Правна питања и одговори

KRALJEVO – Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je juče u Kraljevu da će sve škole u ovom gradu, oštećene u zemljotresu, do 1. septembra biti spremne da prime đake.

Ministar Obradović i ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković danas su obišli zgradu gimnazije u koju je smeštena i ekonomsko-trgovinska škola i na kojoj je počela sanacija građevinske konstrukcije.

Vrednost radova je 25 miliona dinara, a sredstva je, preko Vlade Srbije, poklonila „Poštanska štedionica“.

Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu za koje su urađeni projekti sanacije radovi su počeli i u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ za koju su sredstva obezbeđena donacijom SOS Dečje selo.

Ministar Obradović je izrazio uverenje da će, i pored kašnjenja, škole biti seizmički bezbedne da 1. septembra prime đake.

„Ministarstvo prosvete nije imalo dovoljno novca na pozicijama za osnovno i srednje obrazovanje za potrebe sanacije. Ako nemate novca, nemate osnovni uslov da krenete u postupak javne nabavke“, rekao je Obradović.

On je podsetio da sada ima dovoljno novca, zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ 50 miliona dinara, „Poštanske štedionice“ od 30 miliona i iz budžeta Ministarstva prosvete 25 miliona dinara.

Ministar Obradović je rekao da u naredna dva do tri dana treba da budu okončani postupci javnih nabavki i za ostale škole.

U slučajevima kakvih je već bilo da se na tender niko ne javi, Ministarstvo će pomoći da se nađe izvođač radova, kazao je Obradović.

Na pitanje novinara kako će zgrada gimnazije biti završena do 1. septembra kada je rok za završetak radova 45 dana, Obradović je odgovorio: „Videćemo se ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, izviniću se, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično“.

Obradović je podsetio da su u ovoj fazi radi samo statička sanacija objekata, posle koje će sve škole biti seizmički bezbedne za učenike.

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić rekao je da će škole imati priliku da ostale radove finansiraju kroz kredit Evropske investicione banke.

„U septembru ili oktobru biće raspisan oglas za škole. Verujem da će iz tih sredstava moći da se završi kompletna obnova škola u Kraljevu“, rekao je Trninić.

Autor:

Agencija Tanjug

Deca iz osam država na Tari kroz igru upoznaju srpske nacionalne vrednosti.Jedna od kreativnih radionica na Tari koje pohađaju đaci iz Srbije i regiona (Foto S. Jovičić)

Tara – U improvizovanom studiju na otvorenom traje TV duel, a sagovornici su – sveti Sava i Nikola Tesla. Razgovaraju oni o Srbima nekad i sad, o zbivanjima i nevoljama, daju mudre predloge kako život poboljšati. Odmereno, bez nervoze, kako nacionalnim velikanima priliči. A kad taj TV duel završe, onda se dopisuju na „Fejsbuku”, i to glagoljicom, najstarijim pismom u Srba.

Igra je ovo, naravno, poučna za spoznaju nacionalnih vrednosti. Akteri su, u okviru programa nazvanog „Srpski kod”, deca srpske nacionalnosti iz osam država u okruženju. Gledali smo tu igru ovih dana na planini Tari, u Školi prijateljstva koju 11. put, organizuje humanitarna organizacija „Naša Srbija”. Oko 600 mališana iz Srbije i regiona, u tri grupe, boravi od 2. jula do 6. avgusta u ovoj zanimljivoj školi: prvo je održan multietnički seminar na kome su učestvovala deca osam nacionalnosti s područja Srbije, zatim je trajao „Srpski kod” sa srpskom decom iz osam okolnih država, a upravo kreće program za decu iz srpskih enklava s Kosova i Metohije, kao i za ratnu siročad.

U „Srpskom kodu” učestvovala su deca iz Temišvara, Budimpešte, Vukovara, Skadra, Ljubljane i drugih gradova. Igrom, pesmom, kvizovima spoznavali doba od dolaska Srba na ove prostore do najnovijih vremena. Ovde su naučili i kakvi su običaji, stari zanati, krsne slave, narodna jela, kako se mesi božićna česnica, slavski kolač, ko su naučnici, junaci, svetitelji… I pravu srpsku svadbu sami su organizovali: neko je bio pozivar sa buklijom, drugi je gađao jabuku, treći naređivao kao čauš, a sve u čast dvoje malih „mladenaca”.

– Vrlo su kreativni i sa mnogo entuzijazma pristupaju svemu, stiču znanje s razumevanjem, na zabavan način – kaže za „Politiku” Nataša Radulović, koordinatorka „Srpskog koda” u Školi prijateljstva.

Mladi, naravno, prihvataju ovakvo zanimljivo i opušteno sticanje znanja.

– Gluma je bila moj izbor u ovim radionicama, priredili smo jednu predstavu, stvarali i neke šašave reklame. Na „Srpskom kodu” najviše me privukla priča o doseljavanju Srba na ove prostore. Ovo znanje će mi pomoći u mom školovanju, jer mi u srpskoj gimnaziji u Temišvaru više učimo rumunsku nego srpsku istoriju – priča Aleksandra Petrov iz Rumunije.

Bojan Brajović iz Skadra kaže: „Glagoljica mi je posebno zanimljiva. Ovde je i moj brat od tetke, pa ćemo se u Albaniji dopisivati na glagoljici ”.

Zaista, glagoljica je hit ovogodišnjeg „Srpskog koda”. Učili su mališani i naučili prvo pismo kod Srba, sve one kvačice iz davnina koje im je Nataša, lingvistkinja po struci, na zabavan način objasnila. Ne samo da bi upoznali jednu prastaru nacionalnu vrednost, nego i da imaju svoj „tajni kod” na kome će se dopisivati, a kakav ne razumeju roditelji i nastavnici. Ovde su pisali i ljubavna pisma na glagoljici, da bi se kasnije pred svima čitala, s tim što se znalo kome je pismo upućeno, ali se autor nije potpisivao.

I tako, dan za danom deci brzo prolazi u „Školi prijateljstva” kojoj je, kako kaže direktorka „Naše Srbije” Mina Milićević, od presudnog značaja podrška „Banke inteze”.

– Ponosni smo na to i na svu našu decu iz zemalja regiona s kojima ovih dana delimo najlepše trenutke, podsećajući se na ono zajedničko, što ćemo uvek nositi u sebi ma gde bili: srpski identitet – kazala je Mina Milićević.

Branko Pejović

Podrška… Inicijativu naših čitalaca potpisuje sve više uglednih ličnosti

Inicijativu Pressa da se 21. oktobar, datum masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, potpisao je i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević.Srbija među prvima prepoznala zlo fašizma… Kovačević

– Šumarice su za građane Srbije simbol borbe protiv fašizma i mesto koje odslikava svu tragediju jednog rata koji je bio najveći u istoriji ljudske civilizacije. One, takođe, predstavljaju simbol patriotizma, jer su i nastavnici i ta deca koja su stradala u Šumaricama pokazali šta znači voleti svoju zemlju – rekao je Kovačević.

On kaže da je Srbija bila jedna od prvih evropskih zemalja koja je prepoznala zlo fašizma.

– Dan studenata UB obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije u Beogradu 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu organizovanom zbog jačanja fašizma u Nemačkoj ubijen student prava Žarko Milanović – podseća Kovačević.

Gde se može potpisati

Čitaoci iz Beograda koji žele da potpišu inicijativu mogu to da učine svakog radnog dana, od 11 do 17 časova, u prostorijama redakcije, Hajduk Veljkov venac 4-6. Takođe, potpisi se mogu staviti na Đačkom trgu u Kragujevcu, kao i kod dopisnika Pressa u Čačku, Šapcu, Kraljevu, Loznici, Vranju, Ljuboviji…

Inicijativu Pressa podržala je i najstarija sportska organizacija u Srbiji – Savez „Srpski soko“.

– Niko ne može da osporava proglašenje 21. oktobra za državni praznik jer žrtve kragujevačkog oktobra to svakako zaslužuju! Kredibilitet ovog praznika će proisticati upravo iz činjenice da je narod pokrenuo inicijativu, a ne partije niti političari. Pored ostalih žrtava, tad je stradalo i stotinak članova sokolskog društva u Kragujevcu. Najstariji streljan u Šumaricama imao je 78 godina, a najmlađi samo 12 – poručuju članovi Saveza „Srpski soko“.

PRESS

У оквиру једномесечне праксе у приватној адвокатској канцеларији, најбољи     студенти треће и четврте године београдског Правног факултета обишли су преко десет институција у којима су пратили рад старијих колега, али и сарађивали на неким предметима.

Десет најбољих студената треће и четврте године Правног факултета у Београду завршили су једномесечну праксу у приватној адвокатској канцеларији. Обишли су преко десет институција у којима су, само за њих, организована предавања.

Сарађивали су и на конкретним, актуелним предметима. На жалост, у Србији је мало студената који добију прилику да се кроз практичан рад упознају са занимањем за које се школују.

Путем конкурса, организованог на Правном факлултету у Београду, изабрани будући правници директно су пратили рад старијих колега, али и сарађивали на неким предметима.

„На мене је највећи утисак оставио рад на конкретним предметима, дакле рад на оптужници и упоредо праћење тих поступака“, рекао је Марко Цветковић, студент четврте године Правног факултета.

Тодор Брајовић, студент четврте године каже да су у Специјалном пратили Шарићево суђење и да су видели како изгледа уопште суђење и шта се све ради на суђењу.

У летњој радионици студенти су потврдили свој избор будућег занимања и видели на које све ствари адвокат свакодневно мора да мисли.

„Tо није био рад у канцеларији, већ упознавање са свим областима права“, рекла је Мирјана Игњатовић, студент треће године Правног факултета.

Апсолвент на Правном факултету Софија Ковачевић каже да су посетили Саобраћајни факултет, Институт за судску медицину, где су се надлежни потрудили да објасне о чему се ради, који је њихов задатак.

Студентима је жао што је пракса завршена. Кажу да је велики пропуст то што више њихових колега нема могућност да прође кроз сличне програме. Многи прилику за то добију тек када дипломирају. Таква пракса би, кажу, што пре требало да се промени.

РТС

Za srpske srednjoškolce 52. Matematička olimpijada u Amsterdamu, u zemlji cveća Holandiji, bila je više nego uspešna.

Tim naših takmičara, u sastavu: Teodor fon Burg (zlatna medalja), Igor Spasojević i Stevan Gajević (srbrne), Rade Špegar (bronzana), Filip Živanović (pohvala), iz beogradske Matematičke gimnazije, doneo je pregršt priznanja.

Nadmetali su se u konkurenciji 564 najbolja matematičara iz celog sveta. Šesti član ekipe je Stefan Mihajlović iz Niša, učenik gimnazije „Svetozar Miletić“. Stručni štab i vođe puta bili su profesori Đorđe Krtinić i Dušan Đukić.

Tako je još jedan niz odličja dodat bogatoj riznici medalja, diploma, priznanja… na svetskim takmičenjima u matematici.

Sa svojom trećom zlatnom medaljom, naš najuspešniji takmičar, Teodor fon Burg je u samom vrhu svetske rang-liste, jer sada zauzima šesto mesto u konkurenciji od preko 14.000 kandidata iz čitavog sveta.

Tekst i foto Miki Veličković