Правна питања и одговори

Država nema niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate, kaže dr Vera Dondur

Iz Matematičke gimnaziji mnogobrojni đaci odlaze na fakultet u inostranstvo

Jednog od naših najtalentovanijih mladih matematičara – Teodora fon Burga, prekinuli smo u toku intervjua za prijem na Oksford. Prvi krug je dobro prošao, biće još nekoliko razgovora, ali on se nada da će dobiti indeks ovog prestižnog evropskog univerziteta. Da li to znači da je Srbija ostala bez još jedne naučne zvezde u usponu?

– Ja želim da se vratim u Srbiju posle završetka studija, nije to sporno, ali će sve zavisi od toga kako će se država poneti, a državi jeste u interesu da se ja vratim. Nije toliko bitna plata, već da imam sve uslove koje bih imao i ovde da ostvarim svoj pun potencijal – objašnjava Fon Burg.

On je samo jedan od nekoliko hiljada mladih ljudi koji napuštaju Srbiju, nezadovoljni odnosnom države prema onome što je najvrednije u jednoj zemlji. Fon Burg je razočaran zbog činjenice „da je finansijska podrška Srbije uglavnom odlazila u ruke lošijim učenicima od njega” i da su njegove godine, jer je vrlo rano njegov talenat došao do izražaja na takmičenjima, bile razlog što je nekoliko puta ostajao bez stipendije, budući da se novac delio onima koji su bili u završnim razredima srednje škole.

Na naše pitanje da li je tema neke od sednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj bio povratak naših kadrova ili način da se sa njima održi veza ukoliko već odluče da ostanu u inostranstvu, predsednica ovog tela dr Vera Dondur odgovara odrečno, i objašnjava da mi kao država nemamo niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate.

U toku je izrada Strategije razvoja obrazovanja, dodaje, a u delu u vezi sa doktorskim studijama pokušaće da se pronađu neka druga rešenja, poput doktorskih škola na kojima bi predavali i naši stručnjaci iz inostranstva.

– Povratak naših stručnjaka iz sveta je jako komplikovan proces, jer je za svakog od njih potrebno obezbediti pojedinačne uslove. Oni se na institute još i vraćaju, ali je na fakultetima to mnogo teže, jer je potrebno obezbediti novo radno mesto. Rešenje bi bilo da se otvori Fond za sve one koji žele da se vrate i da se organizuju povremeni konkursi za naše vodeće naučnike kojima bi bio obezbeđen posao bez obzira na trenutne potrebe fakulteta – smatra profesorka Dondur.

I ona, kao i Fon Burg, smatra da su najbitniji uslovi u koje se vraćaju stručnjaci, jer više ni stambeno pitanje nije toliki problem. Profesorka dodaje i da su mnoge kolege već u startu razočarane činjenicom da im je potrebno 1.000 evra za priznavanje diploma. Po njenim rečima, izvesna veza sa tim naučnim potencijalom u dijaspori ipak postoji, ali to rade fakulteti individualno.

Država s druge strane tvrdi da podržava talente. U Ministarstvu omladine i sporta kažu da oni pružaju podršku kroz rad Fonda za mlade talente, koji je najveći državni fond u regionu i navode primer baš Teodora fon Burga, koji je po osnovu pobeda na raznim takmičenjima od 2008. godine do danas nagrađen jednokratnim nagradama Fonda u visini od ukupno oko milion dinara.

– Od 2008. godine, od kada je fond u okviru Ministarstva omladine i sporta, podržali smo više od 6.400 srednjoškolaca i studenata i izdvojili preko 1,6 milijardi dinara. U protekle tri godine podržali smo 2.512 učenika jednokratnim nagradama „Dositeja”, stipendirano je 3.000 studenata koji se školuju na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, 1.000 njih koji studiranje nastavljaju u inostranstvu – objašnjava Miloš Radosavljević, koordinator Radne grupe Fonda za mlade talente.

Po njegovim rečima, na godišnjem nivou ovo ministarstvo daje do 1.000 stipendija za studiranje u zemlji i do 500 za studiranje u inostranstvu, a ti studenti potpisuju ugovor kojim se obavezuju da će po završetku studija raditi u zemlji najmanje pet godina.

———————————————-

Povratak na određeni period

Na naše pitanje kakvi su dugoročni planovi kada su u pitanju mladi talenti, Miloš Radosavljević odgovara da je to definisano Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Srbije, od 2010. do 2015. godine, koju je usvojilo Ministarstvo nauke.

Jedan od projekata u ovom dokumentu je povratak istraživača na određeni period, a za to vreme su im obezbeđeni uslovi za rad, sredstva, neophodna oprema i povoljni uslovi stanovanja. Takođe, predviđeno je i umrežavanje istraživača u Srbiji sa kolegama u dijaspori, posete eminentnih srpskih istraživača, kao i podsticaji za istraživače u dijaspori da ovde osnuju preduzeća. Za sada je sve ovo samo slovo na papiru.

Sandra Gucijan

JAGODINA – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas na svečanoj akademiji povodom 18 godina Pedagoškog fakulteta u Jagodini i 113 godina obarzovanja učitelja u ovom gradu da Srbija čini sve da bi obrazovanje u našoj zemlji dostiglo moderne standarde.

„Radimo to zbog nas, jer je naš interes da imamo obrazovni sistem koji će doprinositi napretku i prosperitetu čitavog našeg društva“, poručio je ministar.

„Promene koje slede u obrazovanju i obrazovnom sistemu, menjaju tradicionalnu ulogu nastavnika – učitelja. Nova rešenja podrazumevaju da je u centru pažnje đak, uz istovremeno unapređenje uloge vaspitača i učitelja“, objasnio je on.

Polazište u kome su učitelji bili samo isporučioci informacija se menja, nova uloga zahteva da prosvetni radnik bude i vodič, mentor, organizator nastave, savetnik, dodao je Obradović.

„Savremeni pedagoški rad, uz stalno usavršavanje i inovacije, ima izuzetan značaj i važnu ulogu i obrazovanju učitelja“, rekao je Obradović i istakao da je Pedagoški fakultet u Jagodini „dao ogroman doprinos u obrazovanju prosvetnih radnika i zahvaljujući tome centralna Srbija ima kvalitetan i stručan obrazovni kadar.

Pedagoški fakultet u Jagodini uspešno prati i sprovodi sve promene u društvu kako bi unapredio sistem obrazovanja, ocenio je Obradović i istakao da je unapređenje obrazovanja unapređenje prosperiteta Srbije zasnovanog na znanju, socijalnoj pravdi na principima demokratije.

Obradoviću je, dekan fakulteta prof. Sretko Divljan uručio „posebnu zahvalnicu“ za razvoj ove visokoobrazovne ustanove.

Zahvaljujći se Obradović je istakao da to priznanje nije samo njegovo već i priznanje Vladi i Ministratsvu prosvete.

„Lepo je imati viziju i znati šta hoćete, ali je potrebno obezbediti sredstva da bi mogli unaprediti obrazovanje, a ja to, bez Vlade, ne bih mogao“, dodao je Obradović.

„Posebnu zahvalnicu“ dobio je i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković – Palma koji je podsetio da će uskoro u Jagodini biti završena Tehnička škola, koja je započeta pre 15 godina, a njenom izgradnjom Pedagoški fakultet će dobiti više prostora za nove studente.

Blic

Ministarstvo prosvete počelo je proveravanje prvih prijava koje pristižu na nedavno otvorenu SOS liniju za prijavu nasilja u školama.

Foto: Tanjug (arhiva)

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas u Jagodini da je otvaranje te linije dobar način da se brže reaguje na svaki slučaj nasilja u školama, i da se ispuni prazan prostor između žrtve, roditelja, nastavnika, škole, prosvetne inspekcije, školske uprave i ministarstva.

„To je prilika da neko prijavi nešto što pod drugim okolnostima ne bi učinio. Može da se navede ime, a prijava može da bude i anonimna“, rekao je Obradović u Jagodini, gde je prisustvovao Svečanoj akademiji povodom Dana Pedagoškog fakulteta.

Ministar je najavio da će početkom drugog polugodišta od školskih uprava dobiti javne podatke o tome koliko je slučajeva nasilja zvanično prijavljeno školama uzimajući u obzir i podatke dobijene preko SOS telefona.

SOS broj – 0800-200-201, na koji može da se prijavi nasilje u školama, sa ciljem iskorenjivanja nasilja i stvaranja bezbednih škola otvoren je prošlog četvrtka, a poziv je besplatan.

(Beta)

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ