Правна питања и одговори

Strateška promena: Zakon o mladima stupa na snagu

Zakon o mladima, koji pravno garantuje i finansijski osigurava podršku za unapređenje društvenog položaja oko 1,5 miliona mladih, stupa na snagu danas, saopštilo je Ministarstvo omladine i sporta.

Boljitak Snežana Samardžić

– Srbija je zemlja koja se oslanja na mlade i spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći da podržimo realizovanje njihovih interesa i inicijativa. Donošenje ovog zakona predstavlja nastavak pozitivne javne politike koja se odnosi na mlade. To znači da se država obavezala da sistemski i kontinuirano stvara uslove i daje podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala – izjavila je ministarka Snežana Samardžić Marković.

Ona kaže da prvi put u istoriji Srbija ima Zakon o mladima i prvi put se jasno definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora koji će država finansirati, a nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata prvi put se smatra javnim interesom.

U cilju primene Zakona o mladima na snagu je stupio i Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja jedinstvene evidencije različitih udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza. Takođe, Kancelarije za mlade, koje za sada postoje u 124 lokalne samouprave u Srbiji, dobijaju svoje utemeljenje u zakonu, što će pozitivno uticati na njihov budući rad, navodi se u saopštenju.

Tanjug

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama

GORNJI MILANOVAC – Đaci u devet seoskih osnovnih škola u rudničko-takovskom kraju jutros su počeli nastavu u toplim učionicama, pošto su, zahvaljujući Crvenom krstu, postavljene peći na drva, rekao je sekretar Opštinskog odbora Crvenog ksta Tomislav Marković.

On je izjavio da je na početku drugog polugodišta Crveni krst obezbedio peći na „čvrsto gorivo“ za škole na padinama Suvobora i Rudnika kao i u Brđanima, Semedraži, Ugrinovcima i Boljkovcima.

Marković je objasnio da su dosadašnje peći „više dimile nego što su grejale“ i kao primer naveo školu u Boljkovcima gde je stara peć izgorela, a žiške su ispadale na pod gde je bio postavljen lim da ne dođe do požara.

Škole koje su dobile nove peći su četvororazredne, a đaci su u toku prvog polugodišta radili u poluhladnim učionicama.

Autor:

Agencija BETA

KURIR OTKRIVA: AFERA „AKREDITACIJE“

Veliki broj visokoškolskih ustanova dobio akreditaciju iako su ih pojedini recenzenti negativno ocenili

BEOGRAD – Džaba su ih ocenjivali!

Nekoliko fakulteta u Srbiji akreditovano je uprkos činjenici da su od ovlašćenih recenzenata dobili negativne ocene. Njihovi studijski programi bodovani su ocenom nižom od prelazne, to jest ispod šestice, saznaje Kurir!

Akreditaciju su dobili čak i programi koji su za svih 12 standarda od jednog recenzenta dobili negativne ocene. To je slučaj sa Departmanom umetnosti u Novom Pazaru, čiji je studijski program Likovna umetnost od jednog recenzenta dobio najvišu ocenu 4,33. Za standard „organizaciona i materijalna sredstva“ dobio je samo 1,83, dok su čak četiri ocenjivana elementa dobila dvojke. Ostalih osam programa dobili su ocene između dva i četiri.

Na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta piše da je Departman akreditovan 2008. a da je program Likovna umetnost 2009. dobio akt upozorenja u petom krugu akreditovanja. Akreditaciju je dobio u sedmom krugu 2010. Iz KAPK nisu hteli da dostave dokumentaciju o ocenjivanju svih sumnjivih fakulteta čiji spisak poseduje Kurir jer tvrde da je to tajni podatak.

Biljana Dumić, portparol Departmana u Novom Pazaru, ističe da je taj univerzitet dobio kao ustanova akreditaciju 2008. i da ima ukupno 45 akreditovanih programa po kojima se nastava održava

– Ništa nije bilo sporno i nemam informaciju da smo dobijali akt upozorenja za bilo šta, jer smo se trudili da ispunimo sve što je bilo neophodno – kaže Dumićeva.

Akademija umetnosti u Novom Sadu, za program „Animacija i vizuelni efekti“, posle jednog akta upozorenja 2009. godine dobila je akreditaciju 2010. godine, iako je u jednoj recenziji od 11 standarda prelaznu ocenu dobila za samo dva.

Nastaviće se

Todović: Dostavili smo sva dokumenta

Zoran Todović, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu, kaže da ta institucija nije imala problema sa dobijanjem akreditacija.

– Dobili smo akreditaciju za 49 studijskih programa i čekamo da komisija donese odluku o akreditaciji još šest. Njih smo kasnije dostavili, pa sada treba vremena da se završe – objasnio je Todović i naglasio da ne postoji fakultet koji je odmah završio akreditovanje jer je uobičajena stvar da se neki dokument izostavi.

Izveštaji ne odlučuju

U KAPK kažu da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se programi ili visokoškolske ustanove akredituju.

– Ukoliko je ispunjenost pojedinih standarda lošije ocenjena od strane nekog od recenzenata koji vrše uvid u rad ustanove, ustanovi se upućuje akt upozorenja. Tek ukoliko ustanova ispuni sve standarde, dobija uverenje o akreditaciji – kaže Vera Vujčić, predsednica KAPK, i dodaje da, ukoliko to ne učini, ustanova dobija rešenje o odbijanju, na koje ima pravo žalbe.

Na fakultetima još ne razmišljaju o kandidatima, iako bi sledeći rektor morao da bude iz grupacije medicinskih fakulteta

Rektorat u Kapetan-Mišinom zdanju u centru Beograda (Foto Tanjug)

Ove godine Univerzitet u Beogradu dobiće novog rektora. Kako je nedavno odlučio Senat najstarijeg srpskog univerziteta, prvi čovek UB biće izabran na sednici Saveta 29. maja, tajnim glasanjem. Biće ovo 35. rektor od osnivanja UB 1905. godine, odnosno 66. od osnivanja Liceja.

Prema našoj mini-anketi, na fakultetima još ne razmišljaju o potencijalnim kandidatima, a premа kalendaru aktivnosti, lista kandidata biće poznata u maju.

Međutim, sigurno je da će novog rektora dati grupacija medicinskih nauka. Naime, kada se birao aktuelni rektor, ova grupacija, koja je „bila na redu”, nije dala kandidata, pa je ta čast pripala tehničkoj grupaciji fakulteta. Ove godine, medicinari će ponovo imati priliku, pogotovu što je ova grupacija za 90 godina imala samo jednog rektora. Iako su simpatije univerzitetske javnosti na strani aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta profesora dr Vladimira Bumbaširevića, on je u neformalnim razgovorima nekoliko puta ponovio da nije zainteresovan za ovu funkciju.

Dr Branku Kovačeviću je ovo drugi mandat, tako da se on neće ponovo kandidovati, ali je predložio da Univerzitet dobije i četvrtog prorektora, koji će predstavljati institute. Novi rektor biraće i novi prorektorski tim, a prema nezvaničnim informacijama, u još jednom mandatu gledaćemo aktuelnu prorektorku za finansije dr Nevenku Žarkić-Joksimović.

Prema Statutu UB, kandidata za rektora evidentira izborno veće fakulteta, u čijem sastavu su svi nastavnici. Potom dekan fakulteta dostavlja obrazloženi predlog, sa biografijom i bibliografijom kandidata, kao i sa njegovom pismenom saglasnošću i izbornim programom – Komisiji za sprovođenje izbora rektora. Izborna veća fakulteta i naučna veća instituta izjašnjavaju se o kandidatima evidentiranim na fakultetima, pri čemu jedan fakultet, odnosno naučni institut može podržati najviše tri kandidata sa liste evidentiranih kandidata. Konačno evidentiranim smatra se kandidat koji je dobio podršku najmanje jedne trećine fakulteta i instituta.

Savet tajnim glasanjem bira rektora sa liste kandidata koju je utvrdio Senat, i to onaj koji je dobio većinu glasova ukupnog broja članova Saveta. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu, glasanje se ponavlja za kandidata koji je u prvom krugu dobio najveći broj glasova, a ako ni tada rektor ne bude izabran, izborni postupak se ponavlja.

U martu će početi i procedure na fakultetima za izbor novih dekana i prodekana, a sve mora biti gotovo do 15. juna, kako bi se u septembru obavila primopredaja dužnosti. Novi rektor, prorektori, dekani i prodekani stupaju na dužnost početkom školske godine, 1. oktobra.

Prema knjizi „Rektori Liceja, Velike škole i Univerziteta u Beogradu”, prvi rektor bio je Atanasije Nikolić (1839/1840), poznat i po tome što je njegovim zalaganjem uvedena u škole proslava Svetog Save 1840. godine i upotreba školskog zvona. Nikolić je bio i pomoćnik ministra unutrašnjih dela.

Prvi rektori su sticali diplome u Beču i Pešti, ponekad su u Beograd dolazili bez svršenih diploma, ali sa dovoljno znanja da bi podizali, kulturno i naučno, sredinu u koju su stizali. U proseku su imali između 26 i 35 godina, a kasnije se ta starosna struktura menja, tako da se rektorska lenta nosila tek u zrelim, pedesetim godinama.

Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski – Beogradski univerzitet, sedam rektora je podnelo ostavke, a svoje najdramatičnije dane, Kapetan-Mišino zdanje „preživelo” je od 1991. do oktobra 2000. godine.

Sandra Gucijan

Đaci u Srbiji danas su se vratili u školske klupe, nakon novogodišnjih praznika i zimskog raspusta.

Oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca 27. januara očekuje i školska slava Sveti Sava koja se praznuje kao radni, ali nenastavni dan. Dan državnosti Srbije praznovaće se dva dana, 15. i 16. februara.

Prolećni raspust će trajati do 9. do 16. aprila.

Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, odnosno 8. juna za đake od prvog do sedmog razreda.

Maturanti gimnazija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

(Beta)