Правна питања и одговори

Rezultati istrage

UŽICE – Užička policija, sprovodeći kampanju borbe protiv droga u školama, utvrdila je uz pomoć specijalnih uređaja za detekciju narkotika tragove marihuane u pet od ukupno šest srednjoškolskih ustanova u Užicu

.

U užičkoj policiji najavljuju strožu kontrolu u školama

– Čestice marihuane u proteklih mesec dana pronađene su u mokrim čvorovima škola. U toku je operativni rad koji treba da odgonetne ko su među đacima uživaoci droge i na koji način su narkotici dospeli u njihove ruke. Istovremeno utvrđujemo da li su učenici marihuanu uživali u školi ili su je nesvesno u školske odaje doneli na rukama ili odeći – kaže sagovornik „Blica“ iz policije koji je insistirao na anonimnosti.

Droga u školskim toaletima otkrivena je uz pomoć „mistrala“, aparata koji pouzdano i brzo utvrđuju da li su na određenom prostoru korišćeni narkotici. Nalik lakmus papiru, ovi uređaji prisustvo opijata, čak u mikrogram, registruju promenom boje – tragove marihuane „očitaju“ braon-crvenkastim, heroin i LSD ljubičasto-sivim, a amfetamine oker-žutim signalima.

Policijska uprava Užice od juče raspolaže za pet „mistrala“ jer je jedan takav uređaj dobila na poklon od Grada Užica. Isporuka još tri detektora očekuje se uskoro, a njihov donator biće Zavod za javno zdravlje. Načelnica Policijske uprave Užice Dragica Jevtović najavila je juče pojačanu akciju borbe protiv droge u školama.

– Kontrolu smo za sada vršili smo u užičkim srednjim školama, a ubuduće to ćemo raditi u svakoj od 40 škola – 25 osnovnih i 15 srednjih – na teritoriji koja je u našoj nadležnosti i koja ima 21.500 đaka. „Mistralima“ ćemo ciljati na mokre čvorove, hodnike, kabinete. Nama će to pomoći da steknemo uvid koje se opojne droge koriste, ko drogu uživa a ko prodaje, a na školama je da sa savetima roditelja ukažu deci o štetnosti narkotika – kaže Dragica Jevtović.

Blic

Borka Vesović 20 godina predaje francuski i mnogi njeni đaci su se opredelili da studiraju taj jezik

UŽICE – Profesorka francuskog jezika u užičkoj gimnaziji Borka Vesović dobitnica je francuskog Ordena reda akademske palme, u rangu viteza.

Ovo prestižno priznanje dodeljuje se ljudima koji svojim radom doprinose jačanju naučnih, obrazovnih i kulturnih veza dve zemlje.

Vesovićeva ima 20 godina radnog staža. Nagradu francuskog Ministarstva prosvete nije očekivala, pa je, veli, osećaj još lepši.

„Ova nagrada potvrđuje pravilo da kada radite posao koji volite, onda rezultati dolaze sami. Svoj posao radim najbolje što umem i sve ove godine trudim se da sa đacima ostvarim poseban odnos i da ih motivišem drugačijim pristupom učenju stranog jezika“, kazala je Vesovićeva.

Mnogi od njenih đaka opredelili su se da studiraju francuski jezik, a pred komisijama za dodelu stipendija za master studije u Francuskoj pokazali su odlično znanje jezika i perfektan izgovor.

Upravo je to bila preporuka profesorki iz Užica da dobije prestižno francusko priznanje.

Autor:

Agencija Tanjug

Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola u Srbiji o nasillju

Beograd – Fizičko i verbalno nasilje u osnovnim školama je smanjeno, ali je i dalje prisutno socijalno nasilje. Ovaj oblik nasilja, koji se manifestuje kao spletkarenje i socijalna isključenost (neću ti biti prijatelj, neću sa tobom da se družim), teško se prepoznaje i odrasli su prema njemu veoma tolerantni.

Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola, od kojih 50 učestvuje u Unicefovom programu „Škola bez nasilja“, pokazuju da su učinjeni pozitivni pomaci da se nasilje zaustavi, ocenjuje za Danas jedna od autorki ovog istraživanja Dijana Plut, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Osnovna svrha istraživanja koje je izvedeno u proleće ove godine je provera sistema indikatora za praćenje bezbednosti u školi. Istraživanje pokazuje da sistem indikatora razlikuje škole prema bezbednosti koju pružaju učenicima, što znači da bi takav sistem u budućnosti mogli koristiti za praćenje stanja u školama, pre svega za samovrednovanje škola. U odnosu na početno snimanje stanja, škole koje su dobile plaketu „Škola bez nasilja“ generalno su napredovale u odnosu na ostale škole iz istraživanja. Ipak, to što je neka škola dobila sertifikat ne znači da u njoj nasilja nema. Nijedna škola ovaj problem nije u potpunosti rešila – ukazuje Plut.

Prema odgovorima 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda, koji su popunjavali upitnik, u školama je za 21 odsto smanjeno verbalno nasilje. Fizičko nasilje između učenika je smanjeno skoro za trećinu, ali je, prema rečima Dijane Plut, i početni nivo ovog oblika nasilja bio manji.

– Odrasli najlakše primećuju fizičko nasilje i mogli bismo reći da su dobro reagovali i zaustavili tu vrstu nasilja. Istraživanje je, međutim, pokazalo da je u skoro svim školama povećan broj tuča među učenicima, najviše među đacima trećeg razreda. Socijalno nasilje nije smanjeno i tu generalno nema razlike između sertifikovanih škola i onih koje ne učestvuju u programu – kaže Plut.

Ona ističe da je u svim školama uočen nesumnjiv napredak kada je reč o fizičkom obezbeđenju školskih objekata, ali da su škole iz Unicefovog programa mnogo više uradile na prevenciji nasilja, nego škole koje nisu u tom programu.

– Škole se veoma razlikuju po stepenu bezbednosti. S jedne strane, sve su opterećene sličnim problemima, svuda su roditelji i nastavnici prezaposleni, a s druge strane imate škole sa veoma malo nasilja i škole u kojima je nasilja mnogo. Upravo tragamo za odgovorom šta je to u školi što generiše nasilno ponašanje ili ga pacifizuje. Raniji podaci pokazuju da je najlošija situacija u beogradskim školama – ističe Plut.

I ravnodušnost rađa nasilje

– Ravnodušnost odraslih prema nasilju, prema deci i svom poslu generiše nasilje, a posvećenost, jedan domaćinski odnos i dobra atmosfera u školi najkraće rečeno deluju preventivno. Nastavnici i direktor škole koji svojim ponašanjem modeliraju nenasilan odnos, radna atmosfera i dobri međuljudski odnosu u školi nesumnjivo utiču da se nasilje u obrazovnim ustanovama smanji – poručuje Dijana Plut.

Danas

Problem sa školarinama stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka nije rešen, većina odustala ili otišla u inostranstvo

Sti­pen­di­sti pri­li­kom po­se­te re­dak­ci­ji „Po­li­ti­ke” kra­jem pro­šle go­di­ne

Jelena, Lazar, Ana, Bojana i Andrea bili su na prvoj strani našeg lista pre tačno godinu dana. Oni su najbolji od najboljih, stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koji su, zato što su izabrali Srbiju, na kraju ostali bez školarina.

Ovih dana su se ponovo javili našoj redakciji. Kažu, iako smo podigli veliku medijsku prašinu, epilog je sledeći: neki su odustali od studija, neki otišli u inostranstvo, da se više nikad ne vrate, a manjina je uspela da sama finansira svoje školovanje uz pomoć sponzora, roditeljskih plata, pa čak i – bakine penzije. U međuvremenu su i roditelji nekih od njih ostali bez posla, što je bio dodatni udarac na istanjeni kućni budžet.

Sandra Gucijan

Strategija obrazovanja do 2020.

Povećanje broja mališana koji idu u vrtiće sa sadašnjih 40 na 70 odsto, sprečavanje osipanja dece iz osnovnih škola, reforma gimnazija i povećanje broja učenika koji upisuju gimnazije sa 25 na 30 do 40 odsto, uvođenje opšte mature kao zamene za prijemni na fakultetima, povećanje broja visokoobrazovanih ljudi sa 11 na 30 odsto – sve su to ciljevi zacrtani u strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine, čija izrada se ovih dana privodi kraju.

Gimnazije zahtevaju najviše ulaganja

Srbija će do proleća dobiti strategiju obrazovanja, odnosno smernice u kom pravcu bi trebalo da se razvija obrazovni sistem u narednih 10 godina. Dokument je u završnoj fazi, polovinom januara očekuje se da počne javna rasprava, a na proleće da bude usvojena u Skupštini. Prof. dr Ana Pešikan, koordinator na izradi strategije, kaže da je ovim dokumentom prvi put obrazovanje sagledano u celini, od predškolskog nivoa do doktorskih studija.

– Evropa je zacrtala da do 2020. godine 40 odsto stanovništva uzrasta 30-34 godine ima visoko obrazovanje. Mi smo bili skromniji, jer sada imamo oko 11 odsto ljudi sa visokom i višom spremom, pa smo odredili kao cilj da 30 odsto stanovništva ima visoko obrazovanje. Da bi ostvarili taj cilj, gimnazije moraju da se reformišu jer one su glavni generatori kadrova koji treba da nastave školovanje – priča za “Blic” Ana Pešikan.

Trenutno gimnazije upisuje oko 25 odsto maturanata, dok preostalih 75 odsto ide u srednje stručne škole. Interesantno je da 75 odsto učenika koji završe srednje stručne škole upisuje fakultete, što se smatra apsurdnim jer u Evropi oko 50 odsto svršenih osnovaca upisuje gimnazije, dok druga polovina upisuje srednje stručne škole koje ih spremaju za posao.

– U gimnazije se definitivno mora najviše ulagati. One moraju imati bolju vannastavnu ponudu, gde god je to moguće jednosmenski rad od osam do 16 sati. Samo reformisane gimnazije mogu da privuku najbolje učenike, a tendencija je da gimnazije upisuje 30 do 40 odsto đaka iz svake generacije maturanata. Reformu gimnazija mora pratiti i veće ulaganje u obrazovanje. Trenutno se za obrazovanje izdvaja oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se u razvijenim evropskim zemljama izdvaja šest odsto BDP – nastavlja Pešikan

Novina koja se uvodi budućim generacijama gimnazijalaca jeste opšta matura, koja će istovremeno biti i prijemni za fakultete. Ona će imati set obaveznih predmeta koje polažu svi učenici i nekoliko izbornih za koje će se učenik sam opredeljivati. U srednjim stručnim školama polagaće se stručna matura, a oni koji budu želeli da nastave školovanje moraće da polažu i opštu maturu.

– Reforme obrazovanja nema bez promene koncepta obrazovanja nastavnika. Mora se razviti sistem dobrog bazičnog obrazovanja nastavnika na fakultetima. Već je propisano da se u nastavu ne može ući bez 36 ESP bodova iz psihologije, metodike i pedagogije. Na fakultetima je da nastavu organizuju tako da kroz master programe svi koji žele mesto nastavnika u školama mogu da sakupe potrebne bodove – zaključuje prof. Pešikan.

Strategija ne donosi ništa novo.

Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, međutim, nije zadovoljna ponuđenim rešenjima u strategiji jer, kako kaže, skoro ništa novo nije ponuđeno.

– U osnovnim školama nema mnogo inovacija, dok je za srednje opšte obrazovanje ostao konzervativan koncept. Ni za gimnazije nema novih rešenja, već će ostati ista podela na prirodne i društvene smerove – kaže profesorka Radunović.

Više dece u vrtićima

Strategija je predvidela da se spreči i osipanje dece iz osnovnih škola, koje je sada 10 do 15 odsto, dok je evropski standard ispod 10 odsto. Preduslov sprečavanja osipanja učenika je i veći obuhvat mališana u predškolskim ustanovama. Kod nas u vrtiće ide 40 odsto mališana, dok je u svetu prosek oko 90 odsto. Cilj Srbije je da se poveća obuhvat na 70 odsto.

– Naravno, ne možemo sazidati 100 novih vrtića odjednom, ali imamo praznih školskih zgrada ili administrativnih objekata koji se mogu adaptirati. Ako nema klasičnih vrtića, mogu poslužiti i alternativne forme koje će raditi po akreditovanim programima – kaže prof. Ana Pešikan.

BLIC