Правна питања и одговори

Međunarodni dan pismenosti, koji se obeležava danas, prilika je da se ukaže na alarmantne podatke da je više od 830 miliona svetskog stanovništva nepismeno, a da u Srbiji ima više od milion osoba koje nisu potpuno pismene.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji je više od milion ljudi, odnosno više od 20 odsto odraslih preko 15 godina starosti koji nisu završili osnovnu školu, a čak 50 odsto odraslih koji imaju samo osnovnu školu ili su funkcionalno nepismeni.

Među obrazovnim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana u džepu ima fakultetsku diplomu. Takođe, poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su srpski učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.

Unesko je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se istakne značaj čitanja i pismenosti za društvo i pojedinca. Taj dan pismenosti se obeležava od 1967. godine, a Generalna skupština UN je period od 2003. do 2012. godine proglasila za deset godina pismenosti.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti je podrazumevao elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, što podrazumeva osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. Od 1964. godine počinje da se razvija novi pristup funkcionalnog opismenjavanja i pismenosti, čiju osnovu čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

PRESS

Polovina odraslog stanovništva ima samo osnovnu školu, a petina odraslih nisu ni to završili, istaknuti su podaci iz poslednjeg popisa stanovništva a pred svetski Dan pismenosti.

Međunarodni dan pismenosti, koji se obeležava 8. septembra, prilika je da se ukaže na alarmantne podatke da je više od 830 miliona svetskog stanovništva nepismeno, a da u Srbiji ima više od milion osoba koje nisu potuno pismene.

Prema podacima Organizacije UN za obrazovanje nauku i kulturu (UNESKO) i organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.

Podaci OECD-a pokazuju da najveći broj stanovnika razvijenih zemalja ima srednju školsku spremu. U SAD taj broj se kreće oko 47 odsto, a u Austriji oko 61 odsto.

UNESKO je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti, sa ciljem da se istakne značaj čitanja i pismenosti za društvo i pojedinca.

Međunarodni dan pismenosti se obeležava od 1967. godine, a generalna skupština UN je period od 2003. do 2012. godine proglasila za deset godina pismenosti.

Puna pismenost stanovništva i obrazovanje su jedna od osnovnih tema u razvijenim zemljama, jer globalizacija „traži“ pismene radnike i dobro obrazovanu i obučenu radnu snagu.

Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana u džepu ima fakultetsku diplomu.

Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su srpski učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti je podrazumevao elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, što podrazumeva osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. godine počinje da se razvija novi pristup funkcionalnog opismenjavanja i pismenosti, čiju osnovu čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao – prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata…).

Istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku.

Pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.

Tu prednjači razvoj „Mas self komunikejšna“, odnosno Masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju Internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.

Pomenutih deset godina pismenosti UN, Srbija će dočekati sa 2.800 odraslih u školskim klupama.

Naime, u okviru projekta “Druga šansa“, koji odraslima nudi besplatno osnovno i stručno obrazovanje, u školske klupe će do kraja septembra sesti „stari đaci“.

Za ovaj projekat Evropska unija je izdvojila četiri miliona evra bespovratne pomoći, sa ciljem da se podigne nivo funkcionalne pismenosti u Srbiji, posebno kod najmarginalizovanijih članova društva.

Na osnovu konkursa Ministarstva prosvete i nauke, odabrano je ukupno 80 osnovnih škola koje će proširiti delatnost obrazovanja i na odrasle.

Do sada je obučeno više od 470 nastavnika, direktora osnovnih škola, stručnih saradnika, učitelja, predmetnih nastavnika i andragoških asistentata koji su prošli niz treninga kako bi se pripremili za rad sa odraslima.

Izrađen je potpuno nov nastavni plan i program, prilagođen potrebama odraslih i, uz Pravilnik o programu oglednog projekta, objavljen u Prosvetnom glasniku, čime je zaokružen i zakonski okvir projekta.

(MONDO/agencije)

Dok se zbog manjeg broja časova pojedinim profesorima fizičkog vaspitanja smanjuju plate, u nekim niškim školama i nema fiskulturnih sala, pa su sportske aktivnosti čista improvizacija

Nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama neće biti ni ove školske godine

Niš – Ako je suditi po informacijama sa zvaničnih mesta, početak školska godine u Nišu protiče normalno. Na svakom koraku može se čuti da su izostali potresi oko preraspodele časova u obrazovnim ustanovama i da su svi zadovoljni jer nije bilo tehnoloških viškova od kojih su strepili učitelji, nastavnici i profesori. Ali, nisu posle 1. septembra svi zadovoljni.

Veliki broj profesora fizičkog vaspitanja u osnovnim školama ostao je bez dobrog dela časova. Od njih su, posle odluke u Ministarstvu prosvete, časovi uzeti i vraćeni učiteljima, odnosno nastavnicima razredne nastave. Dobro za učitelje, ali na uštrb profesora fizičke kulture. Među profesorima ima slučajeva da su pali na samo 30 odsto časova. To znači da će umesto cele plate, sa umanjenim fondom časova primati samo trećinu dohotka.

Učitelji, koji su do pre nekoliko godina sami držali nastavu fizičkog vaspitanja, pa im je to uzeto, stalno dokazuju da im je učinjena nepravda, a sada profesori sa diplomama fakulteta strepe.

Na drugoj strani i ovog septembra po ko zna koji put u poslednjih dvadesetak godina ukazuje se na veliki problem oko nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Zato što nemaju sportske sale čak u osam obrazovnih ustanova, časovi fiskulture održavaće se u učionicama, ili će biti organizovane rekreativne šetnje i improvizovani časovi u parkovima u blizini škola, Gradskoj tvrđavi ili u dvorištima između stambenih zgrada i solitera. To, međutim, može da traje samo dok je lepo vreme. Sa kišama i hladnim danima, učenici će sa svojim nastavnicima i profesorima sedeti u školama, bez fizičkih aktivnosti. Jedino će moći da uče teoriju fizičkog vaspitanja.

Najdrastičniji primeri svakako su Srednja škola mode i lepote i Hemijska škola, koje se nalaze u centru Niša i u istom objektu. U ovim dvema srednjoobrazovnim ustanovama je čak 1.500 učenika. Nastava fizičkog vaspitanja svodi se na dobru volju samih đaka da u učionici odigraju pokoji valcer ili neku drugu vrstu plesa, ali da muzika ne bi smetala normalnom odvijanju časova iz drugih predmeta, i to se izbegava. Zato se budući hemičari, modni kreatori, kozmetičari i drugi u vreme časova fiskulture mnogo više nego u svojim školama mogu videti u kafićima u centralnoj gradskoj pešačkoj zoni, pred izlozima tržnih centara ili kako se sunčaju na obližnjem Nišavskom keju.

Sa istim problemom – nedostatkom fiskulturnih sala, suočene su i srednje škole kao što su Pravno-poslovna, Mašinska, Umetnička i Muzička, kao i osnovne škole u prigradskim naseljima. U pojedinim školama postoje prostori koji se mogu adaptirati, ali za to nema novca. A o izgradnji novih sportskih sala niko i ne razmišlja.

Toma Todorović

Kosturska glava u plamenu na korici sporne sveske

Povodom početka školske godine učenici prvog razreda osnovne škole “Josif Pančić” dobili su prošlog četvrtka na poklon od Grada školski pribor, međutim na koricima pojedinih svesaka na zaprepašćenje roditelja našla se odštampana kosturska glava u plamenu. U osnovnoj školi “Josif Pančić” nisu upoznati sa ovim incidentom.

Ivan Perić čija je ćerka krenula u prvi razred osnovne škole na Banovom brdu tvrdi da ovu neprijatnost nije ni primetio dok mu naslednica nije skrenula pažnju.

– Prvog dana školske godine organizovana je priredba u školi na kojoj su prvacima podeljene sveske i rančevi. Ćerka je dobila sveske različitog formata pa sam joj predložio da odemo da kupimo još udžbenike. Međutim, ona mi je rekla da korice svake sveske izgledaju grozno. Tek tada sam primetio da se na dve sveske nalazi kosturska glava u plamenu, a na jednoj robot koji puca iz pištolja – priča Ivan i dodaje da je verovatno propust nastao usled nabavke najjeftinijih svesaka na tržištu.

Iako Ivan pretpostavlja da su i drugi đaci prvaci dobili na poklon sveske sa istim koricama u osnovnoj školi “Josif Pančić” odbacuju takvu mogućnost.

– Bio sam na ceremoniji dodele svesaka i nisam video nijednu kostursku glavu. Ljudima je verovatno dosadno pa traže afere tamo gde ih nema – Milan Bajić, direktor ove škole.

BLIC