основне студије по болоњском систему не могу да се запосле у школама. По закону, наставу могу да држе само они који су завршили мастер студије.

Декан Учитељског факултета професор Александар Јовановић каже да је у овом тренутку такав захтев превисок и преурањен.

„Ако је већ тако, држава би требало да финансира мастер студије у истом обиму као и основне студије. Овако испада да се финансирају мастер студије са неупоредиво мањим бројем студената, а тражи се да сви који иду у школу имају завршене мастер студије“, истиче Јовановић.

Према његовим речима, требало би да буде подигнут и коефицијент плата како би се избегло да људи који имају 240 и 300 кредита зарађују исте плате.

Професори сматрају да су четири године студија за Учитељски факултет и за наставничке факултете довољни за бављење том професијом и да квалитет обезбеђује континуирано стручно усавршавање – процес доживотног учења и лиценцирање наставника.

Декан Филолошког факултета професор Александра Вранеш сматра да је од изузетног значаја усаглашавање листе звања које доноси Национални савет и листе звања која су примерена основним и средњим школама.

„Тако би наши дипломирани ученици могли да пронађу адекватно запослење“, додаје Вранешова. У овом тренутку, „болоњци“ који немају мастер могу да раде на одређено време у просвети док не заврше мастер.

Помоћник министра просвете и науке Зоран Костић истиче да је у изради стратегија образовања и претпоставља да ће бити инициране измене и системског закона.

Стручњаци су сматрали да је квалитет наставе виши уколико је више образовање професора, кажу у Министарству просвете и науке.

У овом тренутку придржавају се закона, а да ли ће и када доћи до измена остаје да се види. У Националној служби за запошљавање кажу да од послодавца зависи да ли ће им послати кандидата са завршеним основним или мастер студијама.

РТС

KRALJEVO, 31. januara 2012. (Beta) – Oko 800 učenika šest seoskih osnovnih škola u Kraljevu, zbog niskih temperatura i snega, naredna tri dana neće ići na nastavu, rekao je u utorak agenciji Beta načelnik Školske uprave u Kraljevu Žarko Milosavljević.

„Zbog snega i niskih temperatura, djaci iz Studenice, Godačice, Vitanovca, Roćevića, Vitkovca i Samaila neće pohadjati nastavu naredna tri dana. Veliki problem je i otežan prevoz u lokalnom saobraćaju zbog čega i djaci u nastavnici kasne na nastavu, a mnogi i ne stignu na nju“, kazao je Milosavljević.

On je naveo i da zbog kvara na trafo-stanici u naselju Čibukovac nije radio školski kotao u tom mestu, zbog čega nastava nije mogla da se održi.

Kako je naveo, zbog kvara kotao nije radio u ponedeljak ni u Osnovnoj školi „Živan Maričić“.

VESTI

Treba vam inspekcija koja ne samo da ocenjuje poštovanje propisa, već i podstiče unapređivanje kvaliteta škole, kaže Grejem Donaldson

Grejem Donaldson Foto Z. Kršljanin

Cilj prosvetne inspekcije nije da traži slabosti u određenoj školi, već da uspostavi ravnotežu između onoga što je dobro, u čemu je škola jaka, i onoga u čemu je slaba, što treba da unapređuje. Inspekcija se ne obavlja nad školom, već sa školom. Ovako na ulogu prosvetne inspekcije u obrazovnom sistemu gleda Škotlanđanin Grejem Donaldson iza kojeg je dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti: od 2002. godine obavljao je funkciju šefa Inspektorata obrazovanja, savetnik je vlade Škotske u svim aspektima obrazovanja osim univerzitetskog i predsednik Stalne međunarodne konferencije inspektorata (SICI). Ova organizacija proslavila je prošle godine 15. rođendan, a odnedavno i Srbija je njen član.

– Osnivači su bili inspektorati Škotske, Engleske, Danske, Francuske, Portugala i Češke. Sada imamo tridesetak zemalja članica i to u rasponu od Švedske i Norveške sa severa Evrope, do Portugala i Italije i Srbije. Iz vašeg regiona Rumunija i Albanija su članovi. Međunarodna konferencija inspektorata je osnovana sa idejom da inspektorati različitih zemalja razmenjuju informacije o praksi i uče jedni od drugih. Izrasli smo od relativno male do značajne organizacije koja pokriva veći deo Evrope – kaže Donaldson.

Osnovni cilj je osnaživanje prosvetne inspekcije zemlje članice, kroz godišnje i međunarodne seminare, obuke, obezbeđivanje stručnjaka koji će raditi na obuci prosvetnih inspektora, konsultantsku podršku, pri čemu inspektorati koji su posebno jaki u određenoj oblasti pomažu članice koje istu oblast tek treba da razviju.

– Jaka prosvetna inspekcija može da podigne nivo škole od zadovoljavajućeg do dobrog, ali ako želite da podignete školu od dobre do odlične ili sjajne treba vam drugačija vrsta inspekcije – ona čiji se rad ne sastoji samo u ocenjivanju poštovanja pravila i propisa, već koja podstiče unapređivanje kvaliteta škole. Jedan od glavnih principa inspekcije u Škotskoj je da počnete sa onim gde je škola, da ne dolazite sa predrasudama ili unapred formiranim mišljenjem kako ona treba da izgleda. Počinjete od onoga gde je škola i pokušavate da je pomerite napred, učinite boljom – ističe Donaldson.

Škotska prosvetna inspekcija poslednjih 20 godina usredsređena je na razvoj kriterijuma koji se koriste u samovrednovanju škole, kao i u spoljnoj evaluaciji od strane inspektorata. Ti kriterijumi sadržani su u dokumentu „Koliko je dobra naša škola?”, u kojem su opisana 32 indikatora kvaliteta. Takođe, od 1983. godine svaki izveštaj prosvetnog inspektora objavljuje se i dostupan je javnosti, tako da roditelji, na primer, mogu dobiti podrobne informacije o školi.

– Postoji ogromna razlika između Engleske i Škotske u načinu predstavljanja ovih izveštaja. U Engleskoj je akcenat na pravljenju tabela, davanju ocena, rangiranju škola, dok u Škotskoj ti rezultati služe da ispričaju priču o određenoj školi, da opišu kako je vide inspektori – objašnjava Donaldson.

Ocenjivanju su podložni i sami prosvetni inspektori – posle svake posete školi škotski inspektorat traži od obrazovne ustanove da vrednuje inspekciju, kako je bila sprovedena, da li je pomogla školi. Podaci se koriste za unapređivanje službe, a prosvetni inspektori svake godine provedu između 10 i 15 dana na usavršavanju.

– Insistiramo na razvijanju društvenih veština, komunikativnosti, prosvetni inspektor ne sme biti namrgođen jer već sam njegov dolazak u školu čini zaposlene nervoznim. On treba jasno da stavi do znanja nastavnicima da nije tu da izriče kazne i zastrašuje, već da radi sa njima. Insistira se i na sposobnosti da se napiše kratak, razumljiv izveštaj, ali koji obuhvata svu kompleksnost života i rada škole – kaže Donaldson.

 

J. Čalija

 

Премијер Мирко Цветковић је при усвајању Буџета Републике Србије рекао да је он развојни и социјални и да представља највећи план прилагођавања које је икада обављено у јавним финансијама, уз одржавање стабилности. Ове мере иду ка унапређењу привредног амбијента, те је јефтинија државна администрација, што ће према речима премијера подстаћи привредну активност у Србији кроз јавне и инфраструктурне радове. Да је „јевтинија“ државна администрација показује и Уредба о измени уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима од 30. 12. 2011. године којом се плате у државној и локалној управи повећавају од 0,53 – за неквалификованог традника до 18,00 – за именована и постављена лица. Позамашан износ се може још и повећати за 30% у зависности од тога колоко ће и да ли ће просветни и остали „јадници“ дозволити да им кроз рестриктивни буџет узму. Вероватно карактеристику социјалног означавају плате намештеника које ће бити од 200000 до 300000 динара. Где је крај овом безумљу? Ко ово изговори и потписа? Ко би други до председник Владе, Мирко Цветковић.

Сва прича пред усвајање Буџета и после усвајања је само јевтина реторика скупих политичара или је ниска стварна цена и једна и друга. Да је солидарност међу радницима био и  остао  само „ружан сан“ потврђује и то „просверни радници штрајкују, а остали добијају веће плате и кориговање коефицијената“, а министар просвете Жарко Обрадовић се залаже за финансијску стабилност насупрот Председнику Владе и Министру финснсија који подиже плату од око 1000 до преко 50000 својим партијским друговима. Разлога има више, један је ревизор и могућност подношења тужби, други пожељно је показати да ако сте уз политичку опцију која влада бићете материјално обезбеђени, те се исплати борити се за то па и гласати и трећи вероватни разлог је да су они своје школе завршили, да им не треба квалитетно образовање, јер они своју децу могу са новцем пореских обвезника да шаљу било где у школе.

Просветни радници су штрајковали и тражили повећање дела буџетског новца за око 5 милијарди динара, а исте године државна администрација је без штрајка ставила на свој конто више од 5 милијарди, а сви знамо шта и како иста ради. Само до пре две године Пердседник Владе је причао потпуно другу причу, те је неопходно подседтити га на то без обзира што су политичари кратког памћења, а било би добро да су и кратког политичког живота, да је Влада Србије усагласила нови пакет мера којим ће се попунити буџетска „рупа“ од 100 милијарди динара (02. 04. 2009.). Новим планом предвиђено је прикупљање чак 106 милијарди динара. Највећи део терета понеће они који од државе највише и узимају. Тако ће 90 милијарди динара бити ушпарано у јавном сектору, док ће остатак од 16 милијарди динара бити сакупљен кроз нове намете на гориво, дивиденде и импулсе у мобилној телефонији. Државни службеници убудуће неће моћи да примају плату већу од 186.000 динара јер је Влада лимитирала максималну плату на шест просечних плата итд. У истом пакету се наводи да уштедама у министарствима која ће расходе морати да смање за четвртину Влада ће сакупити 40 милијарди динара, што је најиздашнија уштеда у измењеном пакету мера. Сви нивои власти морају да поднесу терет кризе и пакет мера има за циљ да се боље реши проблем буџетског дефицита. Да ли ће у Влади неко одговарати или не, видећемо јер су огромни расходи они о којима Влада сама одлучује. Различити су коментари економиста: новац цури на све стране (царине и јавне набавке), мере смисленије него првобитне, биће у будуће смањен наш јавни сектор који је прегломазан. Где су те мере и до када ће образовање Србије бити таоц дневне политике и интереса министара не само просвете, него и нагодбе између ресора? Просветни радници надамо се да и ви нисте тако кратког памћења као српски политичари. Неопходно је да их упутите на читање дела Др Рудолф Арчибалд Рајс ЧУЈТЕ СРБИ!, вас просветне раднике ЧУЈТЕ ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ!!! и знајте да је наша борба за наша права непресушна.

Замрзавање плата у државној, покрајинској и локалној администрацији у јавним предузећима и осталим буџетским корисницима и замрзавање пензија на свим нивоима. То што око 560.000 запослених код државе неће имати веће плате није растужило никога из приватног сектора. Ова мера је трајала до краја 2011. године, а онда су они „обични“ остали ту где су били, а они држави и политици веома важни „необични“ су добили зелено светло да повећају зараде и ако је државна администрација једна од најгломазнијих, број запослених  је вероватно и повећан, а најмање ефикасна на просторима Европе. Плате просветним радницима су замрзнуте, оне не прате ни инфлацију, реално су опале за последње три године око 30%. Ову меру поздрављају не само приватници већ и неки економисти који не схватају да је образовање једини начин да ова земља изађе из свеукупне економске кризе, јер се зна да су плате буџетских корисника, уз трансфере за пензије, највећи издаци државне касе. Не треба заборавити да ће смањење ових, као и било којих других расхода, деловати антиинфлаторно, због чега је мање главобоље од инфлације коју би могло да погура повећање акцизе на гориво. Поред тога није морално да запослене које плаћа држава у државној администрацији имају 40 одсто већу плату од радника у приватном сектору, па чак и од радника запослених у делу осталих бзџетских корисника. Све остале мере којима треба да се уштеди преко потребни новац, како би мањак нестао, а ММФ подржао аранжман Србији могу се свести на једно уштедите на образовању Србије, јер се оно у држави Србији помиње само у време избора, доношења закона и штрајка. Избори су сваке четири године, закони се доносе периодично, а остаје нам да Влади озваничимо стални штрајк да би једном чула и схватила да у овој земљи постоји образовање и да је то једини пут за излазак из кризе, што потврђује изрека „Стазом знања до благостања“. Да би све ишло како ваља и како треба у Србији Влада je платила дупло скупње 20% учешћа у Телекому него што је имала намеру да прода исти на тендеру и да при томе потроши више од 40% укупног буџета просвете у Србији за годину дана, што не значи да ће повећати запосленост, плате и стандард у Србији. Поставља се питање чији се новац троши и да ли је то буре без дна, ко га пуни и чији је све интерес да тако ради, а не да прави пословну климу у Србији.

Благо и једноставно речено: Све је то траљаво, о новим мерама штедње нема ништа ново да се каже сем да је очигледно да порези нема од кога да се прикупе да ће се покушати са још већом штедњом. Нисам сигуран да ће то бити изводљиво. Плате могу и да буду мање, али да ли ће бити и примања (пример су администрација и запослени у јавним предузећима). Општине повећавају цене својих услуга – колико успевају тешко је рећи. Уплата пореза на добит у буџет зависи од тога да ли те добити има. Све је то траљаво урађено с циљем да се некако задовољи аритметика за ММФ и локална политика, а ОБРАЗОВАЊЕ где је оно?.

Остаје да се види какве ће ово последице оставити на запослене и њихов стандард, а запослени и синдикати у образовању ће бити приморани да предузму мере, акције, или реакције на свеукупни притисак и обесмишљавање постојања образовања и запослених у овој делатности од стране ове Владе. Реаговања ће сигурно бити јер нам се свима добро не пише. Ниво постигнутих права по основу рада и из рада сигурно ће бити смањен, а наш циљ је прогресивно повећање, а не смањење. Поставља се питање да ли ће запослени чланови синдиката у образовању успети да нађу пут за излазак из зачараног круга у који нас све гура ова Власт, а све у циљу да спасе саму себе или да спасе у Србији оно чему спаса нема.

 

30.01.2012.                                                                             проф. дрТомислав Живановић

 

Прилог: Уредба

Влада доноси

УРЕДБУ

о измени Уредбе о коефицијентима за обрачун  и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима

 

Члан 1.

У Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, број 44/08 – пречишћен текст), члан 5. мења се и гласи:

„Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, за именована и постављена лица и запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе увећава се, по основу сложености и одговорности послова, за додатни коефицијент и то:

1) у органима територијалне аутономије и органима града Београда

– до 18,00 – за именовано и постављено лице,

– до 16,80 – за самосталног стручног сарадника,

– до 16,40 – за вишег стручног сарадника,

– до 11,50 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 7,19 – за вишег сарадника,

– до 5,33 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 3,03 – за стенографа и вишег референта,

– до 1,85 – за референта и дактилографа,

– до 1,05 – за квалификованог радника,

– до 1,05 – за неквалификованог радника;

2) у органима градова

– до 13,50 – за именовано и постављено лице,

– до 12,60 – за самосталног стручног сарадника,

– до 12,30 – за вишег стручног сарадника,

– до 8,63 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 5,10 – за вишег сарадника,

– до 4,70 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 2,00 – за стенографа и вишег референта,

– до 1,80 – за референта и дактилографа,

– до 1,00 – за квалификованог радника,

– до 1,00 – за неквалификованог радника;

3) у органима општина

– до 9,00 – за именовано и постављено лице,

– до 8,40 – за самосталног стручног сарадника,

– до 8,20 – за вишег стручног сарадника,

– до 5,75 – за стручног сарадника, преводиоца и библиотекара,

– до 3,60 – за вишег сарадника,

– до 2,30 – за сарадника и висококвалификованог радника,

– до 1,20 – за стенографа и вишег референта,

– до 0,93 – за референта и дактилографа,

– до 0,53 – за квалификованог радника,

– до 0,53 – за неквалификованог радника.

Коефицијент из чл. 2. и 4. ове уредбе, увећан за коефицијент утврђен за именовано и постављено лице, односно звање и занимање у складу са ставом 1. овог члана, може се увећати:

– именованом и постављеном лицу – највише до 30%;

– запосленом који координира најсложеније активности – највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;

– запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом – 10%;

– запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја – највише до 10%.

– запосленом на пословима комуналног полицајца – 10%;

– запосленом на пословима буџетске инспекције – највише до 10%.

Запосленом који има право на увећање коефицијента по више основа из става 2. овог члана, укупно увећање коефицијента не може бити веће од 10 %.”

Члан 2.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се почев од обрачуна и исплате плата за јануар 2012. године.

 

05 број 110-10146/2011

 

У Београду, 30. децембра 2011. године

Влада

Председник,

др Мирко Цветковић, с.р.