Правна питања и одговори

Ко ће бити бржи: нова Стратегија образовања или нови закони, питање је сада

            Примена предложене Стратегије подразумева бројне промене у образовању, укључујући и систем финансирања образовања. Нарочито је важно да је Национални Просветни Савет захтевао да се нацрти закона који су предложени (Закон о средњем и основном образовању и васпитању, као и Закон о образовању одраслих), ускладе са Стратегијом образовања и да се најпре усвоји Стратегија образовања, па тек онда закони.

Међу творцима нацрта Стратегије образовања, преовладава мишљење да треба одвојити улогу гимназија и средњих стручних школа. Према њиховом мишљењу, стручне школе треба да образују ученике за свет рада, а гимназије за академске студије и даље школовање. Посебно треба апострофирати негативан утицај на образовање Шуварове реформе и водити рачун а о Стратегији образовања и новим законима у образовању. Ученици трогодишњих стручних школа не би полагали ни стручну, ни општу матуру, а ученицима четворогодишњих стручних школа би се поред стручне, ваљало омогућити да полажу и општу матуру. Према Стратегији, стручна матура не омогућава упис, чак ни на сродна занимања, јер се поставља питање различитог вредновања опште и стручне матуре. Стручне школе су скупље од гимназија (у финансирању по ученику), те је јевтијине да се за даље школовање определи након завршене гимназије. И поред тога што ће се ученицима након четворогодишње средње стручне школе омогућити да полажу општу матуру то представља њихову дискриминацију. Сувишно је рећи да се не слажемо са оваквим ставовима твораца Стратегије образовања, ГСПРС «Независност» ће дати допринос кориговању ових ставова, али је улога стручних удружења и заједница школа несумњиво већа.

            Настава код куће и учење на даљину за основце, обавезна национална провера знања, организован превоз за децу чија је кућа удаљена два километра од школе, као и обезбеђење док чекају превоз, општа, стручна и уметничка матура, као и специјалистички и мајсторски испит, само су неке од новина које предвиђају два нова закона – о основном и средњем образовању и васпитању, који би, уколико остану садашњи рокови, пред посланицима Скупштине Србије требало да се нађу идућег месеца. Ови закони су, са примедбама, прошли и Национални просветни савет, а оно што отежава посао јесте Стратегија образовања чија је израда при крају, а која доноси нека решења која су другачија од оних предвиђених овим законима. Зато је НПС предложио да се прво усвоји Стратегија, па онда мењају закони, али како тренутно стоје ствари, редослед потеза и временски рокови зависиће од договора политичких партија, односа датума избора.

            Највећа новина је у члану 36. по којем родитељ, односно старатељ има право да организује свом детету основно образовање и васпитање код куће. Он ће бити дужан да до краја наставне године писмено обавести школу у коју је ђак уписан о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће. Школа ће водити евиденцију о образовању и васпитању ових ученика. Детаљи о томе када, ко и под којим условима може да задржи дете код куће, биће разрађени правилником који ће донети министар. Ко је одговоран у случају да се ти стандарди не испуне, онај ко је спроводио образовни процес на даљину? Ко ће процењивати квалитет овог модела образовања? Значи, има много непознаница и мислимо да ту има нмного простора за манипулацију. Модел учења на даљину ће се примењивати тек када буде донет правилник о његовом спровођењу. А по члану 59. ученик има право на бесплатан превоз ако је његово пребивалиште удаљено више од два километра од школе. Такође, ђаци ће имати право на бесплатан превоз без обзира на удаљеност, уколико надлежни орган за послове саобраћаја утврди да је угрожена безбедност ученика на путу од куће до школе. Школа је дужна да ученицима, док чекају на организовани превоз, обезбеди заштиту. Уколико због специфичних теренских услова, организовање превоза није могуће, школа је дужна да обезбеди пратиоца ученику. У закону ће писати и да школа, у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, обезбеђује ученицима један оброк дневно.

Уводи се стручна, уметничка и општа матура, евиденција је урађена у складу са законом о заштити података, препознато је мајсторско образовање. Само нам није јасно какве везе имају са овим законима чланови који регулишу штрајк и минимум процеса рада, осим да се угрози основно људско право право на штрајк и спречи будући штрајк и разбије биће просвете кроз увођење сукоба запослених и директора и стремњење у потпуни хаос целокупног образовања Србије.

            Представници ГСПРС «Независност» у овој новини не виде ништа добро. ГСПРС «Независност» указује да комплетно образовње последњих година обилује решњима која фаворизују приватно образовање и самим тим срозавање бесплатног редовног образовања на што нижи ниво, а од 2014. године иде плаћање по ученику. Држави ће бити свеједно да ли ће основно образовање ученика финансирати у државној или приватној школи, јер је у обавези да омогући основно образовање ученика под истим условима.

Све обавезе према просветарима које се тичу исплате јубиларних награда биће испуњене до Нове године, изјавио је данас министар науке и просвете Жарко Обрадовић

Он је додао да је већ 49 општина у Србији исплатило просветарима јубиларне награде за 2009. и 2010. годину.

Министар просвете је навео да је тим поводом прошлог понедељка имао састанак с представницима Министарства просвете и финансија, као и представницима Сталне конференције градова и општина.

На састанку је одлучено да се исплатом јубиларних награда помогне оним општинама које немају довољно новца, рекао је Обрадовић.

Чланови Уније синдиката просветних радника, према његовим речима, имају право на штрајк, али ће јубиларне награде за 2009. и 2010. годину, без сумње, бити исплаћене.

Према речима министра Обрадовића, исплата заосталих награда је само техничко питање и због количине потребног новца, зависи да ли ће бити извршена дан пре или касније.

РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да је најважније да деца у образовном процеса стекну знање и да науче да га примењују као и да у интернационалним школама покушају да науче нешто и о другим културама.

Обрадовић је, на свечаности поводом отварања новог објекта средње школе и нове фискултурне сале у оквиру Интернационалне школе у Београду, нагласио да у Србији постоји више међународних школа које похађају и наша деца.

„Наша деца имају прилику да виде како изгледа школовање у другим земљама, али исто тако и други могу да виде како наше деца уче“, рекао је Обрадовић.

Обрадовић је рекао да странци, који су се шковали у Србији имају и даље позитивно мишљење о нама и да кажу да су стекли велико знање.

„Најважније је да деца науче да размишљају да примењују своје знање. Ниједна школа не може помоћи да завршите све уколико нисте научили да размишљате“, рекао је Обрадовић и нагласио да су најбољи они образовни системи који подстичу ђаке на размишљање, рекао је Обрадовић.

Амбасадорка Сједињених Америчких Дражава у Србији Мери Ворлик указала је на велики значај постојања интернационалних школа.

„Овакве школе су веома важне и за родитеље који живе изван своје земље. Деца у њима могу да науче много, учећи и по другачијим наставним програмима. Упоредо могу да се друже и са децом из различитих земаља, у овом случају и са децом из Србије“, рекла је Ворлик.

Она је, одговарајући на питања новинара, рекла да је средњу школу завршила у Аустралији, али да су њена деца ишла у школе у Немачкој и Русији и стекла велико знање и искуство.

РТВ

U blokadi račun Medicinske škole u Užicu

Dalji rad Medicinske škole u Užicu pod znakom je pitanja jer je njen račun blokiran zbog 20 miliona dinara duga prema preduzeću „Putevi“. Suma koju građevinska firma potražuje potiče od troškova izgradnje školske zgrade, a iako je finansijer tih poslova bilo Ministarstvo prosvete, koje izvođaču radova nije redovno izmirivalo obaveze, sud je svu odgovornost svalio na školu. Usled zarobljavanja sredstava, ova obrazovna ustanova više ne može da nabavlja nastavni i higijenski materijal i izmiruje troškove.

Bogdanka Đorđević

– Račun preko koga zaposleni primaju plate nije blokiran, ali jeste onaj drugi s koga plaćamo račune za grejanje, vodu, struju, đačke stipendije, jubilarne nagrade, prevoz zaposlenih. Zbog duga za koji je odgovorna država preti nam da uskoro ostanemo bez sapuna, toalet-papira, krede i ostalog potrošnog materijala koji se svakodnevno koristi – kaže za „Blic“ Bogdanka Đorđević, direktorka Medicinske škole.

Dugovi zbog kojih se oko sto zaposlenih i 839 đaka suočavaju s ozbiljnim problemom datiraju iz prve polovine prošle decenije. Najpre je 2003, dok je resor prosvete vodio Gašo Knežević, država opredelila početnih 30 miliona dinara da se na temeljima nesuđene šeste osnovne škole u Užicu izgradi srednjoškolska ustanova za obrazovanje medicinara. Budući da je korisnik katastarske parcele, zvanje investitora dodeljeno je Medicinskoj školi koja je raspisala tender i izabrala „Puteve“ kao najboljeg ponuđača. S tim se potpuno saglasilo i Ministarstvo.

Grad nema ingerencije

Medicinska škola u saniranju dugova ne može računati na pomoć grada Užica.

– Nemamo ni budžetska sredstava da pomognemo, niti ingerenciju da se bavimo tim pitanjem, ono treba da bude rešeno u trouglu škola – Ministarstvo – „Putevi“ – kaže Ilija Mićević, gradski većnik Užica.

Taman su se radovi zahuktali, a na čelo Ministarstva došla je Ljiljana Čolić koja budžetom za 2004. nije predvidela ni dinar za Medicinsku školu. U leto iste godine, kad su izvedeni radovi dostigli 50 miliona dinara, „Putevi“ su uvidevši da je država zavrnula slavine povukli radnike sa gradilišta.

– Nije bilo drugog izvora finansiranja, čekali smo od države da obezbedi novac za nastavak radova, ukazivali na potrebu nove školske zgrade. Za to vreme poluizgrađeni objekat čuvali su radnici „Puteva“, jer nije bilo novca da škola plati neke druge ljude, niti je grad hteo da da pare za tu namenu. Stvari su počele da se pomeraju s mrtve tačke u junu 2005. kada je potpisan protokol po kome će Ministarstvo izmiriti sve dugove i završiti objekat. „Putevi“ su nastavili posao i završili ga do kraja 2006. a sav osnovni dug prema njima izmiren je do sredine 2007. – podseća Bogdanka Đorđević.

Iako im je glavnica isplaćena, „Putevi“ su imali povod da presaviju tabak. U septembru je preduzeće podnelo tužbu zbog 22 miliona dinara duga na osnovu kamate za neblagovremeno plaćanje, a nisu oproštena ni četiri miliona, koliko je procenjeno danonoćno čuvanje objekta u vreme obustave radova. Kasnije, procenom veštaka, ukupna potraživanja „Puteva“ u procesu suđenja su svedena na 20 miliona dinara.

– „Putevi“ su tužili školu kao formalnog izvođača radova, ne i Ministarstvo prosvete koji je faktički naručilac tog posla i osnivač škole. Na osnovu mog potpisa na ugovoru, a on je tu morao stajati jer je škola korisnik placa, sud je odlučio da je dužnik škola i blokirao nam račun. Dugove ne sporim, ali smatram da krivicu treba pripisati državi, jer da nije bilo prekida radova ne bi danas ni bilo dugova – priča Bogdanka Đorđević.

Nisu dali novac ni za taksu

Ministarstvo prosvete nije čak udostojilo Medicinsku školu ni da joj obezbedi novac za prigovor na tužbu, pa je ta taksa plaćena iz budžeta Užica. I kasnije, kada je trebalo platiti tarifu za podnošenje žalbe na presudu, Ministarstvo je okrenulo leđa.

– Sud je doneo presudu i ona se mora poštovati – kazao je kratko juče za „Blic“ Blaže Čubrilo, načelnik Školske uprave, najviši predstavnik Ministarstva prosvete u Užicu.

Blic

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ