Правна питања и одговори

Šta će joj diploma – Skandal na Visokoj poslovnoj školi u Čačku

Ružica Mrkalj iz Pećinaca radila je pet godina kao generalni menadžer Visoke poslovne škole u Čačku (VPŠ), iako ima završenu samo osnovnu školu.

Ne priznaje … Ružica Mrkalj

Protiv Ružice Mrkalj, koja je u međuvremenu otišla na bolovanje, Osnovno javno tužilaštvo u Čačku podnelo je krivičnu prijavu u koju je Press imao uvid (broj KU – 358/11) zbog falsifikovanja diplome srednje i više škole.

Kinjila studente

– Na doškolovavanju u našoj školi bili su policajci koji su nam ispričali da tužilaštvo vodi postupak protiv menadžerke Ružice Mrkalj. Odlučili smo da od policije zatražimo zvaničnu informaciju o tome i 15 dana kasnije stigao nam je dopis u kojem nam je potvrđeno da je Osnovno javno tužilaštvo u Čačku podiglo krivičnu prijavu protiv nje zbog falsifikovanja isprave – ispričali su za Press predstavnici Studentskog parlamenta VPŠ u Čačku.

Studenti kažu i da ih je Ružica Mrkalj neprestano kinjila i maltretirala:

– Ona je odbijala da izdaje uverenja o položenim ispitima, kao i originale dokumenata kako bi sprečila prelazak studenata na drugi fakultet. Tom odlukom bili su pogođeni i studenti kojima su dokumenta bila potrebna zbog zaposlenja, vize i slično. Zato smo u decembru prošle godine stupili u štrajk, a jedan naš zahtev odnosio se na smenu Ružice Mrkalj.

Mrkaljeva: Neko mi smešta

Ružica Mrkalj za Press tvrdi da je završila Srednju medicinsku školu u Karlovcu, u Hrvatskoj.

– Da bih mogla da budem menadžer, završila sam i Visoku poslovnu školu u Čačku, pre nego što sam se zaposlila tamo kao generalni menadžer. Istraga se ne vodi protiv mene, ali ne mogu da vam otkrivam šta je u pitanju. Samo ću reći da sam previše čačkala tamo gde ne treba i sada mi se svete – ističe Mrkaljeva.

Direktor VPŠ u Čačku Nikola Bračika kaže za Press da je Ružici Mrkalj krajem jula uručen otkaz i objašnjava kako se dogodilo da bez srednje škole postane generalni menadžer:

Izbeglica iz Hrvatske

– Mrkaljeva je kod nas došla kao izbeglica iz Hrvatske. Imala je dokumenta na osnovu kojih je upisala i potom završila Visoku poslovnu školu u Čačku. U međuvremenu, nastavila je školovanje na Privrednoj akademiji u Novom Sadu i negde u aprilu ove godine mi je pokazala uverenje o diplomiranju, gde stoji da je diplomirani pravnik. Posle toga sam saznao da je protiv nje podneta prijava zbog falsifikovanja diploma. Policija je dolazila kod nas, pregledali su njen dosije, ali nisu našli nikakve falsifikate. Sve što su zatekli kod nas je regularno – tvrdi Bračika.

Direktor potvrđuje da je Ružica Mrkalj u njihovoj školi radila pet godina, sa kraćim prekidom.

– S obzirom na krivičnu prijavu, ali i na činjenicu da nismo bili zadovoljni kako je obavljala posao, postigli smo dogovor o sporazumnom prekidu radnog odnosa. Međutim, Ružica Mrkalj je iskoristila svoje zakonsko pravo na godišnji odmor, a potom je otvorila bolovanje. Očekujemo da uskoro dođe po radnu knjižicu – ističe Bračika.

Violeta Nedeljković, Beograd

Vukova kuća u Tršiću danas

U Loznici danas počinju sedmodnevni programi 77. Vukovog sabora, a tu najstariju tradicionalnu manifestaciju posvećenu velikanu naše kulture Vuku Karadžiću otvoriće ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Prvim u nizu programa, pod nazivom “Moj grad“, biće predstavljen Kragujevac, a tom prilikom u Vukovom domu kulture prigodnu reč imaće gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i predsednik Skupštine grada Kragujevca i narodni poslanik Saša Milenić.

U Centru za kulturu “Vuk Karadzić“ u Loznici Tanjugu je rečeno da se u okviru tog programskog ciklusa svake godine prikazuje grad iz nase zemlje ili iz inostranstva, koji je na određen način „povezan“ sa Vukovim životom i njegovim pregalaštvom.

Lozničanima će danas najpre da budu približena turistička obeležja Kragujevca, a potom će da bude otvorena dokumentarna izložba fortografija kragujevačkog Foto kluba “Apolo“ pod nazivom “Zavičaj moderne Srbije“.

Potom sledi predstavljanje knjiga Izdavačke kuće “Koraci“, a centalni deo umetničkog programa predstavljaće nastup Knjaževsko-srpskog teatra koji će da izvede pozorišnu predstavu “Djavo i mala gospođa“ čiji je autor Djorđe Milisavljević, a reditelj Žanko Tomić.

Posle toga, svakodnevno će da se odvijaju programi kojima će da bude predstavljena Matica srpska, Vukova zadužbina, Institut za književnost i umetnost i Etnografski muzej, uslediće podsećanje na 200 godina od smrti našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića i niz drugih raznovrsnih sadržaja.

Kao i do sada, završni program će da bude izveden u Tršiću, a biće u znaku obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću.

Besedu na Vukovom saboru, čiji se centralni program odvija na otvorenoj pozornici u dolini rečice Zzeravije, prvi put će da održi stranac, profesorka na Univerzitetu u Haleu, slavista i književni prevodilac Angela Rihter.

Popodnevni saborski program, pod naslovom „Uđi u ovo polje – svedočanstva sa Kosova i Metohije“, prirediće Ansambl “Kolo“ iz Beograda.

Programi Vukovog sabora, koji su 1933. godine utemljili žitelji Jadra i Podrinja, uz podršku istaknutih pojedinaca i značajnih naučnih i drugih institucija toga vremena, trajaće do 18. septembra, kao i do sada bezmalo u celosti u Loznici i u Tršiću, a delom i u Beogradu.

Ovogodišnji, 77. po redu Vukov sabor organizuje Centar za kulturu “Vuk Karadzić“ iz Loznice, uz podršku Ministrstva kulture, informisanja i informacionog društva i domaćina – grada Loznice.

TANJUG

Projekat „Udžbenici na poklon“ izazvao nedoumice kod roditelja i izdavača. Đaci su morali da dokupe radne sveske i knjige za najmanje 2.000 dinarа

PRVOG septembra je još jednom potvrđeno da je besplatno obrazovanje u našem društvu i dalje mit. U to su se uverili roditelji koji su, uz udžbenike koje su njihovoj deci poklonili Ministarstvo prosvete i grad Beograd, morali da dodaju između dve i sedam hiljada dinara. Toliko su koštale radne sveske i udžbenici za strane jezike, koji nisu bili uključeni u besplatni komplet.

Tako je jedna dobra ideja, u početku apsolutno prihvaćena, postala predmet rasprava, pa čak i negodovanja, naročito roditelja, kojima je u suštini trebalo najviše da pomogne.

A odmotavanje klupka sa problemima i dilemama počelo je čim su učenici seli u klupe. Da li su udžbenici poklonjeni ili pozajmljeni? Kako se dogodilo da mame i tate sada moraju da izdvoje istu količinu novca ili čak i više, nego prethodne godine, kada su sami kupovali udžbenike? Ko i na koji način određuje da je knjiga neupotrebljiva za sledeću generaciju i da roditelj mora kupiti novu? Odakle će đaci obnavljati gradivo i učiti za malu maturu, ako knjige moraju da vrate?

Gordana Knežević-Orlić, direktorka izdavačke kuće „Klet“, smatra da su roditelji obmanuti i tvrdi da deca nisu dobila besplatne udžbenike, već su oni praktično pozajmljeni od škole.

– Ako ih oštete i ispišu, roditelji će morati da plate punu cenu udžbenika – podseća Orlićeva. – Samo radne sveske od prvog do trećeg razreda su zaista poklon za učenike i ne moraju da ih vraćaju.

Ova izdavačka kuća je čak započela kampanju „S dobrim udžbenikom do znanja“ i pozvala roditelje da kupe knjige, da bi deca mogla da podvlače rečenice u njima.

Na spisku besplatnih knjiga našle samo osnovne – čitanka, udžbenik iz matematike, „Svet oko nas“.

-Cena kompleta koji je platila država je za đaka prvaka 2.700, a za treći razred 4.010 dinara – kaže Ivan Perić, urednik u izdavačkoj kući „Klet“ i roditelj dvoje osnovaca. – Knjige koje sam dokupio samo za treći razred platio sam 3.980 dinara.

FINSKA ZA PRIMER

KONCEPT besplatnih udžbenika već dugo se primenjuje u mnogim evropskim zemljama. U Finskoj je osim svih knjiga, đacima obezbeđena užina, a država im plaća socijalno i zdravstveno osiguranje. Njihovi učenici godinama su u samom vrhu po rezultatima na PISA testovima. A Finska je ipak – Finska.

Bojana Selaković, iz udruženja „Roditelj“, nije jedina koja se pita kako se dogodilo da je lane za ceo komplet bilo potrebno isto novca, kao ove godine samo za dokupljene knjige (radne sveske i strani jezik). Da li su knjige poskupele ili su se nastavnici „zaneli“, pa traže obimniju literaturu nego prethodne godine?

U beogradskoj OŠ „Branislav Nušić“ roditelji su morali da dokupe čak 12 knjiga za šesti razred!

Jelena Ivanović, iz Zavoda za izdavanje udžbenika kaže da je istina da su udžbenici skuplji nego pre godinu dana, ali da to nije neka drastična razlika, jer im je cena porasla za 12 odsto.

– Roditeljima je ipak lakše, jer sada daju do sedam hiljada dinara za radne sveske i strani jezik – smatra Ivanovićeva. – Da nisu dobili pomoć morali bi da izdvoje i po 10.000 dinara.

Mnogi roditelji ne znaju da li je uzimanje „besplatnih udžbenika“ obavezno ili ne. U Ministarstvu prosvete kažu da nije i da mame i tate koje ne žele, ne moraju da uzmu knjige, a oni koji ih „zaduže“ potpisaće revers.

Bilo je slučajeva i da su roditelji, uz dobijene udžbenike, kupovali duplikate koje će deca koristiti kod kuće i u kojima će moći da pišu. Problem je, međutim, i što škole nisu obezbedile ormariće u kojima bi stajale knjige koje ostaju u učionici.

KOMISIJA “MERI“ OŠTEĆENjA

MINISTARSTVO prosvete poslalo je dopis školama sa objašnjenjem šta se smatra oštećenom knjigom, koju će roditelji morati da plate. To je udžbenik „koji nije celovit (nedostaje deo teksta ili list) ili je obeležen na mestu koje nije predviđeno za obeležavanje ili je obeležen na mestu koje je predviđeno za obeležavanje, ali tako da nije moguće brisanje i upotreba istog udžbenika za narednu generaciju, ili je oštećen na neki drugi način tako da nije moguće učiti iz njega, odnosno nije upotrebljiv za sledeću generaciju“!? Direktor škole će formirati Komisiju od tri člana, za procenu stepena oštećenja udžbenika.

„Večernje novosti“

Visoka škola za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca ove godine proslavlja 140 rođendan

Učenje kroz igru

Aleksinac – Ujutro na ista vrata ulaze i profesori, i studenti, i roditelji s mališanima. U dvorištu su skulpture, diplomski i magistarski radovi studenata kojima se igraju deca iz kraja. A iza škole, na vrhu brda je top, zaostao posle gašenja obližnjeg garnizona. Profesori u šali pričaju da su kolegama iz Komisije za akreditaciju, koji su nedavno obilazili školu, na odlasku rekli: – Top je okrenut ka auto-putu, pa vi vidite kakav ćete izveštaj da predate.

Šalu na stranu, ali zaposleni Visoke škole za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca najmanje treba da strepe od nalaza Komisije za akreditaciju koja je ove godine krenula u redovnu kontrolu visokih škola po Srbiji. Imaju dovoljno kvadrata, studenata i profesora, čak i više nego što je potrebno po standardima, ove godine slave 140 godina postojanja i nisu samo po tome jedinstveni u Srbiji.

Direktor, profesor dr Stojan Obradović, pesnik je čija je specijalnost filozofija fizike. Iako se njegovih pet radova nalazi u biblioteci NASA, na prvi pogled se vidi da je reč o skromnom profesoru, starog kova, koji domaćinski raspolaže s to malo para koliko škola zaradi od studenata (školarina je jedna od najnižih u Srbiji), jer drugih prihoda nema. Odmah je stavljen crep umesto krova od lima koji je nedavna oluja odnela, škola je okrečena u nijanse plave i ljubičaste boje za šta je bio zadužen profesor likovnog, na zidovima su slike, ali i diplome i fotografije, istorijski vredna dokumenta koja svedoče o počecima obrazovanja učitelja u Srba: ukaz o premeštanju škole iz Beograda u Aleksinac 1896. godine, fotografija prve generacije Učiteljske škole tri godine kasnije, ukaz o dodeli Kraljevskog ordena Svetog Save drugog reda 1939. godine…

Obilazimo i biblioteku sa 30.000 knjiga i šest legata koju koriste profesori i s drugih fakulteta, a bibliotekarka Snežana Đorđević nam pokazuje najveće blago – originalni časopis „Karadžić“ i to sve brojeve od 1899. do 1903. godine.

Direktor nam pokazuje amfiteatar u kojem profesori drže predavanja tako što zakače bubicu na košulju, dodaje da su imali „pametnu tablu” pre Matematičke gimnazije u Beogradu i vodi nas u muzički kabinet s dvadesetak harmonika, klavirom i muzičkom tablom. Svojevremeno su imali i jednu provalu i to u toku dana – ukradena je harmonika vredna šest hiljada maraka, posle čega je pojačan video-nadzor u školi.

– Ja i s kompjutera od kuće mogu da pratim sve što se dešava u školi, koja je otvorena od osam do osam, radimo i subotom i nedeljom. Imamo oko 500, uglavnom studentkinja iz čak 47 gradova, dolaze nam čak i iz mesta koje imaju učiteljske škole i fakultete. Neki od njih su zaposleni, neki roditelji – priča dr Stojanović.

Njegov broj mobilnog telefona je na sajtu škole, dostupan i studentima, i profesorima, i novinarima. Studentske radove prima i brzom poštom i odgovara u roku od 24 časa, dokazujući da se u Srbiji stvara neka nova generacija profesora koja pokazuje da je moguće uskladiti i Bolonju i tradiciju.

On svaki dan dolazi iz Prokuplja, što nije neobično, jer imaju profesore koji takođe putuju iz Beograda, Niša, Vranja, Sokobanje…

Jedan od njih je i dr Milutin Đuričković iz Zemuna, predsednik Saveta škole, pesnik s nekoliko objavljenih knjiga, koji se stara da školu ne zaobiđu poznata imena naše književnosti.

Zbog nas je nakratko prekinuo ispit. Biljana, Vladimir, Ana, Tijana, Mariana, Miljana i Aleksandra su studenti koje zatičemo ispred amfiteatra u kojem se polaže književnost za decu. Kažu da su se za ovaj poziv odlučili pre svega zbog ljubavi prema deci.

– Studije nisu dosadne, učimo sve ono što će nam kasnije zatrebati, a imamo praksu i u vrtiću koji je na nekoliko koraka odavde. Gradivo nije zahtevno, ostaje nam dosta vremena i za izlaske – pričaju budući vaspitači.

„Jedini koji se zapošljavaju jesu vaspitači“, sa osmehom kaže direktor i navodi gde sve mogu da rade po dobijanju diplome – predškolske ustanove, vrtići, privatni i državni, kao i privatno davanje časova što je sve češći slučaj, naročito s decom ministara i poznatih ličnosti.

– Dobro je da ste se setili i nas iz provincije – sa osmehom nas dočekuju u vrtiću „Lane“ koji se nalazi desno od centralnog hola škole. Dvadesetak glava se okreće ka nama i u horu se čuje „Dobar dan“. Mališane nakratko prekidamo u igri, a potom počinje ručak – riba, pire krompir i kupus. Posle toga – spavanje. Direktor nam kaže da se ovde sve uči uz igru, a cilj je da deca steknu radne i higijenske navike.

Ova škola jedina u Srbiji ima i specijalističke studije za dramsko vaspitanje, za sada sa samo 25 studenata, iako je interesovanje mnogo veće.

Domar škole Dragan Ilić pokazuje nam studentskih, ali i svojih ruku delo u dvorištu škole – fontanu, česme u obliku pečurki, drveni vozić za igru.

Ima li nešto što ne valja, pitamo „pesničko rukovodstvo“ škole, dok sa brda na čijem vrhu je škola, puca pogled na Aleksinac. „Međunarodna saradnja“, odgovara direktor, što je bila i zamerka Komisije za akreditaciju. Pošto će po izmenama zakona uskoro i visoke škole moći da školuju mastere, a što opet podrazumeva i mobilnost studenata po celom evropskom akademskom prostoru, škola će proširiti saradnju na slične ustanove u Evropskoj uniji. Ovih dana se počinje sa Slovenijom i Češkom.

Sandra Gucijan

Opština Aleksandrovac izdvojila je oko tri miliona dinara za rekonstrukciju montažne osnovne škole u župskom selu Dobroljupci, međutim ono što je urađeno ne odgovara planu rekonstrukcije. Unutrašnji zidovi škole koji su od azbestnih ploča nisu zamenjeni kao oni sa spoljne strane, ostala je stara drvenarija. Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije.

Ministarstvo prosvete najavljuje dolazak prosvetne inspekcije: Škola u Dobroljupcima

– Detaljni projekat rekonstrukcije škole sačinili su građevinski stručnjaci SO Aleksandrovac. Vrednost radova koje je izvela aleksandrovačka firma „Građing“, a čiji je finansijer opština Aleksandrovac, iznosi 2.907.554,50 dinara – kaže Mirjana Micanović, sekretar matične OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Aleksandrovcu

U planu rekonstrukcije škole navedene su sve faze izvedenih radova i cena koštanja. Tako su na školi u Dobroljubcima veličine 540 kvadrata izvršeni sledeći radovi: zamena krova od lasonitnih ploča i pokrivanje pocinkovanim limom od aluminijuma, postavljanje podova učionica od laminata, skidanje azbestnih ploča sa spoljnih zidova škole i njihovo odvoženje na deponiju, te na njihovo mesto postavljanje gipsanih ploča sa izolacijom od stiropora i izradom fasade…

„Blic“ je od građevinskih inženjera SO Aleksandrovac tražio objašnjenje zašto projektom rekonstrukcije pomenute škole nisu predvideli zamenu azbestnih ploča na unutrašnjim zidovima montažne škole u Dobroljubcima, ali su oni odbili da daju bilo kakvu izjavu.

Pomoćnik Ministra prosvete Zoran Trnanić rekao je da je obavešten o renoviranju škole u Dobroljubcima, koju pohađa 48 đaka od prvog do osmog razreda.

– Opštine imaju obavezu da održavaju objekte škola na svojoj teritoriji. Dobro je to što je opština Aleksandrovca opredelila sredsta za rekonstrukciju ove škole izgrađene pre 31 godinu. Međutim, nije dobro što čelnici opštine nisu kompletno sredili školu, jer nisu zamenili unutrašnje zidove od azbestnih ploča – kaže pomoćnik Ministra Zoran Trnanić i dodaje da u celoj ovoj priči ima mesta za prosvetnu inspekciju

Slično misle i roditelji dobroljubačkih osnovaca.

– Zašto ne kažu da su zbog nedostatka para uradili ove godine deo poslova, te da će dogodine izmeniti unutrašnje zidove, dotrajale prozore na školi i drugo – kažu roditelji dobroljubačkih osnovaca.

BLIC