Правна питања и одговори

Просторије Педагошког друштва Србије додељене на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен. Тако је Педагошко друштво после 60 година, остало без просторија.

После 60 година, Педагошко друштво Србије остало је без просторија. Њихове просторије додељене су на коришћење Централном институту за конзервацију, а улаз у зграду им је забрањен.

Педагошко друштво Србије и Централни институт за конзервацију већ извесно време не могу да се договоре око дела просторија на које и једни и други полажу право.

Иако Институт за конзервацију користи три спрата зграде на Теразијама, жели да добије и суседне четири просторије које од 1950. године користи Педагошко друштво.

Педагози кажу да су им најпре запослени у ЦИК-у почели да искључују струју, а средином августа забранили су им и улазак у просторије. У Централном институту објашњавају да на тај начин само штите вредна културна добра Србије која се ту налазе.

Директорка ЦИК-а Мила Поповић-Живанчевић каже да су забранили улаз свима који нису сарадници Института.

У вези са тим проблемом, Педагошко друштво Србије обавестило је министрарства културе и просвете, градоначелника Београда и директора Дирекције за имовину, али нико их, кажу, није позвао на разговор. Сматрају да је такво понашање недопустиво за једну установу културе.

„Од августа нисмо у својим просторијама. Остала нам је документација, избачени смо, доведен нам је рад у питање. Чуди нас да нико није реаговао! Ми нисмо обична група грађана“, навела је председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.

Директорка Централног института за конзервацију каже да је Педагошком друштву Србије истекла закупнина 2008. године и Дирекција им није обновила уговор, након чега је Влада Србије донела одлуку и дозволила ЦИК-у да се усели у зграду.

У Удружењу педагога очекују да ће надлежни реаговати и стати на крај оваквом, како кажу насилном понашању, и демонстрацији моћи.

Мирослав Павловић из Завода за унапређивање образовања и васпитања наглашава да је сада у току 12 важних пројеката који су намењени унапређивању образовања, а да у овом тренутку не могу да реализују ни део активности.

У Министарству културе кажу да је у питању само технички проблем који може бити лако решен. Предлажу да се Педагошко друштво Србије обрати градској управи и затражи нови простор за рад. Предлог министарства просвете још се чека.

РТС

Novim zakonom o osnovnoj školi biće rešen i problem đaka pešaka. – Sindikat traži i uvođenje jedne smene u osnovnim i srednjim školama

Uskoro jedan topli obrok u školi

Učenici i zaposleni u osnovnim školama u Srbiji uskoro će dobiti novi zakon o osnovnoj školi. Predstavnici prosvetne vlasti i sindikata kažu da je nacrt još u izradi, ali da će doneti novine koje se tiču školskog udžbeničkog fonda, načina pisanja nastavnih programa, zaštite i bezbednosti učenika, prevoza učenika i rada učeničkih zadruga, biće ukinuta kategorija „đaka pešaka”, a u školu će biti vraćene đačke kuhinje, kako bi deca imala bar jedan topli obrok u školi.

Bogoljub Lazarević, savetnik ministra prosvete i nauke kaže da je cilj zakona „kvalitetnije obrazovanje”, što podrazumeva određene poteze i države i lokalnih samouprava. Po njegovim rečima biće rešen i prevoz učenika, kao i njihova bezbednost, koja jeste podignuta na viši nivo nego što je to bio slučaj ranije, a cilj je da svi učenici imaju bezbedno putovanje od škole do kuće i od kuće do škole.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da je ideju o rešavanju problema đaka pešaka sindikat ima jako dugo, što će s jedne strane državu manje da košta, a sa druge, de će se uključiti u život i rad u većim grupama sa ostalim đacima.

– Ideja je bila da se odeljenja sa malo učenika pripoje matičnim školama i da se đacima organizuje prevoz do tih škola i nazad. Mi takvih škola imamo mnogo, oko 800, sa jednim učenikom imamo trista škola, sa dva-tri učenika još toliko. Troškovi održavanja su jako veliki, plaća se ogrev, ljudi koji rade, a to nije dobro ni za decu, pedagoški gledano – ona se teško uključuju u kolektivni rad – kaže Brajković.

Izmene će u zakonskom delu pretrpeti i đačke kuhinje, koje su „preživele” u produženom boravku, a roditelji ovu uslugu plaćaju.

Brajković kaže da se slaže sa idejom prosvetnih vlasti da je dobro da deca imaju jedan topli obrok u školi i dodaje da trenutno u školama postoje velike razlike – jednom detetu roditelj spremi sendvič, drugom ne, treći kupuje u pekari…

– Važno je da se vidi ko će to da plaća, da ovu ideju ne iskoriste direktori pa da uzimaju „kajmak”, i tamo gde je produženi boravak manipuliše se sa dobavljačima. Dakle sindikati jesu za to, ali da bude tender, pa da roditelji biraju, jer oni će i da plaćaju – kaže predsednik SRPS.

Kada je reč o pisanju nastavnih programa, naš sagovornik, koji je u ime ovog sindikata i član radne grupe za izradu zakona, kaže da metodske jedinice ostaju iste, samo će se u planovima sada određivati tri nivoa postignuća učenika, odnosno šta se traži od najboljeg učenika, šta od onog sa osrednjim postignućima, a šta od onih sa najnižim. On dodaje da su škole već prešle na taj sistem i da će ovim zakonskim rešenjem to samo biti ozvaničeno.

Po novom zakonu svaka firma mora da ima čoveka za bezbednost na radu, što, kako objašnjava Brajković, velike firme imaju, ali ne i vaspitno-obrazovne ustanove.

– Imamo oko 3.000 škola u Srbiji, što znači da u sistem treba da se uvede novih 3.000 ljudi i da se oni plaćaju, a naš budžet neće biti povećan, već će se smanjiti za tri milijarde dinara, jer nama jedan procenat povećanja kadra košta jednu milijardu – kaže Brajković i pretpostavlja da će problem biti rešen tako što će se za te poslove osposobiti pomoćni radnici u školi, ložači i sl…

Milan Jeftić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su se predstavnici ovog sindikata susreli nekoliko puta sa predstavnicima prosvetnih vlasti i da u načelu podržavaju Nacrt zakona, ali imaju nekoliko uslova koji moraju da se ispune.

– Zahtevamo da se i u osnovnim i u srednjim školama uvede jednosmenski rad, jer je to jako važno i za đake i za nastavnike, a tako je i u Evropi. Deca bi tako mogla u školi, da posle nastave imaju i sekcije, slobodne aktivnosti, da rade domaći i onda da idu kući. To bi podrazumevalo i da dobiju bar jedan obrok u toku dana u školi. Ukoliko to dovede eventualno do tehnoloških viškova, za njih tražimo da država obezbedi socijalni program – kaže Jeftić.

Predlog o jednosmenskom radu čuo se više puta i na Nacionalnom prosvetnom savetu, a podržala ga je i Zajednica gimnazija Srbije.

„Tekst je još u izradi”, kaže na kraju Jeftić, „a očekujemo da, kada bude gotov, usledi živa javna rasprava

Politika

KRAGUJEVAC – Grupa od 25 studenata master studija kragujevačkog Mašinskog i Ekonomskog fakulteta dobila je jednogodišnje stipendije za obavljanje stručnih treninga u norveškoj kompaniji „Rap marin grup“.

Ugovore o stipendiranju primilo je 20 studenata Mašinskog i pet sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Program obuka koje je pokrenula norveška multinacionalna kompanija se realizije u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu i Visokom poslovnom školom Univerziteta iz Bodoa u Norveškoj.

Norveška kompanija je na aukciji 2006. godine kupila društveno preduzeće za inženjering i mašinsku obradu „Zastava mašine“ i poseduje 71 odsto kapitala. Pod nazivom „RAPP Zastava“ kompanija u Kragujevcu danas proizvodi vitla za brodove i naftne platforme i primer je uspešne privatizacije.

Direktor fabrike u Kragujevcu, Slobodan Milovanović, je rekao novinarima da se projekat obuke mladih stručnjaka odnosi na obezbeđivanje dopunske edukacije, stručnu praksu i izradu master radova na teme iz oblasti tehničkih i ekonomskih sistema u okviru Rap grupe.

„Taj program praktično znači da postajemo centar za regrutaciju mladih stručnjaka koji će se pripremati za rad u svim Rap fabrikama u svetu. Obučavaće se za poslove projektovanja, proizvodnje i organizacije, elektrike i montaže kao i za prodaju i servisiranje.

Obuka traje 12 meseci a trening obuhvata učenje i praktičnu obuku u norveškoj kompaniji.

GLAS JAVNOSTI

Za mesec dana počeće da rade prve privatne ustanove za smeštaj akademaca. Budžetski studenti će se smeštati po simboličnim cenama, a ostali za oko sto evra.

Studenti koji su na ovogodišnjoj raspodeli ostali bez mesta u domu uskoro će, iz podstanarskih soba, moći da se presele u privatne studentske domove. Za mesec dana Ministarstvo prosvete i nauke počeće da izdaje dozvole za rad privatnicima koji bi da se bave smeštajem akademaca.

Ministarstvu se već javilo desetak zainteresovanih, među kojima je i jedan fond iz Velike Britanije. Oni su se raspitivali za lokaciju gde bi gradili dom. Ostali već imaju kapacitete hotela, hostela ili nekog drugog objekta, koji bi da pretvore u prostor za život studenata. Svi su zainteresovani da posluju u Beogradu.

„Za nedelju dana imaćemo pravilnike o standardima gradnje i kategorizacije. Ako ispune sve zadate uslove, privatnici bi dozvole mogli da dobiju već za mesec dana“, objašnjava za „Novosti“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra.

„Mnogi od njih se već pripremaju, a najbliži ispunjavanju uslova je jedan dom u Zemunu, sa kapacitetom od 150 kreveta, koji je do sada radio kao hostel.“

Privatni domovi moraće da imaju propisani broj kvadrata, najmanje sto kreveta, dvokrevetne i trokrevetne sobe… Nije obavezno da imaju menzu.

Koliko će stanovanje koštati još se ne zna, ali prema Trninićevim procenama, ne bi trebalo da prelazi ekonomsku cenu u državnim domovima koja je do 9.000 dinara.

„Ukoliko sklope ugovor sa Ministarstvom, ovi domovi moći će da se nađu u sistemu u kome su i državni, pa bi u njima živeli samo budžetski studenti, prema rang-listi. Dakle, studenti bi na jednom mestu konkurisali i za državne i za te privatne. U tom slučaju, plaćali bi do 1.300, kao i u državnim domovima, a ostatak bi dotirala država“, najavljuje Trninić

Dodatni kreveti jesu potrebni, i privatni domovi bi umnogome rasteretili naše kapacitete, ali ne verujem da će veliki broj privatnika uspeti da u kratkom roku ispuni sve kriterijume za dobijanje dozvole“, smatra Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.

„Svake godine povećavamo kapacitete u našim domovima i sada imamo oko 12.000 kreveta. Budžetski studenti kod nas plaćaju od 900 do 1.300 dinara mesečno, a ekonomska cena je od 6.000 do 9.000 dinara“, kaže Petrović za „Novosti“

(MONDO)

ČAČAK – U Slatini kod Čačka održana je 36. smotra učeničkih zadruga Srbije i tribina o školstvu, na kojoj je savetnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević najavio skoro donošenje novog zakona o osnovnoj školi.

Novi zakon drugačije će regulisati proširenu delatnost škole, školski udžbenički fond, način pisanja nastavnih programa, zaštitu i bezbednost učenika, učenje na jezicima manjina, prevoz učenika i rad učeničkih zadruga, rekao je Lazarević.

Lazarević je naveo da novi zakon ukida kategoriju „đaci pešaci“, a u školu vraća đačke kuhinje, jer deca moraju imati bar jedan topli obrok u školi.

On je kazao da će se novi zakon o osnovnoj školi krajem ovog meseca naći na javnoj raspravi, a početkom decembra u skupštinskoj proceduri.

Radna grupa koja je radila na novom zakonu koristila je iskustva iz osnovnog obrazovanja razvijenih zemalja, kao sto su Norveška, Švedska Finska i Rusija, naveo je on na tribini, na kojoj je govorio i pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov.

KURIR