U osnovnim školama jutros su objavljeni preliminarni rezultati završnog ispita za osmake, a oni koji imaju primedbe na broj bodova mogu od 8.00 časova uložiti prigovor školskoj ispitnoj komisiji.

Žalba se podnosi isključivo u pisanoj formi, na obrascu koji se dobija u školi i može se predati do 16.00 časova. Školska komisija odmah rešava o prigovoru i odgovor takođe daje u pisanoj formi. Oni koji i dalje budu smatrali da su oštećeni, mogu u cetvrtak, 30. juna podneti prigovor okružnoj upisnoj komisiji, ali samo ako su se pre toga žalili školskoj komisiji.

Okružnoj komisiji se uz prigovor šalje i odgovor prvostepene školske komisije. Od četvrtka posle podne formira se centralna baza podataka, a konačni rezultati male mature biće objavljeni 3. jula.

Na završnom ispitu, kojim se zaokružuje osnovnoškolsko obrazovanje, može se osvojiti najviše 40 poena, po 20 bodova iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike, ali se u srednju školu mogu upisati i oni koji na maloj maturi nisu osvojili nijedan bod.

Četvrtog i 5. jula predaju se liste od 20 želja sa odabranim školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima, a upis u prvom krugu završava se 13. i 14. jula. Drugi ciklus upisa trajaće do 14. do 16. jula, a ove godine je za 80.000 osmaka predviđeno oko 86.000 mesta u više od 500 srednjih škola.

Na fakultetima u Srbiji još danas traju prijemni ispiti za upis nove generacije studenata i kandidati polažu programske sadržaje koji su izučavani u četvorogodišnjoj srednjoj školi, u struci za koju konkurišu.

Na fakultetima Univerziteta u Beoradu rezultati prijemnih biće objavljeni 30. juna, potom slede primedbe i rokovi za žalbu, a konačne rang liste biće objavljene 4. jula.

Upis počinje od 6. jula i mora biti završen do 15. jula, a konkursna pravila predvidjaju da kandidat koji je stekao pravo upisa, ukoliko odredjenog dana ne bude na fakultetu prisutan na prozivci, gubi pravo upisa i umesto njega biće primljen sledeći kandidat sa konačne rang liste.

Kandidati će biti rangirani na osnovu uspeha iz srednje škole i rezultata sa prijemnog ispita.

Ukoliko je kandidat nezadovoljan mestom na rang listi, može uložiti žalbu dekanu fakulteta, odnosno Savetu fakulteta, kao drugostepenoj instanci.

Maksimalan broj poena koji kandidat može da osvoji je 100, uspeh iz srednje škole „nosi“ najviše 40 bodova, dok se na prijemnom ispitu može prikupiti do 60 poena, odnosno 80 bodova za kandidate na ispitu za proveru skolonosti i sposobnosti na ustanovama iz polja umetnosti.

TANJUG

Poklon „Po­li­ti­ke” AD i Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke najboljima – al­bum „Zna­me­ni­te lič­no­sti Sr­bi­je”

Blago Beograda oličeno u 281 đaku zavidno bogatom znanjem ispunilo je juče Stari dvor. Učenici generacije prestoničkih osnovnih i srednjih škola bili su gosti tradicionalnog prijema kojim se obeležava kraj školske godine i nagrađuju najuspešniji školarci. Najbolji srednjoškolci dobili su laptop računare. Osnovcima su podeljeni Pravopisni rečnik srpskog jezika i Veliki rečnik stranih reči i izraza. Posebno priznanje od „Politike” AD i Ministarstva prosvete i nauke koje će biti uručeno svim učenicima generacije u školama Srbije dobili su i beogradski đaci. Poklon čine album „Znamenite ličnosti Srbije” – zbirka od 25 kovanica sa likovima državnika, naučnika, svetitelja i umetnika koji su u srpskoj istoriji ostavili neizbrisiv trag, i knjiga sa biografijama srpskih velikana.

Nagrade učenicima koji su se među najboljima istakli talentom i uspesima na domaćim i međunarodnim takmičenjima podelili su Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda, i Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. U ime kompanije „Politika” mnogo entuzijazma i ljubavi u budućem školovanju i radu đacima je poželela Radmila Smiljanić, član upravnog odbora „Politike” AD.

Antić je zahvalio kompaniji „Politika” rekavši da ona daje dobar primer društveno odgovornog ponašanja i da upućuje poziv svima da više ulažu u obrazovanje, time i u budućnost, a onda uručio nagrade najuspešnijima među najboljima.

Među njima bila je Irena Plaović, učenica generacije Filološke gimnazije, proglašena za najboljeg mladog autora poetskog konkursa u Milanu, i prvakinja Beograda u besedništvu. Za njom nagradu su primili Nikola Vorkapić iz „Politehnike” kao najbolji u kompjuterskom modelovanju, i Ferdi Fazijević đak generacije Srednje zanatske škole okićen sportskim medaljama. Zlatnim i srebrnim odličjima u disciplinama 100 i 400 metara u invalidskim kolicima izdvojila se Isidora Josić, učenica generacije OŠ „Dr Dragan Hercog”, a u redu posebno uspešnih bilo je još osnovaca i srednjoškolaca.

– Učenici, nastavnici, profesori… hvala što sa nama, „Politikom” i Skupštinom grada promovišete najbolje što Srbija ima a to su đaci generacije – rekao je, ponosan na najbolje među najuspešnijima, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

M. S. M.

Sa prošlogodišnjeg upisa u srednju školu

Mnoge škole opet zahtevaju od učenika da plate ovu vrstu pomoći iako to ne sme biti uslov za upis. – Iznos ove „donacije” je od 2.000 do 8.000 dinarа

Usijali se telefoni školskih direktora, zovu ih roditelji učenika koji ovih dana upisuju drugi, treći ili četvrti razred srednjih škola. Negoduju što se kao dokument potreban za upis uz prijavu i svedočanstvo iz prethodnog razreda traži i uplatnica za prvu ratu „đačkog dinara”. Čak i na sajtovima pojedinih škola objavljeni su iznos i broj žiro-računa na koji roditelji treba da uplate od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara u školsku kasu. Da bi se izbegle greške, objašnjeno je da u stavci poziv na broj na uplatnici treba upisati budući razred i odeljenje učenika. Detaljnom objašnjenju, slučajno ili namerno, nedostaje jedna „sitnica” – nije naglašeno da je plaćanje „đačkog dinara” isključivo dobrovoljno i da ne sme biti uslov za upis u sledeći razred.

– Zovu roditelji, pitaju da li je plaćanje obavezno. Iza cele priče stoji odluka Saveta roditelja: „đački dinar” košta 2.000 dinara. Učenici pri upisu treba da dostave uplatnicu za prvu ratu, a drugu će platiti na kraju prvog polugodišta. Jedino prvaci nemaju tu obavezu. Ko ima dvoje dece kod nas plaća pedeset odsto manje, dakle za dva učenika po 1.000 dinara. Preporuka je i molba da se taj novac uplati, da bismo mogli da funkcionišemo. One koji ne budu hteli da uplate, naravno, niko neće primoravati – objasnio je Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije.

Sva dokumenta koja škola izdaje učenicima: svedočanstva, potvrde, uverenja, đačke knjižice… biće besplatna gimnazijalcima koji plate „đački dinar”, dodaje Bjelanović. Iz đačkog budžeta izdvajaju se sredstva za rad učeničkog parlamenta, bogaćenje bibliotečkog fonda, deo odlazi na osiguranje učenika.

– Ko ne uplati, neće biti osiguran i na kraju školske godine neće dobiti svedočanstvo, izuzev ako sam ne plati osiguranje, odnosno razrednom starešini dostavi obrasce potrebne za sva školska dokumenta. To nije moja preporuka, već odluka Saveta roditelja, koji je izračunao da se u 2.000 dinara mogu uklopiti predvidivi đački troškovi. Na primer 500 dinara košta osiguranje, 50 se izdvaja za aktivnosti đačkog parlamenta, 150 za popunjavanje knjižnog fonda… – kazao je direktor Zemunske gimnazije. Od ukupno 1200 učenika ove škole, on procenjuje da će 600 uplatiti „đački dinar”, što znači da će roditelji pokloniti školi 1.200.000 dinara.

Za najskuplji slovi „đački dinar” učenika baletskih i muzičkih škola – 8.000 dinara. U otvorenom pismu roditeljima za novčanu pomoć obratili su se Mila Lacković, direktor Muzičke škole „Kosta Manojlović”, i Petar Josifovski, predsednik školskog odbora. Pojasnili su da je u školi osnovan „Đački fond”, koji egzistira poslednjih 30 godina, otkada muzičke škole ne dobijaju nikakva sredstva za nabavku i održavanje instrumenata od nadležnog ministarstva. Isključivo roditeljskim donacijama kupljeni su novi duvački i gudački instrumenti, nabavljen je koncertni klavir – prvi posle četiri decenije, opremljen je studio za muzičku produkciju, a između ostalog ove godine je u planu nabavka novih harmonika. Napomenuto je da jedino roditelji donacijama mogu pružiti šansu deci da sviraju na instrumentu koji je naštimovan i ima sve neophodne delove. Ipak nisu rekli da su donacije obavezne.

Ministarstvo prosvete i nauke izričito naglašava da srednje škole ne smeju uslovljavati upis učenika bilo kakvom materijalnom nadoknadom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, međutim, ne sprečava da roditelji učenika doniraju novac za unapređenje obrazovanja, ali takve donacije ne smeju biti iznuđene. Savet roditelja svake škole ima pravo da donese odluku o uplati određenog iznosa na račun škole, ali ona ne može biti obavezujuća i mora se jasno istaći da je na dobrovoljnoj osnovi!

M. Simić-Miladinović