Правна питања и одговори

Инцидент који се догодио у Основној школи „Јован Поповић“ у Чоки, у којем су у време школског одмора вршњаци грубо напали и малтретирали вршњакињу П. С. из шестог разреда, прва је тема која се препричава међу житељима ове потиске варошице. Према тврдњама в.д. директорке Јулијане Багдал надлежни органи школе предузели су прве кораке, а расветљавањем појединости немилог догађаја бави се и полиција. Девојчицина мајка Л. С. огорчена оним што је приређено њеној ћерки, изјавила је за да ће случај истерати до краја, да се утврди одговорност свих виновника и надлежних у школи.

Према подацима полиције, којој је инцидент пријављен 17. маја око 13.20 сати, све се збило у учионици четвртог „а“ разреда чоканске школе, у који је ушла девојчица из четвртог „б“ разреда да потражи другара, да би је тада група дечака зграбила и почела да малтретира. Најпре су је угурали у ормар и иживљавајући се, тамо држали неко време, а када су је извукли из ормара, наставили су тортуру, чак су је, према неким сведочењима, и окренули на главачке држећи је за ноге.

У Полицијској управи у Кикинди потврдили су да је случај пријављен Полицијској станици у Чоки и да се околности утврђују, те да ће након утврђивања свих чињеница највероватније полиција огласити званичним саопштењем. Према незваничним информацијама, нападнута девојчица се отимала, наводно су двојица вршњака покушала да је бране, а остали ученици који су се затекли у учионици само су посматрали немиле сцене.

– Све околности овог догађаја се испутују. Чињенице се још утврђују, јер се воде појединачни разговори са учесницима у инциденту и сведоцима. Чим се утврде чињенице поднећем се извештај Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, има ли елемената и за утврђивање одговорности школе – речено нам је у ПУ Кикинда.

У полицији кажу да је после инцидента саветовано да се девојчица одмах одведе на преглед у здравствену установу, да се утврди има ли телесних повреда, што је и учињено у току истог поподнева, међутим, девојчици у току ноћи позлило, тако да је однета у Општу болницу у Сенти, где је због потреса мозга и психичких траума задржана три дана.

– Када се инцидент десио, звало ме је на дан тристо људи, распитујући се за ужасни догађај, који у школи не желе да окарактеришу као инцидент, него да све прође тек тако, а моје дете је три дана провело у болници и још је у кући, јер је добило потрес мозга. Не могу људи да верују да се тако нешто код нас дешава. Колико знам, напало ју је седморо дечака, за сада су казнили само двојицу, а остале нису, зато што су то деца угледних Чокана. То је изгледа највећи проблем. А како сам чула, казнили су дечака из Црне Баре, чији је тата обичан човек. Да нисам случај пријавила полицији и просветном инспектору, ко зна да ли би то учинили из школе. Ићи ћу до краја, нећу тек тако стати у утврђивању одговорности, мада нам је све ово мучно и болно. Када дете пошаљем у школу, њихова је обавеза да је до 13.30 чувају, како, то ме не интересује. У школи раде и кадрови који немају одговарајуће дипломе, а то су додатни проблеми – каже девојчицина мајка Л. С.

Она прича да је њена ћерка ушла у учионицу четвртог „б“ разреда да нешто каже једном дечаку, али ју је један од вршњака зграбио за руку и увукао у учионицу, па су је стрпали у орман. Њих неколицина је улазила у ормар и малтретирала је, а када су је извукли из ормана, прича огорчена мајка Л. С., нападачи су је држали за руке и ноге, а када су је пустили, ударила је главом о патос.

– Остали су јој, док је била на патосу, кидали одећу и газили је по дугој коси. У нападу нису учествовали само ученици шестог разреда, већ и неколицина старијих из осмог разреда, држали су врата тако да није могла да изиђе из учионице. Моја ћерка каже да је већ било звонило за крај великог одмора, за почетак часа, а наставника није било. Сигурно да то све није трајало само минут, већ много дуже – пет до десет минута. Полицајци су нас упутили на преглед у Дом здравља у Чоку, а после је завршила у Болници у Сенти, где је остала три дана, због потреса мозга и психичког шока који је претрпела. Ћерка сада мора код психолога, а не знам да ли ће се нешто променити у школи, јер ће тамо срести нападаче. Стрепим и да ће се малтретирање поновити, јер међу њиховим родитељима који су ме назвали било је оних који су се на све само смејали, али су неки и изражавали жаљење због поступака своје деце. Имам и млађе дете које иде у исту школу, не желим да се овакви инциденти понове – каже самохрана мајка Л. С.

В.д директора ОШ „Јован Поповић“ Јулијана Багдал каже да је случај разматран на седници Школског одбора, мада то није била посебна тема због које се заседало, него је она већ била заказана.

– Сматрала сам да Школски одбор треба да обавестим о овом догађају, по хитном поступку је одржана седница Наставничког већа, дежурство у школи је удвостручено и утростручено, а издала сам и упозорење да ће насавници који буду каснили на часове подлегати дисциплинској одговорности, управо због оваквих дешавања. Двојица ученика су кажњена умањењем оцена из владања, али чекамо коначан извештај осталих надлежних служби, да бисмо предузели и друге мере. Као школа, сем смањења оцена из владања, не можемо ништа да учинимо, али разматра се и могућност премештања ученика који су учествовали у немилом догађају у неку другу школу. Прво су кажњени они ученици за које смо добили обавештење да су били виновници, за остале ћемо сачекати детаљнији извештај, јер не желимо да учинимо ништа на брзину и исхитрено, пошто нам то не дозвољава професија. Морамо сагледати све околности, да видимо шта ће се даље предузети – каже директорка Багдал.

Она напомиње да је у време немилог догађаја била службено одсутна из школе, а да се све десило највероватније на завршетку великог одмора и у време када је требало да почне наредни час. Директорка објашњава да се звоно једном оглашава за крај великог одмора, деца улазе у учионице, наставници улазе по дневнике у зборницу, а у размаку од минут-два звонце се оглашава и за почетак часа.

– Највероватније да се све десило у том периоду, али за сада ништа званично не могу да кажем, јер још увек сагледавамо све чињенице. Обављају се и разговори са Центром за социјални рад, Полицијом, ради и наша Педагошко-психолошка служба у школи. Педагошко-психолошка служба је разговарала са двевојчицом и позвала мајку. Школа је отворена за родитеље, могу у билом које доба да дођу и предоче проблеме. У погледу овог догађаја има родитеља који су свесни поступака своје деце, а неки се сасвим другачије односе – каже Багдал.

М. Митровић

„Дневник“

Православни верници 24. маја славе успомену на солунску браћу Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Литургију у Храму Светог Марка служио патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Литургију у Храму Светог Марка служио је патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

На молбу моравског кнеза Растислава, 862. године византијски цар Михаило II Ћирило и Методије су послати у Вишехрад, данашња Чешка.

На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила. Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу, а заједно су на језик македонских Словена из околине Солуна превели најзначајније црквене књиге.

На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.

Током рада имали су велике тешкоће. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.

Тројезична теорија

Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.

Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“.

Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.

У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.

Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.

Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.

Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.

Прилог Вере Јанковић-Раичевић

Ученици који ове јесени крену у Десету гимназију имаће могућност да наставу прате на два језика, српском и француском.Од нове школске године у овој гимназији почеће да ради прво двојезично одељење у коме ће се 30 одсто наставе из пет предмета одвијати на француском.Гимназију су јуче посетили председник општине Нови Београд Ненад Миленковић и представници француске амбасаде.

– Пројекат двојезичне наставе проистекао је из вишегодишње сарадње коју општина има са француским градом Белфором. Драго ми је да ће наши ученици имати могућност да стекну нова знања на једном од светских језика, што ће им касније олакшати наставак школовања и комуникацију са колегама из иностранства – рекао је Миленковић и позвао родитеље и заинтересоване ученике да се јаве школи и распитају о упису у двојезично одељење.

Због овог пројекта неколико професора прошле године похађало је интензивне курсеве француског и неколико пута боравило у Белфору и Безансону на једном од њихових најпознатијих факултета за језике. Општина Нови Београд и Белфор финансирали су и боравак француског лектора који је радио са децом и са професорима.

Диплома олакшава упис на стране факултете

Приликом уписа ученици ће морати да полажу и посебан део пријемног испита који се тиче познавања француског језика, а по завршетку школовања добијају диплому у којој постоји посебна клаузула да су завршили двојезичну средњу школу, што им умногоме олакшава упис на стране факултете, добијање стипендија и запошљавање у страним фирмама. Упис у ово одељење је у току.

– Увођење двојезичне наставе један је од наших пројеката и приоритета у Србији. Француски је језик који се по традицији овде већ дуго учи, али је био више везан за културу и уметност. Међутим, времена су се променила и све је више различитих облика сарадње у привреди и економији наших земаља где је потребно познавање језика. Ово је четврта школа у Србији која ће имати двојезично одељење, а драго ми је да је то баш у Новом Београду, општини са којом имамо одличну сарадњу – рекла је Паскал Делпеш, директорка Француског института и саветница при Амбасади Француске за културу.

Директорка школе Надежда Маховић објаснила је да ће се настава одвијати по редовном програму, али ће часове из биологије, математике, физике, историје и грађанског васпитања ученици пратити на француском језику, а план је да се програм прошири и на друге предмете.

А. Вушовић

Будућим докторима наука, који од Министарства науке и просвете добијају стипендију, сав новац одлази на плаћање високих школарина, па им готово ништа не остаје за даље усавршавање.Жарко Обрадовић, министар просвете, обећао је стипендистима да ће његово министарство с деканима факултета покушати да реши тај проблем.

Предраг Пецев (26) са Природно-математичког факултета из Новог Сада стипендију је добио као најбољи у области електронике и информационих технологија. Каже, цела стипендија ће му отићи за плаћање школарине, која износи више од 150.000 динара.- Срећан сам што сам добио стипендију и не желим да идем из Србије. Истина, она је довољна само за школарину, али покушаћу некако да се снађем за све остало – каже Пецев.

Ове године Министарство науке и просвете доделило је 200 стипендија за докторске студије, а Обрадовић је свечано уручио уговоре неколицини најбољих. Овом приликом је изјавио да држава, у настојању да изгради модерну тржишну привреду, треба да доведе до успостављања ланца између образовања, истраживања и њихове примене.

Нема се: Жарко Обрадовић

– Пошто Србија има слабу економију и не издваја довољно новца за образовање, млади стручњаци одлазе у иностранство. То првенствено раде због бољих услова у научноистраживачком раду које тамо имају, али и због решавања егзистенцијалних потреба – каже Обрадовић.Он такође прецизира и да држава кроз своју политику и националне програме зато мора много више новца да улаже у образовање.

Млади истраживачи задовољни су тиме што ће у наредних годину дана на њихов рачун сваког месеца стизати 32.000 динара. Како кажу, то ће им дати подстицај да остану у земљи и раде овде на научноистраживачким пројектима. Министарство науке и просвете доделило је и 17 стипендија најбољим средњошколцима завршних година.

Б. Г.