ИЗА ЦЕЛЕ ПРИЧЕ КРИЈЕ СЕ ПРОФИТ

Ја сам мајка двоје основаца и професор и купила сам још један уџбенички комплет. Мој син лакше памти када подвлачи разнобојним маркерима и не желим да буде под стресом ако нешто случајно запише или подвуче…Замислите дете које треба код куће да уради 14 задатака. Пошто не сме да пише и брише по уџбенику, прво ће морати да их препише у свеску, па тек онда да их ради, а то дуго траје. Осим бесмисленог губљења времена, крајњи ефекат ће бити да ће деца изједначити знање и преписивање, да ће сматрати да је учење нешто бесмислено, а књига нешто што је пролазно. Не треба заборавити да је уџбеник у сиромашним породицама често једина књига која је у кући и штета је што дете на крају године мора да је врати…
Ове две приче – мр Иване Пејоске и др Александра Бауцала са Филозофског факултета сликовито илуструју полемику која се ових дана развила у јавности око пројекта бесплатних уџбеника. Тим поводом је Удружење „Родитељ” јуче затражило од просветних власти да не примењују овај концепт док не буде обезбеђен новац да школске књиге ученици добију на трајно коришћење. По мишљењу родитеља окупљених у овом удружењу, али и стручњака, бесплатне уџбенике требало би да добију само деца из социјално угрожених породица, без обавезе враћања књига на крају школске године.
Драгана Соћанин, председница овог Удружења, каже да родитељи нису консултовани, да се занемарује суд стручне јавности и да се усваја нешто што може имати трајне штетне последице по сву децу.
– Наши уџбеници су напредовали последњих година и бојим се да је ова иницијатива у супротности са савременом педагошко-психолошком науком. Раздвајање уџбеника на уџбеник и радну свеску озбиљан је посао, а не своди се на то да се само „ишчупају” линије на којима ће дете писати и зато се бојим да није остало довољно времена до почетка наредне школске године – сматра Љиљана Видовић, потпредседница Педагошког друштва Србије.
Са тим се слаже и др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета, која поставља питање легалности нових уџбеника.
– То нису уџбеници које је НПС препоручио и они ће морати поново на проверу, а питање је чак и ако је све како треба колико брзо је могуће читав посао завршити – указује др Радуновић и додаје да ће ово питање вероватно бити на дневном реду наредне седнице НПС:
Председник Центра за демократију др Драгољуб Мићуновић, који је био домаћин недавног округлог стола на тему „Коме сметају бесплатни уџбеници”, сматра да враћање школских књига има васпитну функцију, јер ће се код деце развити поштовање и љубав према књизи с једне стране и солидарност с друге.
– У многим земљама се тако ради и показало се да то функционише. Не видим зашто се прави велики проблем од питања да ли деца треба да врате или да чувају уџбенике за успомену. Ко чува те уџбенике после школовања, пођите од себе? То су веома ретки библиофили – каже др Мићуновић.
Министар просвете и науке др Жарко Обрадовић одговара да не мисли да је јерес тражити од родитеља и од деце да воде рачуна о књигама и да је невероватно како је племенита идеја – да 80.000 ученика основне школе добије бесплатне уџбенике – „дочекана на нож”.
– За многе се иза целе приче око уџбеника крије чаробна реч која се зове – профит, јер тржиште уџбеницима је „тешко” од 30 до 90 милиона евра сваке године. Од првог разреда до завршетка средње школе учи 905.000 деце. Узмите цене комплета и помножите, па дођите сами до одређеног закључка. То некад нема везе са образовно-васпитним методама – рекао је министар на овом скупу.
С. Г.
———————————–
Издавачи тврде да нису профитери
„За издаваче кажу да су профитери и да из личног интереса не подржавамо овај пројекат. То није тачно, апсолутно нисмо против бесплатних уџбеника, али на овај начин неко руши квалитет школских књига. Осим тога, чињеница је да ће сигурно половина родитеља купити још један комплет”, каже Гордана Кнежевић Орлић, председница Извршног одбора Удружења издавача уџбеника и учила Србије и директорка издавачке куће „Клет”.
УРАЂЕНО УПУТСТВО
Министарство просвете и науке упутило је упутство за надокнаду „изгубљеног радног времена“ у току штрајка. Како ће то изгледати у пракси, пошто то треба да ураде директори, остаје да се види.
МОБИНГ ШТЕТИ ФИРМИ, А РАДНИКУ РУШИ ЗДРАВЉЕ
Sve više zlostavljanja na poslu

Ivan Mišković М
U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji trpe zlostavljanje manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu, kaže za „Blic“ dr Marjana Trkulja, psihijatar u ambulanti za mobing i stres na radu Kliničkog centra Srbije. U toj ambulanti svakog dana pomoć zatraži petoro ljudi zbog mobinga.
Mnogi trpe mobing zbog straha da ne ostanu bez posla
– Nekoliko godina sam trpela stalne prozivke da ne znam posao, da nisam kompetentna, a svaki moj pokušaj da kažem i dokažem da sam možda u pravu završavao se sa “Ćuti!”. To je trajalo i trajalo a ja sam se sve gore osećala. Nakon godinu dana sam se obratila lekaru i pokazalo se da sam dobila čir na želucu i povišen pritisak. Odmah nakon toga sam promenila posao i radno okruženje, a zdravlje mi se vratilo u normalu – ovo je priča Nataše R. (39) iz Beograda, koju je prošle nedelje čula dr Marjana Trkulja u ambulanti za mobing i stres na radu, koja je početkom ove godine osnovana u Institutu za medicinu rada Kliničkog centra Srbije.
U ambulanti radi tim sastavljen od psihijatra, psihologa i specijaliste medicine rada, a svi oni edukovani su na Univerzitetu Ajova u Sjedinjenim Američkim Državama.
– U Srbiji se i dalje ne shvata koliki su finansijski gubici zbog zlostavljanja na poslu. Ljudi koji to trpe manje su produktivni, provode više dana na bolovanju i samim tim više koštaju i firmu i državu. Stres na radu je prvi pojavni oblik zlostavljanja na poslu, a prvi simptomi stresa su nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, glavobolja… Nakon određenog vremena koje zaposleni provede na poslu, a zlostavljan je od šefa ili nekog drugog odgovornog lica, dolazi do psihosomatskih poremećaja i to angine pektoris, iritabilnog creva, napada astme, veoma nezgodnih ekcema, hipertenzije, čira na želucu, gastritisa… Sve to mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a skoro niko se ne bavi time da se to spreči ili makar ublaži – kaže za “Blic” dr Trkulja.

Dr Marjana Trkulja
Lečenje ovih ljudi je dugotrajno i skupo. Daju se lekovi da se smanji napetost, reguliše spavanje, često se u terapiju uključuju i antidepresivi. Doktorka upozorava da žrtve veoma često prvo sebe preispituju i traže sopstvenu krivicu za tuđe ponašanje, pa tek onda shvate da nisu ničim zaslužile takvo zlostavljanje.
Kao osnovni razlog zašto je zlostavljanje na poslu poprimilo epidemijske razmere u Srbiji ona navodi strah od gubitka posla i nezaposlenost. Kako kaže dr Trkulja, dolaze joj ljudi koji su godinama trpeli neetičku i neprijateljsku komunikaciju u sredini u kojoj rade, a donošenjem Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu sredinom prošle godine shvatili su da mogu i da se pobune.
Zasad se stidljivo pojavljuju i prvi slučajevi na sudu, a to su po pravilu veoma dugotrajni i iscrpljujući procesi, pa žrtve često nemaju ni strpljenja ni novca za tako nešto. Zakon je donet relativno skoro, pa je i to razlog zašto nema rešenih sporova.
Pet oblika zlostavljanja na radu
* Nemogućnost normalne komunikacije (žrtvu prekidaju, ne daju joj reč)
* Žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, prema njoj se ponašaju kao da ne postoji
* Napadi na ličnu reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi, ismevanje po rasnoj, polnoj ili bilo kom drugom osnovu)
* Napadi na profesionalnu reputaciju (stalne kritike i prigovori, niska ocena rada…)
* Napadi na zdravlje (žrtva se prisiljava da radi zadatke koji joj narušavaju zdravlje, ne dopuštaju joj se godišnji odmori i slobodni dani…)
Šta nije mobing
* Zavođenje discipline na poslu
* Podizanje tona radi nadjačavanja na sastanku
* Davanje radnih zadataka van opisa posla ako su saglasni stepenu obrazovanja
* Razlike u mišljenjima
* Nedobijanje plate
* Neplaćanje prekovremenog rada
* Nedobijanje regresa ili toplog obroka
ОДЛАЖУ СЕ МАЛА МАТУРА И ПРИЈЕМНИ?

Izvor: Tanjug- Ministarstvo prosvete iniciraće pomeranje datuma održavanja male mature i prijemnih ispita za fakultete.Ministar Žarko Obradović objasnio je da će takva inicijativa biti pokrenuta kako bi učenici stigli da se pripreme budući da moraju da nadoknade časove izgubljene tokom štrajka u prosveti.
Obradović je rekao da se nastoji da se na svaki način stvore uslovi da štrajk prosvetnih radnika ne ostavi posledice po učenje i nadokandu gradiva koje će učenicima biti potrebno za polaganje završnih ispita.
„Na direktorima škola je da organizuju nastavu, ali ne može se univerzalni model nadoknade davati za sve, jer je reč o školama koje su na različite načine učestvovale u štrajku i imaju različit broj smanjenog radnog vremena“, kazao je Obradović, dodajući da je reč o 35 odsto škola u Srbiji, a da je 65 odsto radilo nesmetano.
Ministar prosvete i nauke je ukazao na to da je nadoknada časova predviđena iz dva razloga – da đaci imaju mogućnost da time dobiju znanje koje im je potrebno za polaganje završnih i prijemnih ispita i da se pomogne prosvetnim radnicima kojima je umanjen lični dohodak zbog odluke da se stupi u štrajk da imaju uslove da to nadoknade.
„Mi ne možemo uticati na njihovu volju, ali želimo da stvorimo sve uslove da se sve propušteno nadoknadi i da svi budu spremni“, kazao je Obradović.
Na pitanje kako komentariše jučerašnje proteste kragujevačkih đaka povodom najava da će morati da idu subotom u školu, Obradović je kazao da ako ne postoji želja da učestvuju u dodatnoj nadoknadi, onda je to štetno po njih.
Prošle nedelje i učenici u Kraljevu su održali jednočasovni protest, na koji su ih, kako su naveli, podstakli neregularni uslovi školovanja.
Među učenicima je bilo najviše maturanata, koji strahuju da neće biti u stanju da se pripreme za prijemne ispite.
ДА ЛИ ЈЕ ШТРАЈКОВЕ БИЛО МОГУЋЕ СПРЕЧИТИ?
Стручњаци оцењују да је кризу у просвети било могуће избећи, да се озбиљно бавило стратегијом образовања..Политиколог Зоран Стојиљковић, међутим, сматра да је штрајкове било могуће избећи, али под условом да је постојала жеља да се озбиљно бави стратегијом развоја, конкретно, стратегијом развоја образовања.
„То није ствар мандата једне владе, или неког састава синдиката и послодаваца, јер је образовање кључни ресурс и скупа играчка да би се с њом поигравали“, наводи Стојиљковић, додајући да данас не би дошло до штрајкова да је таквих опредељења било, да се на томе својски радило и да се стварала мрежа индикатора за одржање и побољшање материјалног статуса образовних радника.
Стојиљковић, такође, каже да, када је у питању тренутни договор, ради се о компромису који ће потрајати онолико дуго колико се синдикати и Влада буду играли „старих урођеничких игара“ и неговали систем разговора само када се мора.
„Уколико се о свим категоријама разговара и онда вам је то нека врста сигурносне лампице која се пали у колима и показује да нема бензина или возите у погрешном смеру“, закључује Стојиљковић.






