Правна питања и одговори

ПРАВДА

Уко­ли­ко Ми­ни­стар­ство про­све­те не уки­не рад­не су­бо­те и де­се­то­днев­ни рас­пуст, и не од­ло­жи при­јем­не ис­пи­те за фа­кул­те­те до сеп­тем­бра, ро­ди­те­љи уче­ни­ка сред­њих шко­ла иза­ћи ће на ули­це и ор­га­ни­зо­ва­ће про­тест ис­пред ми­ни­стар­ства, твр­ди Ла­зар Бо­шко­вић, члан ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра Удру­же­ња уче­нич­ких ро­ди­те­ља.
Он сма­тра да је кап ко­ја је пре­ли­ла ча­шу од­лу­ка да се про­лећ­ни де­се­то­днев­ни рас­пуст ипак одр­жи.

– Два и по ме­се­ца су из­гу­бље­на, а ми­ни­стар и про­фе­со­ри сма­тра­ју да је са­свим нор­мал­но да се из­гу­би још де­сет да­на на­ста­ве, и да то по­сле на­док­на­ђу­ју рад­ним су­бо­та­ма, скра­ће­њем рас­пу­ста, као и још стро­жим при­јем­ним ис­пи­ти­ма – ка­же Бо­шко­вић.

Он ка­же да је до­ста би­ло „че­ка­ња и пра­зних при­ча“, и да „не мо­гу ви­ше да гле­да­ју да се по­и­гра­ва­ју с на­шом де­цом“.

– Уко­ли­ко до 1. ма­ја не са­оп­ште да се при­јем­ни за фа­кул­те­те од­ла­жу за сеп­тем­бар и да се не­ће ићи у шко­лу су­бо­том, ми ће­мо се оку­пи­ти ис­пред згра­де Ми­ни­стар­ства про­све­те и не­ће­мо се ра­зи­ла­зи­ти док се на­ши зах­те­ви не ис­пу­не – ка­же Бо­шко­вић.

Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Ро­ди­тељ“ Дра­га­на Со­ћа­нин ка­же да по­др­жа­ва зах­те­ве удру­же­ња ро­ди­те­ља и да је крај­ње вре­ме да се и њи­хов глас чу­је.

– Још у сеп­тем­бру смо упо­зо­ри­ли ми­ни­стар­ство да ће се сва­ки штрајк про­све­та­ра оби­ти о гла­ве и ле­ђа на­ше де­це, али ни­је имао ко да нас чу­је. Не­ма­мо ни­шта про­тив штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка, али овог пу­та су пре­ва­зи­шли све гра­ни­це и де­ца са­да мо­ра­ју да иду су­бо­том у шко­лу, или да не­ма­ју нор­мал­ну при­пре­му за при­јем­не ис­пи­те. Сме­шна је из­ја­ва син­ди­ка­ла­ца да де­ца ни­су ни­шта из­гу­би­ла штрај­ком, јер је упра­во бој­кот на­ста­ве био глав­ни адут син­ди­ка­та да им Ми­ни­стар­ство про­све­те ис­пу­ни зах­те­ве – ка­же она.

Со­ћа­ни­но­ва до­да­је да је сме­шна из­ја­ва ми­ни­стра да је школ­ска го­ди­на ре­гу­лар­на.

– Очи­глед­но је да и про­све­та­ри и ми­ни­стар­ство игра­ју јед­ну вр­сту пинг-пон­га с на­шом де­цом, а нај­ви­ше су оште­ће­ни ма­ли и ве­ли­ки ма­ту­ран­ти. Ми­ни­стар­ство и син­ди­ка­ти мо­ра­ју да схва­те да игра­ње са де­цом и штрај­ко­ви не­ће би­ти мо­гу­ћи сле­де­ће го­ди­не – ка­же Со­ћа­нин.

По ка­лен­да­ру

У Ми­ни­стар­ству про­све­те ка­жу да је ми­ни­стар Жар­ко Об­ра­до­вић це­лог да­на био на са­стан­ци­ма и да не мо­гу да ко­мен­та­ри­шу на­ја­ве про­те­ста ро­ди­те­ља, јер њи­хо­ве зах­те­ве ни­су до­би­ли.

– Про­лећ­ни рас­пуст је утвр­ђен ре­дов­ним школ­ским ка­лен­да­ром мно­го пре штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка и ни­јед­ног тре­нут­ка ни­је би­ло ни по­ми­сли на ње­го­во уки­да­ње – ка­жу у ми­ни­стар­ству.

С. Ми­ло­ва­но­вић

ДАНАС

Договор о минималцу данас

– Konačan tekst sporazuma između države, sindikata i poslodavaca u kom će, između ostalog, biti utvrđena i nova, veća minimalna cena rada, trebalo bi da bude poznat danas, nakon četvrte runde pregovora socijalnih partnera. Sa više od tri meseca zakašnjenja učesnici socijalnog dijaloga će danas na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, prema rečima predsedavajućeg Ljubisava Orbovića, najverovatnije usaglasiti stavove i oko minimalne cene rada.

– Imamo kolegijum SES-a danas u našem sindikatu, na kom će osim sindikata i poslodavaca biti i ministar rada Rasim Ljajić. Usaglašavaćemo tekst i verujem da ćemo imati konačnu verziju nakon toga – kaže Orbović za Danas. Sporazum bi trebalo da reguliše i rad SES-a do kraja ove godine, ali on, napominje Orbović, neće biti potpisan sve dok ne bude usvojen na organima svakog od predstavnika, a potom i na sednici SES-a.

Orbović naglašava da će sindikati čvrsto ostati pri tome da cena radnog sata ne sme da bude niža od 102 dinara. Na poslednjem sastanku prošle nedelje Vlada je, naime, imala predlog da se minimalac podigne sa 95 dinara na 98 do jula, a nakon toga na 100 dinara. Stav da ne treba prihvatiti ništa manje od 102 dinara podržavaju i u UGS Nezavisnost. Predsednik ovog sindikata Branislav Čanak rekao je za Betu da taj sindikat ne odustaje od predloga da minimalna cena radnog sata bude 102 dinara. Predlog Ministarstva rada da se utvrdi minimalna cena rada koja će se obračunavati samo do jula je, prema rečima Čanka, neprihvatljiva za sindikat, a Nezavisnost se zalaže da se taj rok produži do kraja ove godine.

S druge strane, poslodavci imaju svoje uslove, koje su najpre u dužoj, a potom i kraćoj verziji prosledili pre desetak dana Vladi, u kojima insistiraju na tome „da pojedina pravila važe jednako i za državu kao i za poslodavce“. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Danas da oni zahtevaju od Vlade na tome da „se zakoni ne donose bez konsultacija sa poslodavcima“.

– Zahtevali smo i obaveznu primenu regulativa Saveta Evrope i insistirali na efikasnijem radu privrednih sudova. Danas imamo još jedan sastanak, ali nisam siguran da ćemo dobiti odgovor Ministarstva finansija u vezi sa svim onim što smo tražili – ističe Atanacković, koji je još ranije napomenuo da poslodavci prihvataju minimalac od 97 dinara.

Poslednjih nekoliko puta sindikati i poslodavci nisu mogli da nađu zajednički jezik prilikom dogovora oko minimalne cene rada, pa je država bila ta koja je na kraju odlučivala. Tako će, po svemu sudeći, biti i ovog puta, a Atanacković je još pre nekoliko dana za naš list rekao da će Unija bez obzira na neslaganja sa nekim odlukama prihvatiti cenu koju država bude odredila.

На седници Универзитета у Београду одлучено је да се пријемни испити за факултет помере за недељу дана, уколико у наредним данима Министарство просвете пошаље званични захтев за то. Тада би се квалификациони испити одржали од 4. до 6. јула.На седници Сената разматрано је о предлогу школарина на факултетима у Београду о којима ће се наредних дана расправљати на Влади Србије.

Александар Толић, председник студентског парламента, обратио се члановима сената Универзитета у Београду и рекао да су поједини факултети неоправдано повисили школарине, а да у томе предњачи Стоматолошки факултет који је у односу на прошлу годину школарину повећао за чак 33,3 одсто.

Његовом излагању успротивио се проф. др Драгослав Стаменковић који је рекао да факултети нису социјалне установе.

Седници Сената присуствовао је и Слободан Јауковић, помоћник министра просвете за високо образовање, који је изнео податак да је у две последње генерације чак 28 одсто студентске популације остало без једног или оба родитеља. – Ова администрација министарства наследила је велики дуг према универзитетима и то чак 800.000 евра – рекао је Јауковић.

На сенату се још расправљало о критеријумима за рангирање студената за упис наредне године, а ректор универзитета у Београду Бранко Ковачевић рекао је да сви факултети најкасније до 31. маја морају студентима да објаве формуле на основу којих ће бити рангирани. Неке од тачака дневног реда на седници биле су усвајање уписних квота, бирање редовних професора, доделе звања професор емеритус.

Б.Гиговић

РТС

Априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, биће повећане за 5,5 одсто, рекао је премијер Мирко Цветковић.Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, бити повећане за 5,5 одсто.

Начин усклађивања прописан је Законом о буџетском систему, посебним фискалним правилом о кретању плата и пензија, подсећа се у изјави која је достављена медијима из Владине канцеларије за сарадњу с медијима.

Крајем прошле године, усвојене су измене Закона о буџетском систему којима је предвиђено да повишица априлских плата и пензија буде на нивоу шестомесечене инфлације.

До краја године, пензије и плате у јавном сектору требало би да буду повећане још једанпут, у октобру, и то за износ тромесечне инфлације, плус половина раста бруто домаћег производа.

BLIC

PREUZMI PREDLOG ZAKONA O ŠTRAJKU

Predlog novog Zakona o štrajku bi po planu trebalo da do kraja juna uđe u skupštinsku proceduru, najavila je danas pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović-Katić.Pomoćnica ministra je istakla da prema do sada definisanim zakonskim odredbama, u štrajk neće moći da stupe profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), vatrogasne službe, državni službenici na položaju, kontrola leta, zdravstvene službe zadužene za pružanje hitne pomoći.
Štrajk je dozvoljen, ali će biti potrebno obezbediti minimum procesa rada u proizvodnji, prenosu i distrubuciji električne energije, nafte, uglja i gasa, u snabdevanju vodom, u železnicama i poštanskom saobraćaju, telekomunikacijama, osnovnom obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, poslovima nephodnim za izvršenje međunarodnih obaveza Srbije.

Štrajk će biti moguć u poslovnom krugu fabrike, a za njegovo organizovanje biće potrebno donošenje konkretne odluke.

Novim zakonom biće pružen veći prostor Agenciji za mirno rešavanje sporova, kojoj je poslodavac 48 sati od najave štrajka obavezan da pošalje poziv za mirno rešavanje spora.

Ukoliko se to ne dogodi, pokušava se mirno rešavanje spora za sve vreme trajanja štrajka.

Bukumirović-Katić je navela da je predviđeno da odluku o štrajku mogu da donesu sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ili u delu gde se štrajk organizuje.

Još postoji dilema, koja bi trebalo da bude otklonjena u javnoj raspravi, ko se sve može smatrati štrajkačem, odnosno da li je štrajkač samo onaj koji dolazi i štrajkuje u preduzeću, ili se štrajkačem može smatrati i onaj ko ne dolazi na posao.

Pomoćnik ministra je i na primeru poslednjeg štrajka prosvetara objasnila koje su bitne razlike u odnosu na važeći Zakon o štrajku.

Naime, prema novom rešenju, osnovne škole koje su u štrajku, nemaju obavezu obezbeđenja određenog minimuma procesa rada do određenog perioda (koji još nije definisan).

Ukoliko, međutim, štrajk potraje biće potrebno uvesti minimum procesa rada.

Štrajkači će imati pravo na zaradu do tog trenutka, ali ne i posle tog perioda.

Bukumirović-Katić je ocenila i da prema sadašnjem zakonu, oni koji su potpuno obustavili rad u školama trebalo je da dobiju otkaz o radu, ali se to ipak nije dogodilo.

Oni za vreme štrajka nisu imali pravo na zarade, ali im je uplaćivan doprinos na zarade i socijalno osiguranje, iako je po zakonu trebalo da dobiju uplate samo na minimalnu osnovicu.