Правна питања и одговори

Последњих година у Србији је све више деце с поремећајима у учењу, па председник Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранко Рајовић саветује родитељима да својим малишанима не забрањују да скачу по креветима, барама, да се преврћу, јер је доказано да управо те инстинктивне игре утичу на развој мозга детета и интелигенције

Најновији подаци из светске Менсе говоре да дете са мало физичке активности има смањене дубоке структуре мозга које учествују у когнитивним (сазнајним) процесима, рекао је Рајовић и саветовао да деца, посебно у предшколском узрасту до пете године, што више скачу, трче, бораве у парку, природи.

У Србији је све више малишана са поремећајима у учењу (дислексија, дисграфија) поремећајима говора, 90 одсто деце неправилно држи тело и нико не схвата да ће све то касније да утиче на њихове когнитивне способности, упозорио је Рајовић у изјави Танјугу.

Доказано да се 50 одсто синапси (функционална веза између једне нервне ћелије и друге ћелије) развија до пете године, управо кроз активности и игру, која често смета родитељима, упозорио је он.

На пример, дете од две године често скаче по креветима, а то родитељи не дозвољавају, да не упропасти мадрац од 300, 400 евра. Или рецимо деца ходају по ниским оградама, банкинама, скачу по блату, врте се око себе, пењу се где год стигну, навео је он.

„Пошто им не дамо то да раде, правимо нову грешку, јер деци дозвољавамо да неколико сати проведу уз компјутер“, упозорава Рајовић, један од аутора Менсиног „НТЦ система учења“, који је у употреби у неким нашим, али и страним школама и вртићима.

У Србији, 70 до 90 одсто деце у својој соби има ТВ, компјутер, видео игрице, а зна се да претерано гледање телевизије, играње видео игрица, може да оштети развој укупних способности детета, рекао је он.

Ако погледамо само видео игрице или седење поред рачунара, то може да буде веома штетно, јер, према најновијим подацима, деца у Србији дневно играју по три, четири сата видео игрице или су за компјутером, што аутоматски значи да се смањују поједине структуре мозга и то не само синапсе у кори великог мозга, већ и дубоке структуре мозга, истакао је он.

Уколико дете које дневно проведе неколико сати гледајући ТВ, уз компјутер и видео игрице нема друге компензаторне активности (трчање, скакање, провлачење, боравак у природи…), онда готово сигурно улази у ризик за појаву неког од развојних поремећаја.

„У суштини, све више је очигледан утицај спољашње средине и погрешне стимулације, па је обавеза свих нас који се бавимо овим проблемима – да едукујемо, пре свега, родитеље, а онда и васпитаче и учитеље“, сматра Рајовић.

У оквиру „НТЦ система учења“ постоје семинари за васпитаче, учитеље, а укључени су и родитељи. Програм се примењује три године у Србији, а пре месец дана започета је и сарадња са УНИЦЕФ-ом.

У Европи, у 14 држава примењују НТЦ програм учења, који је у Србији акредитован у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, а ради уз помоћ Савеза учитеља Србије и Друштва васпитача Војводине.

РТВ

Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије, незадовољан што влада готово 10 година није донела уредбу о нивоу плата запослених у предшколским установама, организоваће протест у понедељак, 5. децембра испред Министарства просвете, изјавила је данас председница тог синдиката.Синдикат скоро деценију тражи доношење уредбе која ће регулисати ниво плата свих профила запослених у овој делатности, рекла је Танјугу председница синдиката Љиљана Киковић и навела да ће протест почети у понедељак у подне, али да ће вртићи радити нормално.

С обзиром на то да Министарство просвете није могло да од свих локалних самоуправа прибави податке о износу зарада запослених у предшколским установама Србије, тај синдикат је, уз сагласност министра, прикупио и обрадио све податке, рекла је она.

Министарство финансија је према њеним речима, саопштило да је за изједначавање плата на годишњем нивоу потребно 1,3 милијарде динара.

Нажалост, ни то није било довољно да се убрза рад на изради уредбе, рекла је Киковић и додала да синдикат упорно покушава да у разговорима с министром просвете реши тај проблем.

„Међутим, двомесечно чекање представника нашег синдиката на разговор са министром Жарком Обрадовићем сведочи о томе да су запослени у нашој делатности изгледа потпуно заборављени од ове државе, због чега смо приморани да изађемо на улице“, рекла је Киковић.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Предлог закона о средњој школи поделио струку – сматра се да ће гимназијалци бити повлашћени. Тако, гимназијалци би уместо пријемног полагали општу матуру која им обезбеђује упис на факултет. Ученици стручних школа би општу матуру могли да полажу тек после завршног стручног испита.

Уколико Владин Предлог закона о средњој школи буде усвојен, они који су сада прва година гимназије неће полагати пријемни испит за факултет, већ општу матуру. То се не односи на ученике стручних школа, већ ће факултет одлучивати о сваком појединачном случају.

Генерацији 96/97 то ће бити трећа велика промена за време школовања – прва је била учење по реформисаним програмима, друга полагање мале, а за три године полагање и велике матуре.

Право да полажу општу матуру имаће сви ученици средњих школа. Међутим, за разлику од гимназијалаца, ученик стручне школе би у том случају имао две провере знања – како би добио и стручно звање и обезбедио упис на факултет.

Поједини професори, међутим, сматрају да се ти ученици тако деградирају.

„Тврдим да медицинска сестра може да покаже боље знање на Медицинском факултету него неки ђаци из гимназије“, рекао је Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Универзитетски професори, чланови Национално-просветног савета, тврде супротно. Десанка Радуновић из Национално-просветног савета каже да, ако је у програму средње школе 60 одсто садржаја стручне спреме, самим тим се ученици припремају за тржиште рада након завршетка школовања.

„Не можете очекивати да они добију одлично предзнање за наставак школовања, а исто тако могу и гимназијалци да се жале што нису оспособљени да раде после гимназије. Просто, морате да изаберете шта желите“, рекла је Радуновић.

Гимназије, међутим, имају примедбе на Владин предлог Закона о средњој школи, јер сматрају да је пријемни испит боља провера знања од полагања велике матуре.

„Зар није најважније шта тај ученик зна и да ли може да упише одређени факултет и, ако може, дајте му пријемни испит и упишите га“, каже Милорад Сокић из Форума београдских гимназија.

Сокић каже да ће се појавити факултети којих има и данас, који су непопуларни и не примају сваког, а концепција проходне и непроходне матуре је погрешна.

Из Министарства поручују да је закон добар и да ће обезбедити квалитетније образовање.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке каже да је усвајање Закона усаглашавање са законима Европске уније, што подразумева поштовање принципа и циљева образовања, односно, једнакост за све.

Нови Закон о средњој школи, кажу надлежни, преко је потребан. Актуелни је донет пре двадесет година.