Правна питања и одговори

РТС

Минимална цена рада од јуна биће 102 динара, седам динара више него сада, договорили се представници Владе, синдиката и послодаваца. Ниједна страна није у потпуности задовољна. Коначна одлука требало би да буде донета следеће недеље, после чега ће Влада и званично саопштити нову цену рада.

Социјалним споразумом, који су данас усагласили представници синдиката, послодаваца и Владе Србије, предвиђено је да минимална цена рада износи 102 динара по радном сату, и то од јуна, рекао је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.

„Пронашли смо компромис. Будући да има више питања, природно је да су неки задовољни, а неки незадовољни“, рекао је Орбовић.

Према његовим речима, Социјални споразум ће створити бољи привредни амбијент, јер се држава обавезује да ће измиривати своје обавезе, што би био квалитативни помак у привреди и што ће бар мало повећати стандард.

Орбовић је објаснио да повећање минималне цене рада значи да ће око 1.200 динара више бити у џеповима запослених.

„То је далеко од задовољства, али неки помак је направљен. Задовољство ће бити кад за минималну зараду будете могли да купите минималну поторшачку корпу“, каже Орбовић.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже да ће се плате повећавати и за више од седам динара када се минимална цена помножи са коефицијентима за нека радна места која су више плаћена.

„Све заједно биће значајан ударац на привреду и послодавце“, рекао је Атанацковић и додао да је једина могућност да се до јуна то компензује повећањем неопорезивог дела плата.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже да је једна од одредби споразума предвиђа могућност да Министарство финансија направи јасне и прецизне калкулације које ће утврдити да ли постоји шанса за повећање неопорезивог дела зараде.

Послодавци упозоравају да би повећање минималне цене рада могло да изазове отпуштања и инфлацију, у Влади тврде да то неће угрозити економску стабилност земље.

За четвртак је заказана седница Социјално-економског савета, на којој ће бити донета коначна одлука о усаглашеном тексту, а да ће после тога уследити потписивање.

BLIC

Najskuplje studije plaćaće buduće arhitekte i zubari

– Dugo godina su studije arhitekture sa školarinom od 240.000 dinara bile najskuplje, a od ove godine ovom fakultetu pridružuje se i stomatologija. Naime, isto toliko novca budućim studentima stomatologije će biti potrebno za upis na prvu godinu ukoliko se budu školovali o svom trošku.Stomatološki fakultet tražio povećanje školarine za 33 odstoNa Univerzitetu u Novom Sadu najskuplje su studije Akademije umetnosti za koje treba izdvojiti 125.000 dinara, a na Univerzitetu u Kragujevcu primenjene umetnosti (170.000 dinara).

I ostali fakulteti u Srbiji predložili su školarine za školsku 2011/2012. godinu. O njima će se narednih dana raspravljati na sednici Vlade. Na jučerašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu doneta je preporuka da školarine ostanu na prošlogodišnjem nivou, a da ukoliko bude potrebe, one budu povećane samo za procenat trenutne inflacije.

Ovoj sednici prisustvovali su i predstavnici Studentskog parlamenta, koji su u ime studenata preneli dekanima beogradskih fakulteta negodovanje zbog povećanja školarina.

– Uzevši u obzir nepovoljnu situaciju u zemlji, ekonomsku krizu i loš materijalni status studenata, smatramo da je povećanje školarina ove godine neprimereno i neopravdano. Stomatološki fakultet tu prednjači, povećao je školarinu za čak 33,3 odsto – kaže Aleksandar Tolić, predsednik studentskog parlamenata.

Dekan stomatološkog fakulteta prof. Dragoslav Stamenković rekao je da fakulteti nisu socijalne ustanove i da onaj ko nema da plati mora da uči i da na taj način obezbedi školovanje na račun države.

Deo jučerašnje sednice Univerziteta u Beogradu bio je posvećen i usmenom predlogu Ministarstva nauke i prosvete da se za nekoliko dana pomeri održavanje prijemnih ispita. Tako je odlučeno da se prijemni ispiti održe 4, 5. i 6. jula, ali samo ako od Ministarstva stigne zvanični predlog za pomeranje prijemnih.

Na Senatu se još raspravljalo o kriterijumima za rangiranje studenata za upis naredne godine, a rektor univerziteta u Beogradu Branko Kovačević rekao je da svi fakulteti najkasnije do 31. maja moraju studentima da objave formule na osnovu kojih će biti rangirani.

BLIC

– Za dva meseca štrajka u osnovnim i srednjim školama u kojima su bili skraćeni časovi izgubljeno je samo nedelju i po dana. Međutim, u školama koje u početku štarajka nisu radile izgubile su gotovo tri radnje nedelje, tačnije 118 sati.

Ovo je slučaj sa onim školama koje su imale osam neradnih dana, a kasnije su nastavile da drže skraćene časove po 30 minuta. Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da se nisu bavili računicom koliko je štrajkom prosvetnih radnika izgubljeno dana skraćenim časovima.

Za naš list je samo dodao da je zasada štrajk zamrznut i da će sa Ministarstvom prosvete o aneksu ugovora o povećanju zarada razgovarati za nekoliko dana.

U Ministarstvu nauke i prosvete kažu da se propušteni časovi nadoknađuju individualno od škole do škole i to u zavisnosti od toga koliko je časova pojedina škola izgubila, a prema verifikovanim planovima koje je odobrio stručni tim Ministarstva prosvete i nauke.

ПРАВДА

Уко­ли­ко Ми­ни­стар­ство про­све­те не уки­не рад­не су­бо­те и де­се­то­днев­ни рас­пуст, и не од­ло­жи при­јем­не ис­пи­те за фа­кул­те­те до сеп­тем­бра, ро­ди­те­љи уче­ни­ка сред­њих шко­ла иза­ћи ће на ули­це и ор­га­ни­зо­ва­ће про­тест ис­пред ми­ни­стар­ства, твр­ди Ла­зар Бо­шко­вић, члан ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра Удру­же­ња уче­нич­ких ро­ди­те­ља.
Он сма­тра да је кап ко­ја је пре­ли­ла ча­шу од­лу­ка да се про­лећ­ни де­се­то­днев­ни рас­пуст ипак одр­жи.

– Два и по ме­се­ца су из­гу­бље­на, а ми­ни­стар и про­фе­со­ри сма­тра­ју да је са­свим нор­мал­но да се из­гу­би још де­сет да­на на­ста­ве, и да то по­сле на­док­на­ђу­ју рад­ним су­бо­та­ма, скра­ће­њем рас­пу­ста, као и још стро­жим при­јем­ним ис­пи­ти­ма – ка­же Бо­шко­вић.

Он ка­же да је до­ста би­ло „че­ка­ња и пра­зних при­ча“, и да „не мо­гу ви­ше да гле­да­ју да се по­и­гра­ва­ју с на­шом де­цом“.

– Уко­ли­ко до 1. ма­ја не са­оп­ште да се при­јем­ни за фа­кул­те­те од­ла­жу за сеп­тем­бар и да се не­ће ићи у шко­лу су­бо­том, ми ће­мо се оку­пи­ти ис­пред згра­де Ми­ни­стар­ства про­све­те и не­ће­мо се ра­зи­ла­зи­ти док се на­ши зах­те­ви не ис­пу­не – ка­же Бо­шко­вић.

Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Ро­ди­тељ“ Дра­га­на Со­ћа­нин ка­же да по­др­жа­ва зах­те­ве удру­же­ња ро­ди­те­ља и да је крај­ње вре­ме да се и њи­хов глас чу­је.

– Још у сеп­тем­бру смо упо­зо­ри­ли ми­ни­стар­ство да ће се сва­ки штрајк про­све­та­ра оби­ти о гла­ве и ле­ђа на­ше де­це, али ни­је имао ко да нас чу­је. Не­ма­мо ни­шта про­тив штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка, али овог пу­та су пре­ва­зи­шли све гра­ни­це и де­ца са­да мо­ра­ју да иду су­бо­том у шко­лу, или да не­ма­ју нор­мал­ну при­пре­му за при­јем­не ис­пи­те. Сме­шна је из­ја­ва син­ди­ка­ла­ца да де­ца ни­су ни­шта из­гу­би­ла штрај­ком, јер је упра­во бој­кот на­ста­ве био глав­ни адут син­ди­ка­та да им Ми­ни­стар­ство про­све­те ис­пу­ни зах­те­ве – ка­же она.

Со­ћа­ни­но­ва до­да­је да је сме­шна из­ја­ва ми­ни­стра да је школ­ска го­ди­на ре­гу­лар­на.

– Очи­глед­но је да и про­све­та­ри и ми­ни­стар­ство игра­ју јед­ну вр­сту пинг-пон­га с на­шом де­цом, а нај­ви­ше су оште­ће­ни ма­ли и ве­ли­ки ма­ту­ран­ти. Ми­ни­стар­ство и син­ди­ка­ти мо­ра­ју да схва­те да игра­ње са де­цом и штрај­ко­ви не­ће би­ти мо­гу­ћи сле­де­ће го­ди­не – ка­же Со­ћа­нин.

По ка­лен­да­ру

У Ми­ни­стар­ству про­све­те ка­жу да је ми­ни­стар Жар­ко Об­ра­до­вић це­лог да­на био на са­стан­ци­ма и да не мо­гу да ко­мен­та­ри­шу на­ја­ве про­те­ста ро­ди­те­ља, јер њи­хо­ве зах­те­ве ни­су до­би­ли.

– Про­лећ­ни рас­пуст је утвр­ђен ре­дов­ним школ­ским ка­лен­да­ром мно­го пре штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка и ни­јед­ног тре­нут­ка ни­је би­ло ни по­ми­сли на ње­го­во уки­да­ње – ка­жу у ми­ни­стар­ству.

С. Ми­ло­ва­но­вић

ДАНАС

Договор о минималцу данас

– Konačan tekst sporazuma između države, sindikata i poslodavaca u kom će, između ostalog, biti utvrđena i nova, veća minimalna cena rada, trebalo bi da bude poznat danas, nakon četvrte runde pregovora socijalnih partnera. Sa više od tri meseca zakašnjenja učesnici socijalnog dijaloga će danas na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, prema rečima predsedavajućeg Ljubisava Orbovića, najverovatnije usaglasiti stavove i oko minimalne cene rada.

– Imamo kolegijum SES-a danas u našem sindikatu, na kom će osim sindikata i poslodavaca biti i ministar rada Rasim Ljajić. Usaglašavaćemo tekst i verujem da ćemo imati konačnu verziju nakon toga – kaže Orbović za Danas. Sporazum bi trebalo da reguliše i rad SES-a do kraja ove godine, ali on, napominje Orbović, neće biti potpisan sve dok ne bude usvojen na organima svakog od predstavnika, a potom i na sednici SES-a.

Orbović naglašava da će sindikati čvrsto ostati pri tome da cena radnog sata ne sme da bude niža od 102 dinara. Na poslednjem sastanku prošle nedelje Vlada je, naime, imala predlog da se minimalac podigne sa 95 dinara na 98 do jula, a nakon toga na 100 dinara. Stav da ne treba prihvatiti ništa manje od 102 dinara podržavaju i u UGS Nezavisnost. Predsednik ovog sindikata Branislav Čanak rekao je za Betu da taj sindikat ne odustaje od predloga da minimalna cena radnog sata bude 102 dinara. Predlog Ministarstva rada da se utvrdi minimalna cena rada koja će se obračunavati samo do jula je, prema rečima Čanka, neprihvatljiva za sindikat, a Nezavisnost se zalaže da se taj rok produži do kraja ove godine.

S druge strane, poslodavci imaju svoje uslove, koje su najpre u dužoj, a potom i kraćoj verziji prosledili pre desetak dana Vladi, u kojima insistiraju na tome „da pojedina pravila važe jednako i za državu kao i za poslodavce“. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Danas da oni zahtevaju od Vlade na tome da „se zakoni ne donose bez konsultacija sa poslodavcima“.

– Zahtevali smo i obaveznu primenu regulativa Saveta Evrope i insistirali na efikasnijem radu privrednih sudova. Danas imamo još jedan sastanak, ali nisam siguran da ćemo dobiti odgovor Ministarstva finansija u vezi sa svim onim što smo tražili – ističe Atanacković, koji je još ranije napomenuo da poslodavci prihvataju minimalac od 97 dinara.

Poslednjih nekoliko puta sindikati i poslodavci nisu mogli da nađu zajednički jezik prilikom dogovora oko minimalne cene rada, pa je država bila ta koja je na kraju odlučivala. Tako će, po svemu sudeći, biti i ovog puta, a Atanacković je još pre nekoliko dana za naš list rekao da će Unija bez obzira na neslaganja sa nekim odlukama prihvatiti cenu koju država bude odredila.