Правна питања и одговори

БЕОГРАД – Збирке задатака за полагање завршног испита на крају осмог разреда су готове и од петка се могу наћи у књижарама.

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је, представљајући збирке задатака, да су књиге одштампане на српском и седам мањинских језика.

– Број задатака у збирци из српског је 350, а у збирци из математике 330 – казао је Обрадовић и додао да збирка задатака из српског кошта 210 динара, а из математика 130 динара. Он је рекао да ће ове године на испиту бити 50 одсто непознатих задатака, 25 одсто делимично познатих и исто толико познатих.

– Ове године остају само два предмета за полагање, математика и српски, а трећи предмет (географија, историја, билогија или хемија) биће пред

Правда

Pojedini beogradski vrtići zbog zauzetosti roditelja rade i do 22 časa

BEOGRAD – Kako bi izašli u susret roditeljima koji rade u popodnevnim smenama, pojedini vrtići u Beogradu rade i do 22 časa, a malo je poznato da vaspitačice u večernjim grupama čuvaju i više od 200 beogradskih mališana.

Najveća potreba za produženim boravkom je na Starom gradu i Savskom vencu u čijim vrtićima „Majski cvet“ i „Jelena Anžujska“ u kasnim satima ostaje oko stotinu dece iz svih krajeva prestonice.

Gradski sekretar za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić objasnila je za Beoinfo da su večernje grupe za oko 200 mališana organizovane u onim objektima u kojima je veći broj roditelja iskazao takvu potrebu. Osim večernjih, u svim obdaništima postoje jutarnja dežurstva za decu čijim roditeljima radni dan počinje u sedam sati ujutru, a pojedini vrtići dežuraju i od pola šest.

Rukovodilac vrtića „Majski cvet“, Marija Koldan kaže da je u dve večernje grupe upisano 46 dece jaslenog i vrtićkog uzrasta. Deci se večera servira u 17.30 časova, dok je u 20.30 još jedna užina.

Vaspitačice Svetlana Mokanić i Biljana Zakić kažu da se posle večere i sa prvim sumrakom, deca okreću mirnijim aktivnostima, poput crtanja i slikanja, čitanja knjiga.

Kako obe profesionalno sviraju klavir, u večernjoj grupi su muzika i gluma nezaobilazan elemenat.

Sobe u kojima deca borave ukrašene su pozorišnim maskama, svuda su kostimi i rekviziti, a deca kroz različite likove lakše određuju šta je dobro, a šta loše.

U ovom vrtiću, nezaobilazan je i kutak za opuštanje.

Na Savskom vencu u vrtiću „Jelena Anžujska” u Višegradskoj 27 radno vreme je od 7 do 20 časova, a oko 50 dece podeljeno je u dve večernje grupe, jaselnu i vrtićku.

Ovaj oblik rada zastupljen je već deset godina i u vrtiću uglavnom borave deca čiji su roditelji zaposleni u obližnjem Urgentnom centru ili u prosveti.

Večernje grupe organizovane su i u vrtićima na Vračaru, Novom Beogradu, Obrenovcu i na Čukarici.

Autor:

Ekipa Kurira

Medijska kampanja za promociju socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju, u okviru koje će biti prikazivani TV i radio spotovi, i postavljani internet baneri, počinje danas i trajaće do 10. marta ove godine, najavili su organizatori.

Kroz dva spota na četiri nacionalne TV stanice, radio spot i jedan internet baner koji će biti postavljen na tri najposećenija sajta u Srbiji biće promovisana ideja da deca sa ili bez smetnji u razvoju treba da budu zajedno i da uživaju u istom tretmanu u društvu.

Medijska kampanja, pod nazivom „Bolji smo zajedno“ naglašava da deca sa smetnjama u razvoju treba da se sagledavaju kao aktivni činioci u odnosima sa vršnjacima i roditeljima, a ne samo kao pasivni primaci poruka.

Kampanja je deo projekta Socijalna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga Ministarstvo rada i socijalne politike.

Organizatori kampanje pozivaju sve medije koji su zainteresovani za promociju socijalne inkluzije dece da se uključe tako što će besplatno emitovati TV i radio spotove ili objaviti internet baner.

RTV

Веома популаран начин доласка до диплома у свету постало је студирање на даљину. И у Србији се све већи број студената на то одлучује. Процењује се да у свету има више од девет милиона таквих студената.

Уколико желите да завршите неки од престижних универзитета у свету, не морате тамо и физички да будете. Студирање на даљину омогућује вам да уз много ниже трошкове завршите неки од великог броја иностраних факултета.

Један од таквих студената била је и Мила Турајлић, која је дипломирала економију на Лондонском универзитету, а све време живела у Београду. Иако звучи комликовано, у ствари је, како каже, лепо и занимљиво.

Како објашњава Турајлићева, факултети вам шаљу литературу, која је веома питко написана и која вас добро уводи у материју.

„У суштини, све остало је питање самодисциплине. Срећом то је толико лепо и паметно конципирано да је то била прилика да прочитам све што ме је икада занимало на ту тему“, каже Турајлићева.

Поред озбиљности и дисциплине, морате и да добро говорите енглески. Број испитних рокова зависи од факултета и програма.

У цене студија које се на европским Универзитетима крећу од хиљаду и по до шест хиљада евра укључене су књиге и пријаве испита.

Јелена Бугарски из „Бритиш Каунсила“ у Београду истиче да је веома битно што добијена диплома после оваквог вида студирања не разликује од дипломе која се добија на уобичајен начин.

Иако су удаљени, студенти су у сталној вези са професорима менторима који су им увек на располагању, каже професорка са Института економских наука Мирјана Радовић.

Професорка Радовић, која на три факултета у Америци предаје управо на овом типу студија, каже да се од студената тражи да сваке недеље пишу радове.

„Тако, пре свега, подстичемо њихову креативност и активан однос према учењу. Сутра кад се запосле моћи ће да оно што су научили примене у пракси. Пре свега се инсистира на вештинама“, каже Радовићева.

Домаћи факултети касне

На појединим факултетима у Србији могући су само неки облици студирања на даљину. Ипак, од онаквог какав постоји на светским универзитетима, и даље смо далеко, кажу стручњаци.

Домаћа јавност није довољно информисана, па послодавци понекад имају предрасуде.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање каже да послодавци траже проверу самог програма, односно питају да ли су студенти полагали испите на традиционалан начин.

„Уколико јесу, онда прихватају те дипломе, уколико нису онда зазиру од њих“, наводи Ђукић.

Поједини стручњаци тврде да ће студирање на даљину у будућности потпуно заменити традиционалан вид образовања, јер је јефтиније и доступније.

Аустралијски факулети зараде 100 милијарди долара годишње само од студија на даљину.

РТС

Uprava odmarališta „Mašinac“ na Kopaoniku iz hotela izbacila osmoro đaka Četvrte beogradske gimnazije zbog toga što su pušili u sobama

BEOGRAD – Smrzla sam se.

– Osećam se povređeno i postiđeno – priča kroz suze Milica Živković (15), jedna od osmoro učenika Četvrte beogradske gimnazije iz Beograda koji su juče, na – 12 stepeni Celzijusa, izbačeni iz dečjeg odmarališta „Mašinac“ na Kopaoniku, gde su bili na rekreativnoj nastavi. Razlog – zapalili su cigarete.

– Upravnica hotela Slavica Anđelković izbacila nas je iz hotela, dok su nam roditelji govorili da ostanemo. Ona nas je videla u 12 sati noću između srede i četvrtka kako pušimo na prozoru i odmah je došla s radnikom obezbeđenja – kaže Milica, jedna od tridesetak učenika gimnazije koji su na zimovanje otišli 15. januara, a po koju je Kurir, na molbu roditelja, otišao i dovezao je s Kopaonika.

Dve maloletne devojčice u kasnim večernjim satima u pratnji nastavnika takođe su se vratile kući, dok su punoletni dečaci od­lu­či­li da se vrate u „sopst­ve­noj režiji“.

Aleksandar Živković, otac Milice Živković, tvrdi da ga je ćerka 19. januara nazvala i kroz plač objasnila da upravnica hotela nju i još sedmoro dece izbacuje iz doma.

– Bio sam potpuno van sebe jer nisam mogao da verujem da će neko da mi izbaci dete iz hotela, a da me ranije nisu obavestili o tako rigoroznim merama. O tome nije bilo reči na roditeljskom sastanku koji smo imali neposredno pre puta – kaže Živković, i dodaje da mu je upravnica Anđelković, kad je prvi put pokušao da dobije objašnjenje, spustila slušalicu.

Tatjana Jovanović, majka Emilije Jovanović, koja je takođe izbačena iz hotela, smatra da dete zbog jedne zapaljene cigarete ne treba da bude bačeno na stub srama.

– Ne mogu da verujem da su deca bila uslovljena da će, ako ne napuste hotel, svi učenici biti vraćeni kući. Ne mogu da verujem da upravnica toliko nema sluha. Nisam uspela da je dobijem, a nastavnici Borki Vučnić, koja je bila u pratnji dece, rekla sam da ne želim da se dete vrati dok ne razgovaram s upravnicom – jada se Jovanović.

U školi tajac

U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji nismo uspeli da dobijemo bilo kakvo objašnjenje o događaju na Kopaoniku. Sekretarica nam je rekla da direktorka škole Gordana Mihajlović nije u kancelariji i da pozovemo u ponedeljak. Kad smo joj zatražili mobilni telefon direktorke, ponovila je da zovemo u ponedeljak i bez pozdrava spustila slušalicu.

Ministar prosvete: Saznaću šta se desilo

Ministar prosvete Žarko Obradović nije želeo da se izjašnjava o ovom događaju dok, kako kaže, ne sazna šta se dogodilo.

– Ne znam ništa o pušenju, a obavešten sam da su deca sedela na simsu hotela. Dok ne saznam šta se zaista dogodilo, ne mogu da dajem nikakve izjave – kratko je za Kurir rekao Obradović.

Roditelji: Kao da smo ih poslali u logor

Među roditeljima koji su sinoć na autobuskoj stanici u Beogradu sačekali decu našao se i Goran Jovanović, otac Emilije (15).

– Zatečen sam time što je pušila, ali ova situacija je ispala kao da sam poslao ćerku u logor Dahau. Izbaciti decu zbog cigarete stvarno je okrutno – rekao je Goran.

Upravnica doma: Takav je kućni red

Upravnica Doma učenika srednjih škola „Mašinac“ Slavica Anđelković kaže za Kurir da su direktori i profesori škola upoznati s pravilnikom nastave u njihovom objektu.

– Zna se da ne poštovanje kućnog reda podrazumeva isključenje s nastave, a to znači povratak kući. Decu smo nekoliko puta opominjali, ali to nije imalo efekta. Trebalo je da krenu kući još u četvrtak, ali su deca počela da demonstriraju silu. Govorili su da nemamo prava da ih izbacimo – kaže Anđelković.

KURIR