УЧЕНИЦИ МАХОМ СПЛЕТКАРЕ
Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola u Srbiji o nasillju
Beograd – Fizičko i verbalno nasilje u osnovnim školama je smanjeno, ali je i dalje prisutno socijalno nasilje. Ovaj oblik nasilja, koji se manifestuje kao spletkarenje i socijalna isključenost (neću ti biti prijatelj, neću sa tobom da se družim), teško se prepoznaje i odrasli su prema njemu veoma tolerantni.
Rezultati istraživanja u 55 osnovnih škola, od kojih 50 učestvuje u Unicefovom programu „Škola bez nasilja“, pokazuju da su učinjeni pozitivni pomaci da se nasilje zaustavi, ocenjuje za Danas jedna od autorki ovog istraživanja Dijana Plut, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Osnovna svrha istraživanja koje je izvedeno u proleće ove godine je provera sistema indikatora za praćenje bezbednosti u školi. Istraživanje pokazuje da sistem indikatora razlikuje škole prema bezbednosti koju pružaju učenicima, što znači da bi takav sistem u budućnosti mogli koristiti za praćenje stanja u školama, pre svega za samovrednovanje škola. U odnosu na početno snimanje stanja, škole koje su dobile plaketu „Škola bez nasilja“ generalno su napredovale u odnosu na ostale škole iz istraživanja. Ipak, to što je neka škola dobila sertifikat ne znači da u njoj nasilja nema. Nijedna škola ovaj problem nije u potpunosti rešila – ukazuje Plut.
Prema odgovorima 12.670 učenika trećeg, petog i sedmog razreda, koji su popunjavali upitnik, u školama je za 21 odsto smanjeno verbalno nasilje. Fizičko nasilje između učenika je smanjeno skoro za trećinu, ali je, prema rečima Dijane Plut, i početni nivo ovog oblika nasilja bio manji.
– Odrasli najlakše primećuju fizičko nasilje i mogli bismo reći da su dobro reagovali i zaustavili tu vrstu nasilja. Istraživanje je, međutim, pokazalo da je u skoro svim školama povećan broj tuča među učenicima, najviše među đacima trećeg razreda. Socijalno nasilje nije smanjeno i tu generalno nema razlike između sertifikovanih škola i onih koje ne učestvuju u programu – kaže Plut.
Ona ističe da je u svim školama uočen nesumnjiv napredak kada je reč o fizičkom obezbeđenju školskih objekata, ali da su škole iz Unicefovog programa mnogo više uradile na prevenciji nasilja, nego škole koje nisu u tom programu.
– Škole se veoma razlikuju po stepenu bezbednosti. S jedne strane, sve su opterećene sličnim problemima, svuda su roditelji i nastavnici prezaposleni, a s druge strane imate škole sa veoma malo nasilja i škole u kojima je nasilja mnogo. Upravo tragamo za odgovorom šta je to u školi što generiše nasilno ponašanje ili ga pacifizuje. Raniji podaci pokazuju da je najlošija situacija u beogradskim školama – ističe Plut.
I ravnodušnost rađa nasilje
– Ravnodušnost odraslih prema nasilju, prema deci i svom poslu generiše nasilje, a posvećenost, jedan domaćinski odnos i dobra atmosfera u školi najkraće rečeno deluju preventivno. Nastavnici i direktor škole koji svojim ponašanjem modeliraju nenasilan odnos, radna atmosfera i dobri međuljudski odnosu u školi nesumnjivo utiču da se nasilje u obrazovnim ustanovama smanji – poručuje Dijana Plut.
Danas
ДРЖАВА ИЗНЕВЕРИЛА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ
Problem sa školarinama stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka nije rešen, većina odustala ili otišla u inostranstvo
Stipendisti prilikom posete redakciji „Politike” krajem prošle godine
Jelena, Lazar, Ana, Bojana i Andrea bili su na prvoj strani našeg lista pre tačno godinu dana. Oni su najbolji od najboljih, stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koji su, zato što su izabrali Srbiju, na kraju ostali bez školarina.
Ovih dana su se ponovo javili našoj redakciji. Kažu, iako smo podigli veliku medijsku prašinu, epilog je sledeći: neki su odustali od studija, neki otišli u inostranstvo, da se više nikad ne vrate, a manjina je uspela da sama finansira svoje školovanje uz pomoć sponzora, roditeljskih plata, pa čak i – bakine penzije. U međuvremenu su i roditelji nekih od njih ostali bez posla, što je bio dodatni udarac na istanjeni kućni budžet.
Sandra Gucijan
БЕЗ ОПШТЕ МАТУРЕ НЕЋЕ БИТИ СТУДИРАЊА
Strategija obrazovanja do 2020.
Povećanje broja mališana koji idu u vrtiće sa sadašnjih 40 na 70 odsto, sprečavanje osipanja dece iz osnovnih škola, reforma gimnazija i povećanje broja učenika koji upisuju gimnazije sa 25 na 30 do 40 odsto, uvođenje opšte mature kao zamene za prijemni na fakultetima, povećanje broja visokoobrazovanih ljudi sa 11 na 30 odsto – sve su to ciljevi zacrtani u strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine, čija izrada se ovih dana privodi kraju.
Gimnazije zahtevaju najviše ulaganja
Srbija će do proleća dobiti strategiju obrazovanja, odnosno smernice u kom pravcu bi trebalo da se razvija obrazovni sistem u narednih 10 godina. Dokument je u završnoj fazi, polovinom januara očekuje se da počne javna rasprava, a na proleće da bude usvojena u Skupštini. Prof. dr Ana Pešikan, koordinator na izradi strategije, kaže da je ovim dokumentom prvi put obrazovanje sagledano u celini, od predškolskog nivoa do doktorskih studija.
– Evropa je zacrtala da do 2020. godine 40 odsto stanovništva uzrasta 30-34 godine ima visoko obrazovanje. Mi smo bili skromniji, jer sada imamo oko 11 odsto ljudi sa visokom i višom spremom, pa smo odredili kao cilj da 30 odsto stanovništva ima visoko obrazovanje. Da bi ostvarili taj cilj, gimnazije moraju da se reformišu jer one su glavni generatori kadrova koji treba da nastave školovanje – priča za “Blic” Ana Pešikan.
Trenutno gimnazije upisuje oko 25 odsto maturanata, dok preostalih 75 odsto ide u srednje stručne škole. Interesantno je da 75 odsto učenika koji završe srednje stručne škole upisuje fakultete, što se smatra apsurdnim jer u Evropi oko 50 odsto svršenih osnovaca upisuje gimnazije, dok druga polovina upisuje srednje stručne škole koje ih spremaju za posao.
– U gimnazije se definitivno mora najviše ulagati. One moraju imati bolju vannastavnu ponudu, gde god je to moguće jednosmenski rad od osam do 16 sati. Samo reformisane gimnazije mogu da privuku najbolje učenike, a tendencija je da gimnazije upisuje 30 do 40 odsto đaka iz svake generacije maturanata. Reformu gimnazija mora pratiti i veće ulaganje u obrazovanje. Trenutno se za obrazovanje izdvaja oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se u razvijenim evropskim zemljama izdvaja šest odsto BDP – nastavlja Pešikan
Novina koja se uvodi budućim generacijama gimnazijalaca jeste opšta matura, koja će istovremeno biti i prijemni za fakultete. Ona će imati set obaveznih predmeta koje polažu svi učenici i nekoliko izbornih za koje će se učenik sam opredeljivati. U srednjim stručnim školama polagaće se stručna matura, a oni koji budu želeli da nastave školovanje moraće da polažu i opštu maturu.
– Reforme obrazovanja nema bez promene koncepta obrazovanja nastavnika. Mora se razviti sistem dobrog bazičnog obrazovanja nastavnika na fakultetima. Već je propisano da se u nastavu ne može ući bez 36 ESP bodova iz psihologije, metodike i pedagogije. Na fakultetima je da nastavu organizuju tako da kroz master programe svi koji žele mesto nastavnika u školama mogu da sakupe potrebne bodove – zaključuje prof. Pešikan.
Strategija ne donosi ništa novo.
Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, međutim, nije zadovoljna ponuđenim rešenjima u strategiji jer, kako kaže, skoro ništa novo nije ponuđeno.
– U osnovnim školama nema mnogo inovacija, dok je za srednje opšte obrazovanje ostao konzervativan koncept. Ni za gimnazije nema novih rešenja, već će ostati ista podela na prirodne i društvene smerove – kaže profesorka Radunović.
Više dece u vrtićima
Strategija je predvidela da se spreči i osipanje dece iz osnovnih škola, koje je sada 10 do 15 odsto, dok je evropski standard ispod 10 odsto. Preduslov sprečavanja osipanja učenika je i veći obuhvat mališana u predškolskim ustanovama. Kod nas u vrtiće ide 40 odsto mališana, dok je u svetu prosek oko 90 odsto. Cilj Srbije je da se poveća obuhvat na 70 odsto.
– Naravno, ne možemo sazidati 100 novih vrtića odjednom, ali imamo praznih školskih zgrada ili administrativnih objekata koji se mogu adaptirati. Ako nema klasičnih vrtića, mogu poslužiti i alternativne forme koje će raditi po akreditovanim programima – kaže prof. Ana Pešikan.
BLIC
ИСПИСАЛА СВОЈУ ЋЕРКУ ИЗ ШКОЛЕ
DIREKTORKA SAMA SEBI NE VERUJЕ
Dva aršina – Dok su zlostavljali malog Aleksu, tvrdila da je sve u redu, a kada se na meti našla njena ćerka, brzo ju je prebacila u drugu školu
Nije reagovala kad je trebalo … Suzana Popović Ickovski
Bezbedno, nema šta. Iako se direktorka niške OŠ „Sreten Mladenović Mika“, u koju je išao Aleksa Janković (14), koji se ubio zbog vršnjačkog zlostavljanja, trudila da uveri javnost da je u toj školi sve u redu, teško da će joj iko poverovati posle vesti da je iz ove obrazovne ustanove, posle sedam godina, ispisala svoju ćerku.
Suzana Popović Ickovski odlučila je da ispiše ćerku, učenicu sedmog razreda, pre dve nedelje, nedugo pošto je Press, a za njim i ostali mediji, počeo da piše o slučaju malog Alekse, teškim optužbama roditelja na račun škole i nalazima Prosvetne inspekcije da je bilo očiglednih propusta i neadekvatnog reagovanja direktorke.
O stanju u školi dovoljno govori to što su čak i direktorkinu ćerku počeli da prozivaju i šikaniraju pojedini đaci, ali je Suzana Popović Ickovski očigledno bila mnogo brža u reakciji nego kada je trebalo zaštititi Aleksu. To joj, naravno, ne treba zameriti, ali njen postupak svakako otvara pitanje da li, i ko, može učenicima ove škole da garantuje bezbednost.
Direktorka juče nije želela da odgovori na pitanje Pressa zašto je ispisala ćerku.
Ove nedelje počeo je i pretkrivični postupak protiv trojice maloletnika koji su duže od šest meseci zlostavljali Aleksu. Dragana Janković, majka pokojnog dečaka, svedočila je pred Odeljenjem za maloletničku delinkvenciju u Višem sudu duže od sat vremena o batinama i psihičkom zlostavljanju koje je Aleksa trpeo u školi. Posebno je pričala o događajima u martu i aprilu ove godine, kada su Aleksi nanete teške povrede, dobio je podlive, modrice, potres mozga i polomljene su mu naočare. Bojan Janković, Aleksin otac, biće saslušan na nekom od sledećih ročišta.
Aleksina mlađa sestra, kojoj su prošle nedelje telefonom pretila trojica dečaka, još se oporavlja od traume.
– Ona se dobro oporavlja, ali čim zazvoni fiksni telefon, potpuno se izgubi i pobegne u sobu – kaže otac Bojan.
Ana Mitić, Niš
СТРАТЕГИЈА ОБРАЗОВАЊА ИПАК ПОСЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ
U opštem srednjem obrazovanju je ostao konzervativan koncept, matura nije jasno definisana, ocenila predsednica NPS
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji biće na javnoj raspravi tek posle Nove godine, a do tada kreatori ovog dokumenta ne žele da iznose detalje u javnost, čulo se na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.
Predsednica ovog tela dr Desanka Radunović je otkrila da projekat vode inženjer Vlasta Matejić i profesor Ivan Ivić i da u ovom savetu sede ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, državni sekretari, pomoćnici ministra i predsednici NPS i saveta za visoko obrazovanje, za nauku i za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Po njenom objašnjenju, budući da je reč samo o „gruboj verziji”, koju će pre stavljanja na javnu raspravu pogledati i još neki domaći i strani stručnjaci, sugerisano je da nije poželjno da se plasira u javnost. Plan je da tekst bude objavljen na sajtu Ministarstva prosvete oko 10. januara, posle čega sledi javna rasprava, a ulazak u skupštinsku proceduru posle 31. marta.
Dokument je podeljen na nekoliko oblasti – predškolsko, osnovno obrazovanje, opšte, srednje i umetničko obrazovanje, srednje stručno obrazovanje, akademske studije, strukovne studije, obrazovanje odraslih, obrazovanje nastavnika, a po oceni dr Radunović, najmanje je urađeno u finansiranju obrazovanja.
U osnovnom obrazovanju nema mnogo inovacija, akcenat je na vaspitnoj funkciji škole, a osnovni cilj u predškolskom vaspitanju je povećanje obuhvata dece, naročito iz marginalizovanih slojeva. Ovo više neće biti tretirano kao servis za čuvanje dece zaposlenih roditelja, već kao priprema dece za buduće učenje.
– U opštem srednjem obrazovanju je ostao dosta konzervativan koncept, u gimnazijama je zadržana podela na prirodni i društveni smer. Ne vidim zašto se budućoj eliti ne bi omogućilo da fleksibilno biraju programe? Insistira se na stvaranju dobre atmosfere u školi, ali se ne navodi kako da se to postigne – rekla je profesorka Radunović.
Po njenim rečima, činjenica je da profesori u gimnazijama imaju veliku odgovornost, ali da se oni najmanje stručno usavršavaju.
– Biće problema i sa maturom, ne vidim da je jasno razgraničeno ko, šta i za šta školuje. Nije jasno definisano ko može da nastavi akademske studije. Srednje stručne škole upisuje dve trećine dece, a od tog broja 60 odsto nastavlja dalje školovanje. Pitanje je da li nama to treba, a činjenica je da opada kvalitet brucoša jer dolaze iz srednjih stručnih škola koje ne mogu dovoljno kvalitetno da školuju i za tržište rada i za studije – objašnjava dr Radunović, inače profesorka Matematičkog fakulteta.
Kada je reč o visokom obrazovanju, po mišljenju predsednice NPS i dalje se nedovoljno eksplicitno traži integracija univerziteta, što predstavlja problem za modernizaciju i realizaciju multidisciplinarnih sadržaja.
– To je i jedan od problema Bolonje, nema fleksibilnosti i dalje su fakulteti vrlo polarizovani. Evo na mom fakultetu student koji je završio nastavnički modul ima problem da na statistici završi master studije, a kamoli da razmišlja o odlasku na tehniku ili ekonomiju – kaže Radunović i dodaje da to i jeste bio smisao Bolonje – da „kockice mogu da se kombinuju”.
Članovi Saveta nisu dali saglasnost na inovirane programe za albansku i hrvatsku manjinu za srednje škole, a „zeleno svetlo” su dobili programi za bugarsku, mađarsku, rumunsku, rusinsku i slovačku manjinu.
S. Gucijan
